ovih je dana bilo dosta reci o nevernim zenama, prevari, vernosti...
mozda je vernost precenjena kategorija, u smislu mnogo buke ni o ko cega... misljenja su podeljena
naravno, citava prica se zaostrava kada je u pitanju brak, pa jos i deca...

evo nekoliko pitanja na tu temu:


sta ocekujete od braka?
da li se njim nesto menja i i ako da, sta se brakom, po vama, menja?
kada mislite da ste spremni ili ce te biti spremni da se na taj nacin obavezete?
smatrate li da je brak gubitak slobode?
sta se menja kada dodju deca?

da li je bracna vernost bitna za dobar brak...?
da li ste spremni na vernost? sta treba da se desi da se predomislite, ako ste bili verni?


zasto biste se uopste vencavali...?

 
                     -  :archery:"važna napomena" [smilie=dddddd.gif],ja sam u vrlo  srećnom braku od 1995 godine,1997 rodio mi se prvi sin,1998 godine rodio mi se drugi sin,sad su obadvojca već veliki mali tajini momčići , vrsni karatisti i vrlo mi često održe lekciju iz dobrog ponašanja kada to zaslužim.
                       -od braka sam očekivao decu , ali smo u zajedničkom dogovoru sačekali oko dve godine u braku bez dece,da bi se uverili kako će sve to da funkcioniše,i ispalo je dobro,barem za sada!
                       -ja   isuviše volim svoje klince  da bi ih vaspitavao kao što su mene moji roditelji vaspitavali i po ustaljenim normama uvreženim u današnjem civilizovanom svetu,pa se tako trudim da budem samo njihov drugar,u svakom slučaju svestan sam da deca brzo rastu i da će vrlo brzo postati odrasli ljudi koji će krenuti svojim životnim putem,pa gde ih sreća odnese,tako da se trudim  da im na jedan drugi način od onoga uobičajnog  prenesem   sve ono što nebih voleo da rade u svojim malim životima,a i kad porastu .   
                        -što se ljubavi u braku tiče,ja sam se oženio iz čiste ljubavi i strasti koju sam osećao prema svojoj suprugi,ni na jedan način nisam gledao na materijalnu stranu našeg budućeg života,tako da dok deca nisu stasala za obdanište/školu nisam tražio od nje da radi,1999 godine sam otvorio cvećarsku radnju,a svoju suprugu sam uključio 2000 godine u  cvećarski posao,sobzirom da su klinci do tada već malo porasli,pa je ona mogla da pruzme posao,sobzirom da sam  ja već i pre otvaranja radnje  radio u državnoj službi.
                          -na ljubav prema svojoj  ženi gledam kroz slobodu koju joj dajem u njenom samostalnom životu,nezavisnom od porodice i trudim se da joj pomognem što više mogu,veš neperem,ali sam   kupio dve mašine za veš,sudove neperem,ali sam  kupio mašinu za pranje sudova,ponekad usisam kuću,ali samo kada ja i klinci ostanemo sami kod kuće pa napravimo haos,klopu kako sebi  tako i za celu porodicu uglavnom sam spreman,pošto ona radi i ima svoje obaveze ,naravno u većini slučajeva ona nešto skuva,ali i ja često napravaim neki roštilj,jaja na oko,kajganu,napravim klincima sendviče itd. ali to sam radio i pre braka tako da se po tom pitanju u braku ništa ne menja,bar se kod mene nije promenilo.
                         -brak nikako nesmatram gubitkom "slobode" ma šta ona značila u današnjem poimanju bračnog života,smatram da je brak jedna velika obaveza i da ga treba što više gajiti,negovati,a naručito posebno obratiti pažnju da se brak nepretvori u uobičajnu kolotečinu između supružnika,naravno svako ima svoje načine da to učini!
                          -deca su po meni kruna braka i onaj najsvetliji trenutak u biću svakog čoveka,trenutak kada čovek na svet donese još jedno ljudsko biće-malu bebu! 
                          -trudim se da budem iskren sa svojom decom ,pa mi tako nepada teško da im kažem kada nemamo para,ili da sa njima podelim novac kada ga zaradim,takođe se trudim da im kupim sve one igračke koje ja nisam imao kada sam bio mali!
                      -u današnjem svetu ima mnogo razvoda brakova,ja sam veliki protivnik toga,prilikom  razvoda najviše bivaju povređena deca, najčešći razlozlog  za razvod braka je "preljuba",mislim,a dugo sam razmišljao o tome da bih mojoj ženi bez problema oprostio preljubu,takođe bih se potpuno potrudio da ako mi ona kaže da je u pitanju bila samo strast vrlo brzo i zaboravim na to,uvek kada šaljem suprugu na odmor sa klincima ,a ja zbog posla nemogu da idem sa njom ja joj kažem"ako ti naiđe antonio banderas nemoj da mu oprostiš",jer ja sigurno nebih oprostio dženifer lopez.
                      -mišljenja sam da kada bi se kojim slučajem zaljubio u neku drugu ženu,nikada nebih ostavio svoju,jer po meni (lično mišljenje) ako sam već napravio decu svoju ljubav moram da usmerim pre svega prema njima,i svim snagama bih se borio protiv prirode i protiv te nove ljubavi,to takođe očekujem i od svoje supruge,ali bih se takođe iz sve snage potrudio da ostanemo dobri prijatelji i kada bi me ona  ostavila,zbog ljubavi prema nekom drugom muškarcu!!
                       -jedini opravdan razlog za razvod vidim kada je u pitanju velika mržnja među supružnicima     ( koja se nažalost kod nekih nagomila tokom godina,zajedničkog života),gde se često fizički iživljavaju jedan prema drugome,uglavnom tu najviše strada žena,mislim da je takav brak najbolje što pre prekinuti!

