Dani se skraćuju, mrak i mraz osvajaju. Niste pošteno ni ušli u zimski tunel, a već vam je svega dosta? To je normalno: sa sivilom koje visi u vazduhu, najhladnije godišnje doba ne najavljuje gromoglasne uspehe.
Ima, međutim, ljudi koji sa dolaskom zima padaju u pravo depresivno stanje. U mračno raspoloženje koje prate sanjivost, gojenje i pad koncentracije. Stručnjaci su ovaj sindrom nazvali SAD (od engleskog Seasonal Affective Disorder, to jest sezonski afektivni poremećaj ili SAP). U Americi i Kanadi od njega pati deset miliona ljudi, najčešće žena od 20 do 40 godina. U Evropi su najugroženiji Šveđani, dok u našoj zemlji ovaj sindrom pogađa oko 4 procenta stanovništva, mada stručnjaci tvrde da je broj žrtava u porastu. Po čemu se SAP razlikuje od drugih oblika depresije?
- Objašnjenje je jednostavno - kaže psihijatar Norman Rozental, jedan od vodećih svetskih stručnjaka za SAP. - Osobe koje zimi obuzme sezonski afektivni sindrom u drugim godišnjim dobima su veseli i vedri ljudi. Dajte im sunca i odmah su kao novi!
Treba samo prepoznati sindrom i posegnuti za lekom koji ne samo da postoji već je nadohvat ruke. Dovoljno je da se izložite izvoru svetlosti i - već vam je bolje. Kome da zahvalimo? Hormonima, kažu naučnici. Svetlost pogađa mrežnjaču, a odatle stiže u hipofizu gde pokreće lučenje hormona serotonina koji u našoj psihi okreće kazaljku na lepo vreme, to jest budnost i dobro raspoloženje. Čim padne mrak, lučenje serotonina prestaje u korist drugog hormona, melatonina. Spava nam se, ali kako nam još nije vreme, ostajemo umorni, mrzovoljni i depresivni.
Znali su i naši stari da svako godišnje doba snažno deluje ne samo na sva tkiva već i na mozak. Drugim rečima, svako vreme ima svoje "nervoze", a ovo nosi tugu, nesigurnost, razdražljivost, nemir i nesanicu. Osećamo da moramo da se trgnemo i polako "zagrevamo" za praznike, ali uz svu tu vlagu i hladnoću nekako nam slabo ide. Šta činiti? Boraviti što duže napolju, na dnevnoj svetlosti, koja je najmoćniji antidepresiv na svetu. Teško onom ko se zabarikadira u kuću, ispred televizora. Zima, okićena praznicima, nije vreme za letargiju!
Zato se treba kretati i poslušati savet manastirske medicine koja u ovom periodu preporučuje dve rustične biljke: hmelj i matičnjak. Kao što vidite, hmelj nije samo kao biljka od koje se pravi pivo već i lekovita travka od koje se sprema odličan čaj. A o matičnjaku, čija su antidepresivna svojstva arapski lekari otkrili još u prvom veku, najbolje govori nadimak: "travka koja briše tugu". Dovoljno je 5 minuta potopiti u ključalu vodu dve, tri kašičice (važi za obe biljke) suvih cvetića i listića da se za nekoliko dana sredi nervni sistem i prevaziđe zimski stres. A kad šaku matičnjaka ubacite u kadu, nestaje i reumatizam!



Izvor: ViVa