Kao mushkarac, logichnije je da navedem takav primer... Ali kao dzentlmen, logichno je da navedem da postoji i kontra efekat... 

Mada, preseklo je to stho sam imao "bliski susret" sa ovakvom situacijom, pa nema smisla da je preradjujem u zenskom obliku...

Kako ti recimo prepoznajes da si dostigao maximum ?

Ma zezam te malkce za to gore   

Ma ok, gde su mladi tu je shala 

Maximum a? 

Pa recimo, postavljam gornju granicu dokle (i prvenstveno zashto) sam spreman da idem zbog nekoga...

Kada dodjem do te granice (maximum), postoji i verovatnoca da se ona pomeri za dalje, ali to zavisi od pozitivnog rezultata (odgovora) na sav taj ulozeni trud... (pozitivan feedback, da se struchno izrazim    )

U protivnom, to sve bi bilo uzaludno troshenje svih mogucih resursa... (opet ja i moja bransha, ali zapravo ima smisla)

E sad, ono shto je presudno, iako drugi utichu na nashe maximume (iskazivanje i pokazivanje, shta god), mi ih sami odredjujemo... Jer niko ne moze da zna shta i koliko mozemo osim nas samih... Oni samo mogu dodatno da nas podstaknu i motivishu...

U tome i nastaje glavni problem kada kazem da dolazi do "forsiranja iznad maximuma prosechnog choveka"... Trazeci od njega mozda neciji drugi (verovatno vash) maksimum, ne dajuci mu motivaciju da pomeri granicu svog...

I da, treba biti realan, shto je vrlo teshko, prilikom odredjivanja vlastitog maximuma... Jer, tu treba biti realan prema sebi... a svi smo malo, hmm... optimistichniji kada je rech o nama samima...

Naziv knige koja je direktna inspiracija ovim člancima je u stvari metafora.  

Naravno da se ljubav ne može ''ugurati'' ni u kakvu formulu tipa ve jednako es kroz te, baš zato se knjiga tako i zove.

Pretpostavljam da je nisi čitao, a vrlo je preporučujem.
Iako nisam ljubitelj ni TA, ni Zorana M., niti teoretisanja o ljubavi (jer je to prilično neuhvatljiva stvar, zar ne?), ova knjiga je obavezno štivo za svaku emocionalno pismenu osobu.

Jel si razmisljao da  te ponekad to nezadovoljstvo gura da ides napred ?
Sta znaci to stagniranje ? Sredina ?
Sredina je najgore moguce mesto za opstanak.

Samo nebo je granica.
Covek ni sam nije svestan sta on moze i koliko moze.Granice ne postoje..mozda samo u glavi 


Lose je stavaljti ljude prosek i ispod proseka.Kako to mozes da odredis ? Po izgledu?

Ljudi uvek jure najbolje..Bez obzira na izgled,pamet,trenutno imucno stanje...Juris najbolje,trazis bolje..Ne stagniras..Ja mislim da je u ljudima nesto sto te tera da napredujes.Prvi put guras biciklu..Drugi put sednes i padnes..Treci put okrenes jedan krug.Cetvrti put vozis bez jedne ruke..Peti put naucis da vozis i bez ruku...I tako dalje i tako dalje..Dok ne padnes pa polomis prednje zube..Pa se vratis na staro pa si obazriviji

Drago mi je da si dao primer sa biciklom... Dodacu -  dok ne padnesh i budesh onesposobljen da opet sednesh na istu jer si se zaneo da si svemocan i unlimited (bez granica)... Ali da, to je samo u glavi, ne i u pravom svetu...

Ne potenciram da covek treba lako da odustaje i ne tezi boljem (kako si me izgleda ti razumeo), samo kazem da chovek ume nekada da bude nezahvalan i na onome shto dobije... pa makar to bilo i bolje od onoga shto zapravo zasluzuje...

A ja ne procenjujem ljude... a i kada bih, sigurno ne bih to radio po fizichkom izgledu... jer ni o knjizi se ne sudi samo po koricama... prosechnom osobom sam nazvao jednom rechju sve nas odjednom... ali ako sam nekog precenio ili podcenio tim gestom... ja se izvinjavam...

Slazem se.
E sad moje misljenje je da i trebas tako da razmisljas..Jednostavno,budi najbolji.


Necu da generalizujem..ali ljudi su generalno nezahvalni