Američki astronomi su, koristeći robotičke metode NASA-e, s najvećom mogućom preciznošću odredili ne samo da je univerzum star 13,7 milijardi godina, nego i kada su zvezde stvarno počele da sijaju. Naučnici su se, naime, decenijama uporno približavali preciznoj brojci koja bi odredila starost kosmičkog beskraja, ali je tek vasionska letilica, sada od Zemlje udaljena 1,6 miliona kilometara, bila u stanju da “pogleda” unazad, u samo “praskozorje vremena”, i pronađe odgovor.




“Zvezde su počele da sijaju oko 200 miliona godina posle teoretskog ’velikog praska’”, ustvrdili su naučnici nakon što su objavili rezultate takozvane “VMAP misije”, koja je “zavirila” u svemir u vreme kad u njemu nije bilo zvezda niti galaksija, dakle ništa sem minimalne rezlike u temperaturi.

E, ta temperaturna razlika, iako je bila toliko sićušna, jedan milioniti deo stepena, bila je dovoljna da stvori ogromne užarene i hladne tačke. One su, zapravo, signalizirale početak stvaranja prve strukture u kosmosu, smatraju naučnici. “Misija VMAP” bacila je “pogled” u vreme 380.000 godina posle “velikog praska” koja je, veruju mnogi astronomi, “značila rađanje univerzuma”. To je odlazak unatrag u vreme koje čak ni orbitalni “Habl” teleskop nije mogao da “vidi”. Slika “Misije VMAP” je, zapravo, izgled celokupnog neba, viđenog kao “oval” sa užarenim tačkama predstavljenih žutom i crvenom bojom, a hladnim u plavoj i tirkiznoj boji.

Tokom jednog ranijeg istraživanja, NASA je, posredstvom svog “kosmičkog istraživača”, 1992. godine dobila sličan “obojen oval”. Na mestima na kojima su prethodni uređaji registrovali samo “obojene mrlje”, VMAP je stvorio detaljne mozaike boja, mnogo oštrije slike “kosmičkih beba”. Čarls Benet, stručnjak u Centru za kosmičke letove NASA-e i vodeći istraživač za VMAP, potpuno je ushićen. “VMAP se pokazao kao pravi zlatni rudnik novih rezultata. Uspeli smo da stvorimo detaljnu sliku ’detinjstva univerzuma’, da saznamo šta se dogodilo neposredno posle ’velikog praska’. Ukratko - dobili smo jasnu, izoštrenu sliku univerzuma”, izjavio je Benet.

DŽon Bahkol sa Instituta za napredne studije Univerziteta Prinston smatra, pak, da “najnovija otkrića predstavljaju ritualni prodor u kosmologiju, prelaz iz nagađanja u preciznu nauku”. Da bi objasnio izuzetan značaj otkrića, Bahkol je dao simbolično, gotovo laičko poređenje: Zamislimo da se postojeća zrelost univerzuma uporedi sa pedesetogodišnjim čovekom i da je misija VMAP uspela da pogleda u prošlost i ostvari precizni proračun o tome kako je ljudsko biće izgledalo kao beba stara samo 12 časova - i to od temena do malog prsta na nozi.



Izvor: Dnevnik

Mnogo volim ovakve tekstove  Hvala ti puno preuzviseni i milostivi Supervizoru Foruma