Zahtev za sprovođenje istrage
Srbija traži izručenje naciste Milivoja Ašnera
Autor: V. Z. Cvijić | 26.09.2008. - 05:00


BEOGRAD - Srpsko tužilaštvo za ratne zločine za dve nedelje podneće zahtev za sprovođenje istrage protiv četvrtog najtraženijeg naciste na svetu Milivoja Ašnera (95), šefa policije u Slavonskoj Požegi u vreme NDH, zbog genocida protiv Srba, Jevreja i Roma.

- Ostale su još neke provere, ali već postoje glavni dokazi protiv Ašnera za monstruozne zločine u Slavonskoj Požegi nad zarobljenim srpskim, jevrejskim i romskim civilima, koji su ubijani, mučeni i odvođeni u koncentracione logore. Nakon što bude podignut zahtev za sprovođenje istrage, Srbija će tražiti izručenje Ašnera iz Austrije - kaže izvor „Blica“.
Ministarka pravde Snežana Malovć i Tužilaštvo za ratne zločine sarađivali su sa Centrom „Simon Vizental“ na slučaju Ašner. Predsednik ovog centra Efraim Zurof je predao srpskom tužilaštvu značajne dokaze protiv Ašnera za period od 1941. do 1942, dok je bio šef policije u Slavonskoj Požegi za vreme ustaškog režima.
Iste dokaze Zurof je dostavio i Državnom tužilaštvu Hrvatske još 2004. godine. Hrvatska je 21. marta 2005. poslala zahtev Austriji za izručenje Ašnera, ali kako je konstatovano u Centru „Simon Vizental“, austrijski nadležni organi su izbegavali da postupe po tom zahtevu. Zbog tog odugovlačenja u centru su rešili da ustupe dokaze i Srbiji i da ona traži Ašnerovo izručenje.
Austrijske vlasti su prvobitno donele odluku da Ašner ne može biti izručen Hrvatskoj zato što je austrijski državljanin. Kasnije su priznale da ipak nije njihov državljanin, ali su onda tvrdile da je previše bolestan da bi izdržao suđenje. Ašner je primećen početkom juna u Klagenfurtu kada ga je fotografisao reporter britanskog „Sana“ kako veoma živahno gleda utakmicu reprezentacije Hrvatske na Evropskom šampionatu u fudbalu i uživa u društvu supruge ispijajući pivo. Austrijanci su, i pored toga, ponovili stav da je bolestan za suđenje. Ašner je dao i izjavu za HTV: „Mi smo ih ekspedovali u njihove domovine. Nismo ih slali u logore, jer je to bilo preskupo, jer ih morate čuvati i hraniti. Ja sam smatrao da, ako nisi Hrvat, a mrziš Hrvatsku, izvoli u svoju domovinu, idi u Beograd, u Vojvodinu, u domovinu, i pusti nas Hrvate na miru“.
Alen Budaj, direktor Margelovog instituta iz Zagreba i specijalni istražitelj Centra „Simon Vizental“, rekao je za „Blic“ da su se predstavnici Austrije i Hrvatske dogovorili da puste Ašnera da umre u miru. On tvrdi da je Ašneru dopušteno 2004. da napusti Hrvatsku.

Bio Tuđmanov prijatelj
Ašner je živeo u Hrvatskoj u Daruvaru od 1992. i prema tvrdnjama Budaja, hvalio se da je prijatelj sa Franjom Tuđmanom, tadašnjim predsednikom Hrvatske. Budaj je otkrio i da je Ašnerova prva supruga Renata Grešković upisala njegovo ime u spomen na ustaške žrtve da bi ga na taj način prikrila.

Izvor: Blic

Cisto da pojasnim neke stvari kao osoba koja je izucavala pomalo pitanje Sajmista, genocida i zrtava Sajmista.  Sajmiste je drzao Gestapo, koji je za to trazio odobrenje odnosno pristanak NDH vlasti.  NDH, na cijoj se teritoriji nalazio logor smrti Sajmiste pristala je na to pod uslovom da troskove oko logora snosi srpska vlada (Milana Nedica) i da strazu obavljaju Srbi ili Nemci i da ustase sa tim nemaju nista. To im je udovoljeno.  Prema tome, logor smrti je bio na teritoriji NDH, a pod upravom nacistickog Gestapoa.

Zrtve su takozvanim "dusegupkama" odvozene preko Save i gusene u tim kamionima, da bi mrtve bile istovarene uglavnom u Jajincima.  Logor smrti Sajmiste otvoren je isprva kao logor za Jevreje (uglavnom zene i decu iz Banata i drugih delova Srbije), a kada su svi oni likvidirani onda je zapocelo zatvaranje "politickih zatvorenika", to jest komunista i antifasista.  O logoru Sajmiste bice vise reci u delu koje pripremam "Nacisticki prvi genocid". 

Nadam se da je ovaj post razjasnio nedoumice oko logora Sajmiste.

BEOGRAD – Istražni sudija Veća za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu pokrenuo je juče istragu protiv Petera Egnera, državljanina SAD, osumnjičenog da je kao pripadnik tajne nemačke službe odgovoran za zločine počinjene tokom Drugog svetskog rata u Beogradu.

