zamislite sledece:
u vezi ste sa osobom koja vam po svemu odgovara, odlicno se slazete, sve funkcionise kako treba, volite se.
onda se desi da se ta osoba razboli. od teske, neizlecive bolesti.
sta bi ste uradili?
ostali sa njom i time svoj zivot osudili na vecitu patnju i borbu, ili bi ste krenuli svojim putem bez nje?

mislim da,ako je prava i iskrena ljubav u pitanju...sebi neces ni postavljati ovakvo pitanje-zar ne?
A ako vec neko razmislja o tome-onda je bolje odmah da ode...

prijateljica moje verenice je u braku sa covekom koji je pre 7-8 god oboleo od multiplexskleroze... to joj je prva ljubav, kad su se vencali, bio je zdrav, a bila je grande amore... imaju sina koji raste uz  polupokretnog oca, koji izgleda kao oronuli starac, uskoro ece moci ni na noge...  zive u paklu, psihologija bolesti je nesto u sta covek ne veruje dok se ne pocne suocavati sa tim svaki dan... a perspektiva je uzasna... on je postao agresivan, zao, nepodnosljiv.... ne radi odavno, zive od njene plate (vise nego simbolicne)... ta zena se nikad ne zali, uvek je vedra, nasmejana, strasan borac, ima vise optimizma od svih ljudi koje znam... da li ga voli? ne, sigruno ne... da li bi ga napustila? sigurno, kad bi mogla zbog stana i savesti...
... necu da pricam o psihi decaka koji mi ponekad prica kako im je u kuci... strasne su to stvari ljudi, niko ne moze biti sudija u takvim situacijama cak iako je sam bio u slicnoj...

a opet, onaj decko Ivan Radojcic sto je HIV+ vise od 10 godina, gledao sam ga jednom kad je bio kod Vanje Bulica sa devojkom, kasnije zenom... njih dvoje su se upoznali kad je on vec bio HIV+ i odmah joj je rekao, al ona se smrtno zaljubila i nije joj bilo bitno ni sto ce on sigurno umreti, ni sta svi kazu na takvu vezu (valjda je imala tek 19 god)... uglavnom, cuo sam kasnije da su se vencali i dobili dete (zdravo)... ne znam da li je Ivan jos ziv, mislim da jeste... verujem da je ona pored njega tih ne znam koliko godina bila srecnija nego 99% zena kraj savrseno zdravih muskaraca... a mozda i nije, ko zna... koliko ljudi toliko prica...

ovaj primer je situacija koju stvarno poznajes, pa imas takvo misljenje
a ovo je nesto sto si "spolja" upoznao....

napravi paralelu...

bila bih sa tom osobom.
ali,ne znam da li bih i ostala.
prosto,vrlo je tesko govoriti o stvarima koje nemamo u iskustvu.
i jako je vazno kakve su osobe u pitanju.
ali znam jedno,da nekoga volim i da se taj neko tesko razboli,sigurno bih bila sa njim.
ali ne znam da li bih i ostala.
to bi zavisilo i od te osobe,podjednako koliko i od mene.
cinjenica je da je psihologija bolesti takva da mijenja covjeka.
covjek prije bolesti i za vrijeme bolesti,svakako da nije isti.
teska bolest,osim sto vas fizicki sprijecava da vodite normalan zivot,cini promjene i u duhovnoj i psihickoj ravni.
bespomocnost,bijes,sebicnost,patnja...citav spektar negativnih osjecanja iskrivljuje pogled na svijet.
zivot sa takvom osobom jeste neprestana borba,ali i zivot je,sam po sebi,osvajanje srece i mira.
neprestani proces ucenja i sazrijevanja.
izazov.
ako tom "osvajanju" dodate i taj zacin,tu prastaru vjestinu koja umanjuje udarce da vas ne bi ozlijedili,to jest ljubav,
ne mogu a da nevjerujem da je moguce.

ma nemam ja sta da pravim paralelu, bogu hvala zdravi smo oboje...
jedino da dodam da koliko sam video, zene vise i lakse prihvataju bolest ili hendikep kod muskaraca, nego sto smo mi spremni da budemo sa zenom koja je bolesna ili s hendikepom... al to nije nista novo, zene su humanije

nisam bre na to mislila
vec na ovo drugo sto si napisao

ne kapiram sta me pitas
bre! 

da li bih usao u pricu sa zenom koja je bolesna ili hendikepirana? – ne znam. zavisi od hiljadu i jedne stvari.

necu da razmatram mogucnost da se desi nesto meni ili mojoj verenici, neka sam i sujeveran. mislim da je ne bih napustio, a znam da ona sigurno ne bi mene ostavila. ili gresim? koliko uopste mozemo znati kako ce se neko ponasati kad ga strefi neki usud? mozemo samo da pretpostavimo iz priblizno slicnih situacija u kojima smo bili.
ako te zanima uticaj okoline na takve odluke, zabole me za svet. moji najblizi bi me podrzali u svemu. ako bih zeleo da ostanem, ostao bih i ne bi bilo boga da me neko odgovori od toga. ne polazem racune nikome osim sebi (za takve odluke).


dovidjenja

Kada bih je ostavio, doziveo bih mnogo vecu patnju i bol.