Ljubavni nestašluci političara
Iako više od 43 odsto Amerikanaca tvrdi da ne bi glasalo za kandidata koji je imao vanbračni izlet i da je preljuba gora od kloniranja ljudi, u praksi daju podršku kandidatima čije su avanture izašle u javnost

Na zajedničkim nastupima u predsedničkoj kampanji Bil i Hilari Klinton deluju kao savršen par. U pauzama između političkih komentara drže se za ruke, grle se i intimno šapuću. A opet, među pristalicama senatorke iz Njujorka sigurno ima onih koji se pitaju: „kako su, zaboga, ovo dvoje još uvek zajedno?”.

Činjenica je da avantura njenog supruga kao duh lebdi nad zahuktalom predsedničkom kampanjom Hilari Klinton. Kako i ne bi, kad je ceo svet u nastavcima pratio „sapunicu iz Ovalne sobe”.

No, to nije jedini duh preljube u ovoj kampanji. Rudi Đulijani je u trećem braku, Džon Mekejn je prvu suprugu prevario ovom sadašnjom, a Njut Gingrič je nedavno priznao da je imao vanbračnu vezu u isto vreme kada je Klinton pravio nestašluke, piše londonski „Gardijan”.

I Evropljani vole da znaju s kim spavaju njihovi političari, ali to ne utiče na njihovu odluku za koga će glasati. Nikola Sarkozi je u maju izabran za predsednika Francuske, iako se o njegovom braku redovno raspravlja na pariskim večerama. U Britaniji su seks-skandali više industrija nego moralno pitanje. Kada su prošle godine novinari iščačkali da je tadašnji zamenik premijera Džon Preskot imao vezu sa svojom sekretaricom, njegova žena je već narednog dana prodala priču jednom tabloidu, a Preskot je još godinu dana ostao na položaju. U vreme dok je bio ministar unutrašnjih poslova Dejvid Blanket bi se možda lako provukao sa ljubavnom aferom da nije „sredio” vizu za dadilju, piše „Gardijan”.

Međutim, u Americi bi preljubnici trebalo da strahuju od izbora. „Njusvikova” ovogodišnja anketa je pokazala da više od 43 odsto Amerikanaca ne bi glasalo za kandidata koji je imao vanbračni izlet. Prema prošlogodišnjoj Galupovoj anketi, oni smatraju da je preljuba gora od kloniranja ljudi.

Pa kako onda Đulijani tako dobro stoji i ima snažnu podršku evangelista? Odgovor nije u anketama, gde ljudi govore ono što misle da bi trebalo, nego u spavaćim sobama. Promena u stavu prema političarima preljubnicima u skladu je sa promenom u životima običnih Amerikanaca, zaključuje novinarka britanskog lista.

Kada je Kenedi vodio prijateljice na brčkanje u predsednički bazen, daleko od očiju novinara, Amerikanci nisu smatrali da preljubnici imaju karakternu manu. U tome su možda videli glamur i strast. Muževi su radili po ceo dan, a žene pazile decu i kuću i bilo je shvatljivo da supružnici imaju tajne, muškarci i da se hvale „podvizima”. Lindon Džonson toliko je mrzeo što je bio u Kenedijevoj senci, da je jednom prilikom rekao: „Imao sam više žena slučajno, nego on namerno”.

Pravila za političke i „obične” preljubnike počela su da se menjaju sedamdesetih godina prošlog veka. Bilo je sve više zaposlenih, samim tim samostalnih žena, i na snagu je stupila nova mantra „prevara znači kraj”. Predsednički kandidat Geri Hart povukao se iz trke 1987. čim se saznalo da je proveo noć sa plavušom koja mu nije bila supruga. I Holivud je dao svoj doprinos samo par godina kasnije filmom „Fatalna privlačnost”, sa snažnom porukom da ne postoji bezopasna ljubavna afera.

Krajem devedesetih, Amerikanci su preljubu posmatrali kao pokazatelj psihičkog poremećaja sa grupama za podršku „izneverenim suprugama” i zabludelim „zavisnicima od seksa”. Kada su Klintonovi nestašluci sa Monikom Levinski izbili na videlo, protivnici u Kongresu su viknuli „uhvatili smo te”. Ali on je mudro sledio uputstva terapeutskog priručnika koji su Amerikanci imali kod kuće. Prvo je priznao, a onda krenuo na pokajničku turneju izvinjavanja. Ono što je detaljno opisao tužiocu Kenetu Staru bilo je isto ono što su Amerikanci govorili svojim psihoterapeutima. Odmah posle glasanja za impičment podrška mu je skočila na 73 odsto.

Javnost se i dalje čudila zašto je Hilari prešla preko muževljevih neverstava, a bračne eksperte su zasipali pitanjima da li je taj brak čist politički ugovor.

Čini se da su Amerikanci u međuvremenu uhvatili korak sa Klintonovima približavajući se optimističnijem evropskom shvatanju braka. Psihijatri i verske grupe prihvatili su stav da prevara ne mora da bude „smrtna kazna” za zajednicu dvoje ljudi.
Međutim, iako vernost više nije nužan preduslov, ljubavna priča jeste. Najprihvatljivije objašnjenje za prevaru je „odljubljivanje” od jedne osobe da bi se zaljubili u drugu. Kandidati to imaju na umu, Đulijani daje sve od sebe da bi pokazao kako je njegova sadašnja supruga, iako je do nje došao preko neverstva, istinska ljubav njegovog života.

Priredila J. Kavaja

Izvor: Politikass[/url]