Radim u sektoru firme koji se bavi kreativnim stvarima (marketing, projekti, manifestacije).    U odeljenju ukljucujuci mene ukupno ima sest zaposlenih + sef.    Da bi shvatili moj problem na poslu opisacu vam nepristrasno.   
Sef-covek od 32 godine, zavrSAVA ekonomski fax, kad god mu upadnes u kancelariju igra need for speed, sav posao prebacuje na zaposlene, lako plane, ima vozaca, na sastancima kojima prisustvuje veci broj ljudi su mu puna usta price o kreativnosti, novim idejama a kad ostanemo sami prica kako od svega toga nema nista i slicno.    Na poziciji sefa je zbog toga sto je u firmi zadnjih 5 godina.    Ima odredjene sposobnosti i kvalitete to ne sporim, ali se oslanja na par kolega koji mu se naocigled svih uvlace i forsira njih kao najproduktivnije elementima u nasem sektoru.   

Zaposleni1-decko od 25 godina, osim ovog radnog mesta direktor je i svoje male privatne firme koja se bavi izdavanjem sertifikata o informatickoj pismenosti koje vaze u celoj evropi.   .   .    kazem izdavanju sertifikata a ne skolovanju jer je kod njega sve na principu "dogovora".   .   .    ti platis 300evra on tebi odmah sertifikat i gotovo.    Njegova odgovornost u firmi je novac.    Na sopstveno insistiranje (a i zato sto drugi ne znaju dovoljno o finansijama) on brine o svim uplatama/isplatama/racunima, i o ugovaranju tehnickih pojedinosti oko svakog naseg projekta.    U emailovima trpa pravopisne greske tamo gde im nije mesto, i uvlaci se sefu.    Ne znam na koju foru je on primljen u firmu posto ne govori nijedan strani jezik a uslov za zaposljenje je bio bar 2.    Opsta kultura mu je na smesnom nivou (sta reci o coveku koji je mislio da je biblija jedna knjiga).   Zna sve gradske traceve.  

Zaposleni 2-Neformalni lider naseg tima, osoba koju svi pitaju za sve.    Kako on odluci-tako je,bez obzira da li je to plus ili minus za poslovanje.    Prosle nedelje smo organizovali  event koji je simbolicno proslavio viznu liberalizaciju.    Predlog jedne od koleginica bio je da pozovemo gradonacelnika, kontaktirali smo kabinet, ostali su samo tehnicki detalji da se dogovore oko njegovog dolaska, da bi zaposleni 2 odlucio da "nece politicare na projektu"(i ako nismo zvali dosadne politicare da reklamiraju svoje stranke, nego gradskog celnika da pokaze koliko nam znace vize).   .   .    na kraju event nije imao ko da otvori pa je voditeljka samo kratko pozdravila prisutne.    Zadrt, lako se uvredi, prepravlja sve odluke tima bez konsultacija, impulsivan je ako mu skrenes paznju da nesto radi pogresno.   .   .    jednostavno "devojka" za sve koja (misli da) zna sve.   

Ostalh par kolega-kreativci, divne kolege, duhoviti, svestrani, nacitani.   .   .    zadovoljstvo je sa njima raditi za razliku od ovih sto sam nabrojao koji se drze zajedno kao sekta.    Redovno se slihtaju sefu, on to voli.   .   .    muljaju sa parama, prave losu radnu atmosferu, dizu tenzije, ne trude se da ostvare kakvu-takvu komunikaciju sa ostatkom tima.  Ne postoju tudji rad, cak ni sef nikad nije nama rekao "ovo ste dobro uradili" nego obicno pridje ovom neformalnom lideru i njemu se zahvali. . .  
Moj konflikt sa njima sastoji se sto sam nekoliko puta imao najvazniju ulogu u organizovanju projekta.   .   .    a onda su oni preuzeli zasluge.   .   .   slikali se za novine, davali intervjue, a sef mi je rekao da "radim sta mi oni kazu jer imaju vise odgovornosti" i slicno.   .   .    iako se nisu prihvatili nijednog zadatka,nego sam morao da molim druge kolege.    Navikli su da posao koji ne mogu da urade prebacuju meni i to ne pitaju da li mogu nego samo posalju materijal i kazu ajde uradi to i to.  .  .  .  ako kazem da ne mogu sloze neku cudnu facu.  

