Alkoholičari su pataloški ljubomorne osobe
LJubomorni muškarci mrze ženu

Kako je njegova vezanost postajala sve dublja, tako raste i njegovo osećanje inferiornosti u odnosu na ženu, pa on počinje da traži rivale. Izmišljanje njenih ljubavnika ima cilj da opravda tu primarnu mržnju iz zavisti

Mnogo puta u životu ste sigurno čuli ljude koji kažu da je ljubomora znak ljubavi, a da su ljudi koji nikada nisu bili ljubomorni narcisi koji ne veruju da postoji neko privlačniji od njih ili oni koji uopšte ne osećaju ništa više od strasti prema partneru. Poznata vam je sigurno normalna ljubomora kod koje objektivno postoji rival (treća osoba) na koga je neko ljubomoran, jer se pojavljuje realan strah od gubitka partnera i želja da se to spreči. Sumanuta ljubomora je ispunjena mržnjom i zavišću prema partneru, iako objektivno ne postoji rival.

Uništavanje partnerke
Sumnjičavost u vezi sa seksualnom vernošću partnera prisutna je kod paranoidnog poremećaja ličnosti koji se češće sreće kod muškaraca (pogotovo alkoholičara), a takve osobe se još nazivaju i hipersenzitivne ličnosti. U ovakvom sumnjičenju ima daleko više mržnje nego ljubavi, ne samo prema rivalu (muškarcu), već i prema ženi. Da je u pitanju bazična mržnja, a ne ljubav prema ženi vidi se po tome što njen partner počinje da je obezvređuje i uništava, ne samo kao seksualno biće, već i kao ličnost. Ta potreba za uništavanjem i obezvređivanjem postoji zapravo od početka i taj dijadni odnos je kasnije proširen na nove objekte - rivale. U osnovi toga je mržnja prema ženi, koja je u početku bila voljena i idealizovana i na koju je partner počeo previše emocionalno da se oslanja. Kako su njegova patološka potreba i vezanost za ženu postajali sve dublji (pri čemu se aktiviraju infantilni strahovi iz odnosa sa majkom) i tako raste i njegovo osećanje inferiornosti u odnosu na ženu i zajedno sa tim mržnja i zavist. On nesvesno oseća da zavisi od nje, odnosno da ona može bez njega, ali da on ne može bez nje. Kad se javi zavist, javi se i misao da ona može želeti nekog drugog-boljeg, jačeg, muževnijeg, jer on sam joj tako inferioran ne može biti dovoljan. Onda on prelazi na traganje za rivalima i neispoljena mržnja prema ženi premešta se i ispoljava na rivalima. "Naknadna" mržnja prema ženi dobija opravdanje u njenim neverstvima. To izgleda kao ljubomora, jer se on plaši da ona ne ode sa drugim. Mržnja prema rivalima nije stvarno doživljena, već je konstruisana (kao što su i rivali konstruisani), da bi se raspršila suviše intenzivna i nepodnošljiva ambivalencija prema ženi. Zavist i mržnja prema ženi uspevaju da prevladaju primarnu ljubav prema njoj, tako da ona na kraju, u njegovim očima postaje obezvređena, prljava i zla. Izmišljanje njenih ljubavnika ima cilj da opravda tu primarnu mržnju iz zavisti.

Razlog za razvod
Osnovni, početni strah sumanute ljubomore je da sam subjekt nije dovoljno vredan svoje žene i da ona može da živi sama, bez njega, uživajući u svojim bogatstvima. Nisko samopouzdanje stečeno još u detinjstvu je glavni uzrok ovih problema.

Da li vam je sada jasno zašto se toliko povećava broj razvedenih ljudi?
LJubomorna, posesivna osoba tako samo ubrzava propast veze koju bi želela da očuva.

Zahtevi ljubomorne ličnosti su, uostalom, sami po sebi uzaludni jer su neostvarivi. Niko nas i ništa ne može uveriti da smo voljeni, ako osećamo da to nismo. LJubomorna osoba ne veruje da je voljena jer ne voli samu sebe. I to je suština stvari. Sve dok sebe ne volimo, nećemo poverovati ni da nas drugi mogu voleti.

LJubomore se ne možemo osloboditi svesnom odlukom ili samokontrolom. Jedini način da je se rešimo je da zavolimo sami sebe. Tek tada ćemo zaista poverovati u tuđu ljubav i osloboditi se sumnji koje iznutra nagrizaju i uništavaju čitav život.

Radite na sebi, volite sebe, jer ćete samo tako održati svoju vezu.
Autor: Aleksandra Arizanović


Izvor: Glas Javnosti

ljubomorni muškarci mrze sebe.

ljubomora je uvijek znak nečije nesigurnosti.

i ne vjerujem u priče da je mala doza ljubomore sastavni dio ljubavi.

101% тачно.

ljubomora je jedna opaka boljka.
i neizlečiva 

nemojte pokušavati nekog da oslobodite ljubomore, da mu dokažete svoju ljubav, da ga uverite da nema razloga za ljubomoru, nema leba od toga 
ljubomorni tipovi su dobri samo za izbegavanje 

olakšajte život sebi, obiđite ga u širokom luku
ovo iz iskustva   

definitivno dobri....za izbjegavanje

 

Иако сам оперисан од љубоморе мислим да љубоморни мужјаци не мрзе женке.

Ако је тачно да "ljubomora je uvijek znak nečije nesigurnosti", то не значи да неко некога мрзи.

"Zahtevi ljubomorne ličnosti su, uostalom, sami po sebi uzaludni jer su neostvarivi. Niko nas i ništa ne može uveriti da smo voljeni, ako osećamo da to nismo. LJubomorna osoba ne veruje da je voljena jer ne voli samu sebe. I to je suština stvari. Sve dok sebe ne volimo, nećemo poverovati ni da nas drugi mogu voleti.

LJubomore se ne možemo osloboditi svesnom odlukom ili samokontrolom. Jedini način da je se rešimo je da zavolimo sami sebe. Tek tada ćemo zaista poverovati u tuđu ljubav i osloboditi se sumnji koje iznutra nagrizaju i uništavaju čitav život."

...

a sto se sumanute ljubomore tice... opis iste (u ovome tekstu) gadno podseca na ZAVIST, a ne na nesto sto ima bilo kakve veze sa ljubavlju

Ја бих љубомору, најпре, дефинисао као болесну посесивност са примесама садо-мазо елемената (не у секс варијанти).

Ne bih rekla, da ljubomorni muskarci mrze zenu... Vole je, na svoj crazy nacin.