Londonski program je deklaracija doneta kao zaključak konferencije u Londonu. Ova konferencija održana je između 1. i 3. februara 1935. godine. Na konferenciji su učestvovali šef francuske vlade Flanden, ministar inostranih poslova Laval i engleski predsednik vlade i ministar inostranih poslova Sajmon. Službeno saopštenje izneto je 3. februara 1935. i u njemu je istaknuta neophodnost tesne saradnje između evropskih naroda i uklanjanje svih povoda za novu trku u naoružanju.

Kao preduslov za organizovanje bezbednosti Evrope englesko-francuska deklaracija isticala je zahtev za neophodnom i efikasnom saradnjom sa Nemačkom.

Londonska deklaracija je predlagala:
zaključenje vazduhoplovne konvencije između zapadnih sila (Engleske, Francuske, Nemačke, Italije i Belgije).
zaključenje Dunavskog pakta koji će garantovati nezavisnost Austrije.
zaključenje Istočnog pakta o uzajamnoj pomoći
povratak Nemačke u Društvo naroda

Izuzev Istočnog pakta svi ostali predlozi išli su na ruku Nemačkoj. Nemačka diplomatija odbijala je sve predloge osim predloga o vazduhoplovnoj konvenciji. Nemci su i ovde pokušali da razjedine Francusku i Englesku. Nemačka diplomatija je saopštila da je Hitler spreman da preliminarno pretrese sve predloge nasamo sa Engleskom. Preko svoje štampe Nemci su sugerisali Englezima i Francuzima svoju uznemirenost zbog jačanja Sovjetskog Saveza i isticali su da je Sovjetski Savez glavna prepreka postizanju nekih opštih sporazuma.

Dana 14. februara 1935. objavljen je memorandum nemačkog ministarstva inostranih poslova kao odgovor na Londonsku deklaraciju od 3. februara. Odgovor je bio učtiv i miroljubiv po formi. Nemačka vlada pristala je da podvrgne iscrpnoj reviziji ceo sklop predloženih joj evropskih pitanja, rukovodeći za mirom i bezbednošću Nemačkog rajha, koji se nalazi u srcu evrope.

Ali se nemačka vlada vraćala na svoje prvobitno stanovište: ona je predlagala dvostrane pregovore sa Engleskom i sklapanje vazduhoplovne konvencije. Iz Berlina je diplomatskim putem saopšteno da bi želeli dolazak sera Sajmona radi ličnih pregovora sa Hitlerom. U nekim engleskim krugovima ovi predlozi primljeni su sa odobravanjem. Uzimajući u obzir glasove iz Berlina o negativnom stavu nemačke vlade prema istočnom Lokarnu, engleska diplomatija pozabavila se pitanjem o zameni Istočnog pakta o uzajamnoj pomoći serijom paktova o nenapadanju, koji bi zatim činili osnovu za jedan opšti konsultacioni pakt. Dana 21. februara 1935. godine engleska vlada je službeno obavestila Berlin da pristaje na dvostrane pregovore i da u tu svrhu šalje u Nemačku specijalnu misiju. Londonska eklaracija i dalja diplomatska dešavanja pokazala su jačanje Nemačke u Evropi.

Izvor: Wikipedia