Naime, radi se o osobi koju sam video drugi put u zivotui, ima 21 godinu, studira, nije u invalidskim kolicima, ali ima problem sa obe noge, i hoda uz pomoc staka. I vidim da je imala neku zelju da nekome isprica svoj problem, i nije da mi nije drago sto sam to ja, vec je cela prica u meni izazvala zaljenje, a taj osecaj bas i ne volim, i to me nateralo da se zapitam kako uopste osobe sa nekim oblikom invaliditeta funkcionisu u emotivnom/seksualnom smislu, tj. da li je ljubav samo i iskljucivo privilegija "zdravih"?
Bez nekih suvisnih detalja, saznao sam da bar ona, kad je taj problem u pitanju nema problem sa ravnodusnoscu muskaraca, jer se desi da joj neko pridje dok je npr. za stolom u nekom kaficu ( a zaista retko izlazi), i zapocne neku pricu, ajd' nazovi muvanje, ali kada sazna da su stake njene, i da hoda savijajuci noge u kolenima, prelazi na tu neku "drugarsku" fazu, i gleda "sazaljivim pogledom".
Uopste, znam situaciju jos iz gimnazije, imali smo decka sa slicnim problemom, i svi su govorili "Nemoj da gledas u njega", ne znam iz kog razloga.
Danas je opet negde tako, a negde takva osoba ne moze da prodje ulicom da je ne bi "sikanirali" pogledom, kao da je neka uzasna  drustvena naslaga sa kojom ne treba stupati u kontakt, i cije se bolesti treba plasiti. Ok, shvatam gde je Balkan u celom tom procesu emancipacije i promene nekih stavova, i mozda me ne bi zacudilo da vidim 1,2 ili 5 osoba sa takvim razmisljanjem, ali me intrigira zasto sira drustvena zajednica ne radi nista kako bi resila taj problem?
Taj primitivizam ljudi, koji minimalizuju neciju inteligenciju, snalazljivost, emotivne aspiracije i potrebu za ljubavlju na osnovu fizickog nedostatka, to me odmah kao coveka, i kao nekog ko se bavi mentalnim nedostacima i komunikacijom dovodi pred ozbiljno pitanje.
Govorili smo nekoliko puta o fizickom izgledu vs pamet, i neko misli jedno, neko sasvim nesto trece, ali sve implicira tezu da je osoba sa nedostatkom bilo kog tipa nepozeljna za partnera, uz nimalo ironican fakat da su socijalne grupe kod nas kvalitativ "umnog invalida" usvojile kao normu, pa nas vise ne cudi kad vidimo nekog sa tim problemom ( ako se uopste moze tako nazvati - a da ne ispadnes freak), a na osobe sa fizickim nedostacima gledamo sa rezignacijom, i plasimo se kontakta sa njima.
Kad polazim od sebe, moze da mi se ne svidja nesto, da mrzim tikove, ili francusko R (inace - moj fetish), ali bih se osecao jako porazeno kada bih odbacio celu osobu kao licnost, i kao zivo bice zbog nekog nedostatka. Mnogo su mi bitniji neki drugi kvaliteti, ali sa druge strane bih sebi postavio pitanje buducnosti..Da li je moguce imati noramaln sekusalni zivot sa osobom invalidom?
Sta je npr. sa decom...posle nekog vremena kad na red dodje planiranje porodice, i sta onda?
Totalni sam zaludjenik za ljubav, i uvek sam za to da odnosi u porodici treba da budu zasnovani na kompromisima, ali sam gotovo siguran da fizicki nedostataci stigmatizuju mnoge stvari, pa i oblast reprodukcije...al' onda mi na pamet padne da takvi parovi mogu da usvoje dete 
I tu je naravno, problem odnosa. Veza izmedju dvoje uslovno receno "zdravih" ljudi je uvek bila predmet kuloarskih prica, a vec u glavi mogu da zamislim dijalog dve sredovecne zene dok ispijaju prejaku tursku kafu, i pitaju se zasto je On pored toliko zgodnih i "normalnih" devojaka nasao bas onu koja recimo ne cuje...
Nizak stepen tolerancije.
Dramatizacija.
Primitivizam.
Uzas.