U dilemi sam da li nastaviti da radim u toj organizaciji jer sa jedne strane ima mnogo mana koje se ticu ljudi i odnosa.   .   .   .   uopste nema kolegijalnosti, spremnosti da se pomogne, racionalnosti nego je sve hijerarhijski organizovano,i znas da nece izaci na dobro ako udjes u raspravu sa nadredjenim ili ako odbijes nesto da uradis.     Sa druge strane plata je dobra, imamo priliku dosta da putujemo, da se usavrsavamo, da upoznajemo i razmenjujemo iskustva za razlicitim ljudima sto je odlicno, ali ne znam da li mogu da istrpim pritisak da se neko drugi kiti mojim trudom.    

*Da napomenem da je bilo kim iznad sefa nemoguce pricati (sef sektora je poslednja instanca apsolutno za sve), a da se sef sektora na svaku primedbu na svoj ili rad kolega zapali.   .   .   .   i pocne da drzi lekcije o odgovornosti,koliko on u firmi radi,koliko on zna i tako dalje.   
Uh,sta da radim?

Sta da radis?

Da odlucis sta ti je od onoga sto si na kraju naveo vaznije.

U svakom sistemu gde postoji hijerarhija ti ne ides dalje od svog sefa.
Takodje, u takvim sistemima ne ocenjujes ti njegov rad, vec oni iznad, i ako su oni zadovoljni on je u tom poslu dobar, ako nisu - nije.
Da li on igra 8h radnog vremena NFS ili dolazi svaki 3. dan na posao... Nije narocito bitno...
On ima zadatke koje njegovi ljudi treba da ispune i za to snosi odgovornost...
Ako su zadaci ispunjeni, on je svoj posao obavio...

Ima ona Engleska izreka: “Kako razlikovati vrhunskog, dobrog i lošeg menadžera?”

Loš menadžer radi 12 sati dnevno.
Dobar radi 6 sati dnevno.
Vrhunski radi 30 minuta dnevno, a onda uzme štapove i ode da igra golf

Takodje, eto primera tog neformalnog lidera...
Nije problem u njemu... problem je u drugima...
I sam pises da njega pitaju za sve...
Problem je u onima koji pitaju.

Takodje, taj decko sto je odgovoran za novac...
Moze da bude kompletna dileja... ako svoj deo posla odradjuje kako treba, to je sasvim dovoljno.
On ne mora da zna koliko Novi Zeland ima ovaca, ali o onome sto radi - mora da zna dovoljno...

I ti sertifikati...
Nista nije bolje ni na drugim mestima...
Ti dobijes sertifikat da si odslusao seminar...
Da si prosao kurs...
Uglavnom polaganja i nema, ako ih i ima, otprilike mozes da koristis i knjigu i mozes sve da pitas...
Ne pricamo o naprednim sertifikatima, vec o onim osnovnim... Naravno da toga nema na Cisco ili MSCE kursevima, ali ljudi koji tamo idu i time se bave ne moraju da kupuju sertifikate...

Necu dalje da ulazim u detalje ali sustina je jasna... tvoje je da odlucis... sta ti je od onoga sto si na kraju naveo vaznije.

Bolji savet od ovog gore ne možeš dobiti.

Potrebno je da sebi odgovoriš na pitanje koji su tvoji prioriteti.

Рођени чим ви организујете нешто што се зове "ивент"  није ни вама лако

  ne shvatam u chemu je problem :

1. mala plata ? ako mislish da vredish vishe ,skupi hrabrost i zatrazi vecu platu. ne dozvoli da ti shef ili bilo ko drzi pridike , trazi odgovor da ili ne .  moguce je da ce posle ovoga da te otpuste  ,ali ako stvarno vredish morace da se nagode s tobom.

