Slatkiši su nastali još u kamenom dobu, kada su tadašnji stanovnici planete otkrili med i počeli da brste košnice divljih pčela. Naravno, kako se razvijala civilizacija i slatkiši su postali složeniji. Stari Egipćani, Arapi i Kinezi su 3.500 godina pre nove ere pravili poslastice od voća, lešnika i meda. Egipćani su jedući i "žrtvujući" slatkiše zapravo slavili svoje bogove. Alva, najpoznatija istočnjačka poslastica od susama i meda je jedna od prvih o kojima su pronađeni zapisi koji datiraju 3000 godina pre nove ere.



Šećer od kojeg se prave bonbone nije bio bitan deo prehrane starih naroda. Bio je praktično nepoznat pa su ga koristili kao deo dijete u starom Rimu. Čak ni Stari Grci koji su imali reč za sve moguće nisu imali naziv za šećer. Sam naziv “candy” koji su mnogi narodi prihvatili u raznim varijantama, potiče od arapske reči “sukar kuandi” koji znači “kuvani šećer koji postaje loptica kada se ispusti u hladnu vodu.
Gladni vojnici imperatora Darijusa su 510. godine pre nove ere otkrili “neku rogoz koja pravi med bez pčela " blizu reke Ind. Bila je to šećerna trska. Ali nisu pomislili da je ponesu i gaje na svojim poljima. Španci su za vreme krstaškog rata isterali plemena Mura, i nasledili plantaže šećerne trske. Tada su Hrišćani prvi put probali zabranjeno voće i silno se oduševili.
Bombone su u Evropu stigao je tek u Srednjem veku, ali su zbog malih količina skupocenog šećera slatkiši bili dostupni samo bogatašima. Engleski kralj Henri III je 1226. imao silnih problema da pronađe kilogram šećera za banket. Konačno bombone – stvrdnuti kuvani šećer - postale su deo svakidašnjice u 17. veku. Kamena bombona nastala je u 18. veku i isprva su je lekari koristili za lečenje raznoraznih oboljenja.

Industrija koja se bavila bombonama nastala je krajem 18. početkom 19. veka kada su majstori počeli da koriste šećernu repu umesto trske i napravili mašine. Bombone su prodavane na kilo, a čuvali su ih u staklenim teglama. Za sedamdesetak godina nastala je većina bombona koje i danas jedemo a njihov jednostavni oblik prerastao je u prava mala umetnička dela.

***
Jestivi želatin egipatskh faraona znamo kao gumene bombone. Oblik medvedića dao im je Hans Rigel, vlasnik fabrike “Haribo” 1920. Toliko su postali popularni da je Volt Dizni 1985. napravio crtać "Avanture gumenih medvedića" čija su putešestvija prikazana u 65 epizoda.
***

Bombone su šećera rastopljen u vodi kom su kasnije dodati sirup, zaslađivač i razna punjenja. Razlika u svojstvima se dobija zahvaljujući samo drugačijoj temperaturi: visoka daje tvrdu bombonu, srednja meku a “hladna” - bombone koje mogu da se žvaću bez straha da ćete polomiti zube.
Lek sladak k’o šećer
Najstarije bombone su pravljene od sladića i đumbira. Sladić, poznat i kao slatki koren, slatko drvce, slatko bilje, gospino bilje ili glicirica je jedna od najstarijih lekovitih biljaka ne samo evropskih već i induske i kineske medicine već više hiljada godina, i to bez prestanka. Mnogi faraoni i proroci, makedonski vojskovođa Aleksandar Veliki i rimski imperator Julije Cezar uživali su u lepljivim bonbonama od slatkog korena koji su u Srednjem veku krstaši doneli u Englesku.

Sladić kod nas raste na peskovitim obalama Dunava i Tise, a gaji se kao medicinska biljka u mnogim zemljama Evrope i sveta. Bombone spravljene od sladića mnogima su poznate i kao sredstvo za iskašljavanje i bolje varenje. U široj upotrebi su, ipak, one koje liče na uvrnute štapiće i pužiće i pomalo su lepljive, a u Srbiji je najpoznatija “Pionirova” bombona “Negro – odžačar grla”. Pre nekoliko godina izbog nje je izbio skandal: tamnoputa Karmen Mejfild se silno uznemirila kada je njena ćerka sakupljajući darove u Noći veštica" dobila "Negro". Silno se naljutila uverena je da li je ili u pitanju neslana šala Jugovića na račun boje kože ili prosto i jednostavno - rasistička poruka. Nećemo ovde zaboraviti ni "Brooonhi – lakše se diše!!!" koju su stvaraoci “Leksikona YU mitologije” okarakterisali kao odličnu u hitnom slučaju “ako ti se klima zub, a strah te je da ga končićem povučeš”.