Zanima me, zasto je sve tako, i da li npr. postoji mogucnost da neko od vas samo na tren sebe zamisli sa osobom u kolicima, ili sa osobom koja je gluvonema?Realno? Iz kojih razloga? Zato sto bi ste ga/je zavoleli ili iz sazaljenja? I da li uopste postoje i opstaju veze tog tipa?

Verujem u te ljubavi, kao i spremnost da se zarad nekih drugih kvaliteta osoba sa invaliditetom,  žena/muškarac i odreknu mnogo čega...pa čak i poroda.

Isključujem sažaljenje kao razlog ljubavi ili neuobičajene naklonosti sa spremnošću na žrtvu zvanu "brak".

zanimljivo, moguce da moguce i bas ....ja nisam strucnjak , ni ne poznajem puno ljudi...to mislim da duboke moze da budu osecanji tamo. al da to funkcionise u buducnost kao zaljubjenost i ljubav zajedno tesko. al moguce kome to uspe vredio je celu opus zivota. to je lapis filozoforum , gde nije potrebno dete ni nije iskljuceno, al to je celost. al ako uzmemo samo to u obzori da u svaki danasnjim odnosima koliko je tesko trajno takvu odnos podrziti gde nije rec o posedjivanju ili iskoriscavanju, u teziji slucaju jos mnogo je teziji to... ili mozda pomogne to da te probleme distancirano gledano lakse se rese.. ne znam zavisi od ljudovi

uh bre, nisam razmisljao na tu temu 

Moj otac ima jednu vrstu invaliditeta. Nije u kolicima, niti nosi stake, ali mu je jedna noga kraca od druge, imao je 4-5 operacija, treba da stavi vestacki kuk... itd. On to ima bukvalno od rodjenja, i moja majka je to znala kad se udala za njega.  On je imao operaciju kad sam ja imala samo 10 dana, i posle toga je bio u gipsu 3 meseca nepokretan. I sad ima problema sa time, rekoh vec, treba da stavi vestacki kuk. LJubav izmedju njih je ogromna. I dan danas, posle 25 godina braka se vole kao prvog dana, setaju gradom drzeci se za ruke, iz cista mira se poljube onako nezno... Nikad nije bilo nikakvih problema oko toga da li on ima smanjenu pokretljivost ili ne. Pricala sam sa njom o tome, kaze da nikad nije gledala na to da li on ima problema ili ne. Jednostavno ga voli kao osobu. Ne obazire se na price ili komentare od strane ostalih koji komentarisu to sto moj otac ima slabiju pokretljivost.


Sad recimo drugo nesto. Moja kuma ne cuje dobro, nosi aparat. Dok sam bila mladja i gluplja, bilo mi je sve to... pa da kazem cudno. Izadjemo zajedno, sedimo u nekom kaficu, i ja sve moram po tri puta da ponovim, plus je ne razumem bas najbolje... pa bilo mi je neprijatno, ljudi nas gledaju cudno. Ali sada, posle nekoliko godina, nemam nikakav problem sa tim, ona jos manje. Celog zivota zivi sa tim i to joj je potpuno normalno. Devojka je zavrsila visu skolu bez problema, radi.. potpuno normalno zivi.



Ne delim ljude na to da li imaju invaliditet ili nemaju, na to da li su crni, beli, zuti, na to da li su hriscani ili budisti.. itd. Jednostavno delim ljude na lose i dobre. I mogla bi da budem sa osobom koja ima neku vrstu invaliditeta, ako mi se svidi ta osoba u dusi.. BEz ikakvog osecaja sazaljenja....

Ja sam invalid i dvopolac slazem se sa svima za ovaj topik,pozdrav!