2. neformalna linija rukovodjenja ? naredjenja ne morash da primash od ljudi koji ti nisu nadredjeni . ako neko pokushava da neshto nametne van linije subordinacije ,jednostavno mu se suprotstavi . ako pochne da se dernja ,ostani hladan i uzvrati mu u stilu "mozesh da se deresh koliko hocesh ali  ..."   

3. loshi odnosi sa kolegama ? ukoliko neko pochne da te vredja ,slobodno mu uzvrati istom ,pa i jachom merom  ... u ostalim sluchajevima - jednostavno te niko ne tera da se druzish sa njima ....

4. hocesh da budesh shef umesto shefa ?  najbolji nacin za to je da ga naterash da donosi odluke . stalno ga podsecaj da on mora da odluci i radi ono shto kaze bez pogovora. ako je stvarno toliko nesposoban kao shto kazesh ,ubrzo ce napraviti greshku i ... 

p.s. stvarno je glupo zvati politichare na "evente" 

Nerealno je da ochekujesh sjajne odnose sa svim kolegama, shto se tiche svega ostalog mislim da si u malo chemu u pravu, kao shto Sf reche, nisi ti taj ko treba ili moze da ocenjuje rad svog shefa.
Isto tako je uobichajeno da shef odeljenja prima zasluge za uspeh svog odeljenja bez obzira na to koliko je on lichno uchestvovao u konkretnom izvodjenju posla, a i kad bi on to radio sam koji cete mu q... vi?

Zar to treba da izadje na dobro? A  u kojoj to  firmi izadje na dobro  ako odbijesh da uradish ono shto ti shef kaze?

Ti si prvi koji podcenjujesh tudj rad, ako se dechko brine o finansijama u firmi i ugovaranjem tehnichkih detalja sa mushterijama , on realno ima daleko odgovorniji posao od bilo kog "kreativca".
...i tako dalje.
A voleo bih da vidim koliko bi ti imao strpljenja da posle 5 godina u nekoj firmi u kojoj si uspeo da dodjesh do mesta shefa dodje neko, ko se tu pojavio pre nekoliko meseci, da ti tupi kako treba posao da se radi i da ti soli pamet.

Radi sta ti kazu i uzimaj pare..

Citajuci tvoju pricu skapirala sam kakav si ti u stvari lik. Ti si osoba koja ne podnosi nepravdu i cije je posledice tiste dugo vremena nakon sto se i sama nepravda zaboravi. Tebe pogadja rad u takvom radnom okruzenju i ma koliko ovi saveti gore koje si dobio od ljudi bili u neku ruku kvalitetni, ili primenjivi u teoriji, u praksi to ide malo drugacije, zavisi od psiholoskog sklopa osobe.

Jedno je da su odnosi u firmi losi, da se mimoilazite u interesovanjima, da se sve svodi samo na puko oslovljavanje za vreme radnog vremena ili da te neko iscrpljuje do maksimuma, a to ne nagradjuje nicim. Drugo je da neko prisvaja tvoje zasluge i da na takav perfidan i licemeran nacin iskoriscava tvoj potencijal. Ja znam da je to ono sto tebi najvise smeta, na stranu to sto su sefovi i menadzeri glupaci koji ne zasluzuju te pozicije i sa kojima ti nemas zajednicki jezik. I ja te potpuno razumem.

Postoji granica do koje osoba koja nije stvorena da gazi preko leseva (a ti takav nisi, to se vidi iz tvog nacina pisanja) moze da ide, a sve preko toga postaje strasno mucenje i nezadovoljstvo.