Zahtev za izručenje

U saopštenju Veća za ratne zločine Okružnog suda precizirano je da se rešenjem o sprovođenju istrage Egneru na teret stavlja izvršenje krivičnih dela genocid i ratni zločin protiv civilnog stanovnisstva na teritoriji Beograda, u periodu od aprila 1941. godine do oktobra 1944. godine, u svojstvu podoficira S S jedinica.

Objašnjeno je da je istražni sudija rešenje o sprovođenju istrage doneo i pre saslušanja okrivljenog radi prikupljanja ostalih dokaza i podataka relevantnih za odlučivanje, s obzirom na to da postoji opasnost od odlaganja.

Svako odlaganje sprečilo bi efikasno sprovođenje istrage, imajući u vidu da je Egner u poznoj životnoj dobi, kao i to da su eventulani svedoci do kojih bi sud u toku istrage mogao da dođe, verovatno, u istoj takvoj dobi, navedeno je u saopštenju suda.

Pošto je istražni sudija pokrenuo istragu protiv Egnera, Srbija može da podnese zahtev za njegovo izručenje iz SAD.

Zaslužni pripadnik SS-a

U zahtevu za sprovođenje istrage, koji je Tužilaštvo za ratne zločine podnelo Veću za ratne zločine Okružnog suda, Egner se sumnjiči za više krivičnih dela ratnih zločina protiv civilnog stanovništa.

Između ostalih Egner se sumnjiči i za genocid, jer je, kao pripadnik tajne nemačke službe - Gestapoa, imao nameru da istrebi jednu nacionalnu grupu - Jevreje u Beogradu.

Tužilaštvo za ratne zločine došlo je do dokaza da je Egner dobio tri odlikovanja nacističke Nemačke, među kojima je i "Gvozdeni krst", a prema ukazu Adolfa Hitlera, kao zaslužni pripadnik S S jedinica dobio je nemačko državljanstvo.

Egner se sumnjiči da je krajem 1941. godine učestvovao u odvođenju većeg broja civila u Jajince gde su streljani, kao i da je od kraja 1941. do sredine 1942. kao stražar obezbeđivao odvođenje grupa Jevreja u logor Staro sajmište.

Uskoro i Ašner

Portparol Tužilaštvo za ratne zločine Bruno Vekarić najavio je juče da bi uskoro mogao biti podnet zahtev za sprovođenje istrage protiv Milivoja Ašnera, šefa policije u Slavonskoj Požegi u vreme NDH koji se sumnjiči za genocida protiv Srba, Jevreja i Roma.

- Postoji dovoljno dokaza protiv Ašnera i očekujem da će zahtev za sprovođenje istrage biti ubrzo podnet - rekao je Vekarić u izjavi Tanjugu.

Ašner, jedan od deset najtraženijih nacista koji se nalazi u Austriji, sumnjiči se za monstruozne zločine u Slavonskoj Požegi nad zarobljenim Jevrejima, Srbima i Romima.


Izvor: Gradjanski

Нациста родом из Србије изручен Aустрији
Datum: 20.03.2009 19:00
Autor: Глас Српске

БЕЧ - Aмерика је изручила Aустрији Јосиаса Кумпфа (83), ранијег чувара нацистичког концентрационог логора, који је родом из Србије, саопштило је аустријско министарство правосуђа.
Портпарол тог министарства Катарина Свобода потврдила је да је Кумпф у четвртак изручен Бечу.

Према наводима Министарства правосуђа СAД Кумпф је током Другог свјетског рата био чувар у концентрационом логору Сахсенхаузен, као и у логору за присилне раднике Травники у Пољској и сличним логорима у Француској.

У логору Травники он је 1943. године наводно учествовао у стрељању 8.000 Јевреја, мушкараца, жена и дјеце. Кумпф је признао да је био чувар у вријеме стријељања.

Према ријечима замјеника министарке правосуђа СAД Рите Галвин, он је имао наређење да пуца уколико логораши покушају да побјегну.

Према америчким истражиоцима, Кумпф рођен у Србији 1942. године пришао је нацистичкој СС јединици.

Послије рата је живио најприје у Aустрији, а затим је 1956. године емигрирао у СAД, гдје се настанио у мјесту Рејсин у држави Висконсин, а 1964. године постао је амерички држављанин.

Суд у Милвокију је прије извјесног времена пронашао да  Купмф има нацистичку прошлост, коју је прећутао приликом имиграције у СAД, како не би био протјеран.

Током 2003. године он је у једном интервјуу тврдио да је као 17-годишњак отет из Југославије од стране њемачких нациста и да је натјеран да служи као чувар у концентрационом логору. Учешће у злочинима је стално негирао.

У међувремену Кумпфу је одузето америчко држављанство.

Портпарол аустријског министарства Свобода објаснила је да Aустрија испуњава своју обавезу разрјешења и кажњавања ратних злочина.

У овом случају, америчке власти су међутим, у више наврата указивале на то да он у Aустрији не може бити кривично гоњен. 

http://www.glassrpske.com/vijest/12/svijet/19390/cir/Nacista-rodom-iz-Srbije-izrucen-Austriji.html

Ne mogu da se otrgnem utisku da je Austrija raj za naciste.


http://www.huffingtonpost.com/2009/03/19/josias-kumpf-former-nazi-_n_177001.html