***
Želatinasti pasuljčići (Jelly beans) ili “Uskršnje jaje” imaju mekani “omot” po ugledu na ratluk i tvrdo punjenje. Ronald Reagan ih je uvek držao na stolu u Beloj kući. “Every Flavor Bean” proslavio je Hari Poter, a prave se i sa ukusom sardine, spanaća, zemlje, trave, sapuna, špageta...
***

Had je kriv za sve
Tvrde bonbone su dugo pravljene ručno: rastopljeni ukuvani šećer sipali bi malo po malo u vodu da bi napravili loptice. Od tvrdih bombona najviše smo voleli domaće “Rocky” i hrvatske punjene kisele “505 sa crtom” u limenoj kutiji. Međutim, naj bombone već vekovima su tvrde mentol bombone, koje su i danas na prvom mestu po prodaji. Nastale su kada i bombone od sladića, a krstili ih Stari Grci.



Naime, bog podzemnog sveta Had bio je zaljubljen u nimfu Mintu. Pezerfona, Hadova supruga, je za to saznala i onako besna pretvorila je Mintu u slatku biljku koju znamo kao nana. Grci su listove nane stavljali oko pokojnika kako bi umanjili zadah i podsetili Hada šta je učinio lepoj nimfi. Nanu su koristili u lečenju, pa su tako i prve Mentol bombone bile u prvo vreme korišćene samo kao lek.
Inače, interesantno je da je mentol bombona postala popularna u Evopi 1927., kada je Austijac Edvard Has smislio PEZ bombone za odrasle. Sam naziv PEZ nastao je od nemačke reči za peppermint – “pfefferminz”. PEZ bombone većina čitalaca ovih redova kao klinci kupovali su zbog sjajnih igračkica sa likovima Diznijevih junaka iz čijih su “usta” ispadali jezici - slatki pravougaonici sa zaobljenim vrhovima raznih voćnih ukusa. Prvi put pojavile su se pre pola veka u Beču, a danas se u svetu proda više od deset milijardi ovih bombona godišnje.
Tvrda bombona je i lizalica koja je, prema jednoj priči, nastala zahvaljujući brižnim roditeljima koji nisu hteli da im se deca zadave sisajući tvrde bombone pa su dodali štapić. Prema drugoj smislili su je stari Egipćani, Arapi ili Kinezi kada su zabili štap u voće da se ne bi ulepili medom. U svakom slučaju ime “Loli” su izmislili Stari Grci. Lizalice su zgodne jer ne samo da u njima uživate znatno duže nego u bombonama, nego ih možete odložiti kad vam dosade i posle se ponovo sladiti bez bojazni da ćete se ulepiti.

***
Reklamni slogan "Bilo kuda, Kiki svuda!" smislio je novinar i bokser Ratko Zvrko oko 1940. kao klinac i za to je dobio nagradu fabrike Union u bombonama. Slične lepljive Fru-fru proizvodile su se u Sloveniji sedamdesetih. Pesmicu u reklami pevao je slovenski kantautor Aleksandar Mezek, koji se kasnije proslavio hitom “Ljubav preko žice”.
***

Lizalice su od preduzimljivih industrijalaca napravile milionere. Radnici su u fabrikama ručno umetali štapiće sve dok im posao nije oduzeo Semjuel Born, ruski emigrant, kada je početkom 20. veka smislio mašinu koja sve sama radi. Danas imamo lizalice svih mogućih i nemogućih ukusa, možemo da sviramo i zviždimo na njima, a neke sadrže punjenje, čokoladu ili žvaku, a druge svetle u mraku.
Slatka opasnost
Neke vrste tvrdih, gumenih i bombona od sladića, lizalice i božićne luše ne sadrže masnoću i holesterol. Mnoge imaju manje kalorija nego ista količina suvog grožđa. Međutim, činjenica je da kada jedete slatko teško stanete na nekoliko zalogaja. Zašto? Telo od sastojaka slatkiša stvara glukozu, gorivo za mišiće i mozak.



Kada ga potroši, mozak šalje poruku da je “rezervoar presušio” i tako vi uzmete još malo, još malo i postanete zavisni a šećer počinje da utiče na raspoloženje i ponašanje. Uz sve to od previše šećera propadaju zubi i gomilaju se masne naslage baš tamo gde ih niste hteli.
Još ponešto o bombonama
Božićnu lušu je, prema legendi, 1670. smislio vođa hora katoličke crkve u Nemačkoj da bi smirio mlađane pevače za vreme dugotrajnih ceremonija. Crvene pruge i ukus peperminta dobile su na početku 20 veka. Bela boja simbolizuje bezgrešan život a pruge Hristovu žrtvu. Od 1920. ih prodaju kao Božićnu poslasticu (I ukras za jelku), a danas im je “tiraž” 1.76 milijardi.
Srca za zaljubljene nastala su 1860. Prve poruke “Pošalji mi pramen kose” na papirićima koje su umetali u bombone kasnije su ispisivane na poslastici, uglavnom “Poljubi me”, “Budi moj(a)”, “Osvoji me”. Posle više od sto godina firma “Necco” grca smišljajući nove koje neće biti “uvredljive, neukusne ili porešno protumačene”. Svakog dana naprave 45.359 kilograma da bi bili spremni za Dan zaljubljenih kada prodaju oko osam milijardi srca.

Izvor: ekstravaganca