Loš san opasniji od nespavanja



Pri univerzitetu u Sidneju, otvoren je centar za istraživanje posledica nedovoljnog spavanja na fizičko i mentalno zdravlje, gde će naučnici, između ostalog, pokušati da utvrde da li postoji veza između nedovoljnog spavanja i oboljenja kao što su Alchajmerova bolest, demencija i manijakalna depresija.

Istraživači veruju da postoji nedovoljna svest o tome koliko je spavanje važno za zdravlje i da je moguće usporiti razvoj nekih degenerativnih nervnih bolesti ukoliko bolesnicima pomognu da bolje spavaju.

"Poznato je da je kod većine tih bolesti jedan od glavnih i najvažnijih simptoma jeste poremećen ciklus sna i budnosti", kaže šef laboratorije koja će vršiti ispitivanja Naomi Rodžers i dodaje da se "vrlo često dešava da oboleli ne mogu da spavaju u normalno vreme, odnosno noću".

Ona kaže da mnogi ljudi zanemaruju ogromnu važnost sna za funkcionisanje organizma: "Znamo da je to period odmora i oporavka mozga, a veruje se da tokom REM faze sna mozak konsoliduje pamćenje - mozak tada 'sređuje' podatke o svemu onom što nam se dešavalo tokom dana", ističe Rodžersova.

Prema njenim rečima, neka ispitivanja su pokazala da nedostatak sna može da poremeti proces učenja i pamćenja, a san, takođe, oporavlja telo i različite segmente metabolizma. Kod dece se, na primer, noću u snu luče ogromne količine hormona rasta, a veruje se da i adolescenti najviše rastu u snu i zato australijska naučnica naglašava da je veoma važno da povedemo računa o spavanju.

Ona, takođe, kaže da je najbolje ako osoba može da odspava osam sati u kontinuiteti. Ljudima koji ne mogu da spavaju dovoljno dugo, stručnjaci savetuju da probaju da barem odremaju tokom dana i da tako probaju da nadoknade manjak sna.

Za one koji rade noćne smene i zato moraju da spavaju danju, jako je dobro da probaju da odremaju par sati pre odlaska na posao, jer će im to pomoći da ostanu budni i tokom noći.

Krivac - tehnološka invazija na spavaću sobu

U studiji tima naučnika sa američkog univerziteta Prinston, navodi se da nedovoljno spavanje može da utiče da mozak prestane da prozvodi nove ćelije, odnosno, da utiče na deo mozga koji je zadužen za pamćenje.

Stručnjaci, takođe, navode da tinejdžeri koji malo spavaju, pored toga što time nerviraju roditelje i što su pospani u školi, mogu dobiti i visok pritisak. Bez obzira na pol, telesnu težinu i socioekonomski status, mladi koji malo ili loše spavaju i do tri puta su podložniji hipertenziji. Loš kvalitet sna ima veći uticaj na stvaranje uslova za nastanak hipertenzije nego manjak sna.

Tim naučnika je proučavao 238 osoba starosti između 13 i 16 godina i otkrio da je čak 14 odsto ispitanika imalo povišen krvni pritisak ili im je pritisak bio na granici, što se naziva pre-hipertenzija.
Za odrasle osobe, krvni pritisak 140 sa 90 ili viši, definiše se kao visok krvni pritisak, ali kod dece već 90 odsto tih vrednosti je označeno kao hipertenzija.

"Veza između nespavanja i bolesti može imati veliki uticaj na javno zdravlje," istakla je Redlajnova i dodala da deo problema potiče od "tehnološke invazije na spavaću sobu", jer su kompjuteri, televizori, muzika i mobilni telefoni tu oko dece.

Nacionalni institut za srce, pluća i krv upozorio je da kofein i suviše toplo okruženje, takođe, utiču na to da osoba ne može da zaspi.

Izvor: MTS-Mondo