                      "sori" ako sam "udavio" one koji će možda ovo pročitati,ali tema ima dosta pitanja,a ja sam se potrudio da na sva odgovorim!

   bas sam preterala sa pitanjima...   


koliko se secam, najcesci su razlozi za razvod, prema statistikama:

1.preljuba
2.novac
3.necije mesanje u brak (prijatelja, roditelja...)

a najcesci razlozi za brak? 
ne bih da rangiram, i nije prema statistikama
koliko ja vidim...

- ljubav
- tzv. 'vreme mi je' situacija
- trudnoca
- novac

Ja cu se jednog lepog dana ozeniti zbog dece. Ni zbog cega drugog.

Jos jedan bitan razlog je i brzopletost ulaska u isti....kasno se shvata porazavajuca cinjenica da ipak nismo jedno za drugo....onda sledi neko vreme mucenja pa razvod ili mucenje bez prestanka. Postoji laz ,prokleta laz i statistika.

Такав брак не бих препоручио зато што би се деца злопатила (наравно и брачни партнери).

Децу можеш имати без брака.

Evo da malo pojasnim. Vanbracnu decu ne zelim da imam, jer to jednostavno ne treba tako da bude, barem po mom misljenju.

Ne mislim da pravim decu sa devojkom koja mi nista ne znaci. Medjutim ne bih se zenio ni sa najboljom na svetu, ako u tu kombinaciju nisu ukljucena deca. Mozemo mi da se volimo i 20 godina, a onda da mi srce pukne sto nemam klince, i bas u tom slucaju mi je lakse da odem ako nisam nista potpisao. Takodje ce i moja devojka lakse moci da ode ako sam ja, daleko bilo, sterilan.

Ja cu odgovoriti samo na jedno od pitanja...
    Kao prvo u brak (porodica) treba uci sa osobom koju dovoljno dugo i dobro poznajemo (po mogucstvu veza od najmanje 2 godine),
    I kao drugo, ne opterecivati sebe tezinom reci brak , vec ga prihvatiti kao krunisanje jedne veze.

...Naravno, velika je sreca i naici na jednu takvu, ja bih rekao kompatibilnu osobu. 

@Fahrenheit

Ako ozenis zenu koju volis, klince mozes i da usvojis, i onako je puno malisana kojima treba dom,......a ako trpis zenu zbog dece i ona tebe, niti ce ona biti srecna, ni ti, ni deca....a sa papirom ili bez njega isto ti je.

Usvajanje je jako plemenita stvar, ali treba omoguciti ljudima koji ne mogu da imaju decu da budu roditelji na taj nacin. Ako mogu, radije bih da imam svoju. Postoji sad tu milion kombinacija, sta bi bilo kad bi bilo. Sta i da usvojim dete a i dalje me proganja cinjenica da zelim svoje ? To ne mogu da znam unapred.

Da jos jednom naglasim. Ne bih se zenio sa bilo kojom, ali i sa onom koju volim cu stupiti u brak zarad potomstva. Da se skroz sirovo izrazim, zenicu se kad mi devojka ostane u drugom stanju. Naravno sa mnom.