Ja u takvoj firmi ne bih ostala, ali to sam ja. Ti verovatno ostajes zato sto imas dovoljno dobar razlog za napredovanje, kvalitetnu stavku u CV-ju jednog dana ili je novac prioritet. Ako mozes da izdrzis jos koju godinu na tom mestu pa da steknes nekakav kredibilitet kod nadredjenih, to bi bilo mucno, ali korisno, jer bi ti se mozda nezadovoljstvo isplatilo. Pa ipak, to isto nezadovoljstvo moze da naraste do takvih razmera, da pocnes da ga nosis sa sobom napolje i kad zatvoris vrata od firme posle radnog vremena, a tu nastaje problem. Trajno nezadovoljstvo i nedolazenje do izrazaja u poslu kojim se bavis moze da uzrokuje ozbiljne probleme u privatnom zivotu.

E zato lepo sedi i vagaj .. sta ti je jedna stvar koja ti je u zivotu primarna, a sta je sve ostalo sto dodje na drugo mesto. Kad budes donosio odluku, ukljuci sve propratne faktore koji mogu da ti idu u korist ili obrnuto. Sta god da odlucis neces pogresiti, samo ako si dovoljno dobro pogledao u sebe i u svoje potrebe. Srecno 

A ja sam skapirao da je on lik koji ne podnosi realnost    , ali ja sam subjektivan, meni je  pun q... "kreativaca" koji misle da to shto znaju da se plava i braon ne slazu najvaznija stvar na svetu.

Zrnce prave kreativnosti koje (diskutabilno) poseduju uzdizu do nebesa, a finansije i tehnichka reshenja ...to su za njih nebitne stvari, sporedne,  pogotovo u poredjenju sa time da li ce biti korishcena roze ili rezedo boja, i ljudi koji se bave tim stvarima su u njihovim ochima onako ...neki poluljudi koji nemaju skoro nikakvu vrednost jer, zaboga, nisu "kreativni". A svoj doprinos precenjuju do besvesti.
Sa 22 godine glume neke boeme, insistiraju na tome da budu ekscentrichni, a kulturni snobizam je preporucheni hobi kluba "kreativaca" .

I tako...dosta sam ih okrpio za jedno veche. 

u principu nije lako...ustvari,pakao je raditi u okruzenju koje nam ni najmanje ne odgovara.

ali je veliko pitanje....koliko realno mi sami tome doprinosimo,jer imamo iskrivljenu sliku i sebe i tog okruzenja,mozda nerealna ocekivanja...a koliko je zaista sredina toksicna i koliko nas zaista ugrozava.

a to ne mogu da znam.
niko ovdje.

biti profesionalac...biti profesionalan...izgleda samo na prvi poged lako,a ne znam ni koliko ljudi generalno znaju sta to uopste znaci.

svakako...jedna od stvari koja se ukljucuje u definiciju profesionalizma je realno sagledavanje sebe,svojih sposobnosti...pa i stvarnosti i te proklete hijerarhije i kancelarije u kojoj znamo cucati kao fikusi...

edit:

ja konstatno mastam o jednoj te istoj slici...kada se radi o poslovima...

ustajem rano i bez podocnjaka...orna za posao...ulazim u zgradu (nije bitno sta je ta zgrada) koja ne lici na kazneno popravni dom...veselih boja,dobrog grijanja,tapacirane fotelje...ceka me kafa na stolu...

i...kolege...nasmijani,ljubazni...mirisljavi..."dobar dan zelim..."...."divna vam je frizura"...ja...kez iz reklame za pastu za zube kazem :" hvala...takodje"...(i pri tom ne lazem...zaista ima sjajnu frizuru)...procaskamo o frizeru..

a kolege...mladi,kreativni,puni ljubavi i postovanja...odlican smisao za humor.
tapsu me po ramenu kada "pljunem" neku ideju...

negdje pred kraj radnog vremena...uspijem da spasim covjecastvo od ocigledne propasti...a sve je na meni i pored adrenalina skockano ...
i onda,svi zajedno odemo u obliznji lokal...gdje kao i sve normalne kolege sa radoscu popijemo na kraju radnog vremena i sa malim strahom...da li cemo sledeceg dana moci spasiti zemaljsku kuglu?

i tako...uglavnom se probudim kod onog zajebanog momenta...kad ja kao otpustam nekolicinu dripaca koji su "igrali" neposteno meni ispred nosa...