VELIKA TRADICIONALNA AKCIJA „BLICA“
Lista 50 najmoćnijih u medijima
Autor: E.B. | 11.12.2007 - 07:59


1.Žejko mitrović
Vlasnik najveće medijske korporacije u regionu koja obuhvata Televiziju „Pink“, „Pink Montenegro“, „Pink BiH“, kao i 11 satelitskih kanala čije je emitovanje počelo protekle godine, a koji su veoma gledani u Sloveniji, Makedoniji, Bugarskoj, kao i u našoj dijaspori u Evropi, SAD, Australiji i Kanadi. Vlasnik je izdavačke kuće „Siti rekords“, fabrike za štampanje CD i DVD izdanja, filmskog studija PFI u Šimanovcima, avio-kompanije „Er Pink“ i fabrike žvaka „Strong“. Otac je četvoro dece.

2.Aleksandar Tijanić
Čelni čovek RTS-a uspeo je da izdejstvuje da se „obavezujuće uputstvo“ Republičke radiodifuzne agencije o prenosu skupštinskih zasedanja preinači u „preporuku“. Tijanić je Vrhovnom sudu tužio pomenutu RRA uz obrazloženje da „u uređivačku politiku Javnog servisa Srbije nijedno telo ne sme da se meša, niti bi RTS trebalo da podleže bilo čijem uticaju“. Tako je dobio mogućnost da Drugi program RTS-a, umesto da se pretvori u poluskupštinski kanal, ipak zadrži komercijalni i konkurentski smisao.

3.Veselin Simonović
Duže od 10 godina glavni i odgovorni urednik „Blica“, čiji se nastanak i intenzivan razvoj velikim delom podudara sa Simonovićevim učinkom u ovim dnevnim novinama. Skupština Beograda prošle godine dodelila je Simonoviću Nagradu grada Beograda za novinarstvo. Simonović je bio dopisnik nekadašnje „Borbe“ iz Ljubljane, potom urednik u „Borbi“, a zatim i u nedeljniku „Vreme“. Jasnu opredeljenost za principe nezavisnog novinarstva postavio je i u „Blicu“ i u izdanjima ove medijske kuće.

4.Veran Matić
Jedan od osnivača Radija B92, potom i istoimene televizije, uspešno je uklopio donedavno nezamisliv koncept - ozbiljne sadržaje i komercijalni program. Zadržavši na programima Radija i TV-a najuspešnije emisije, uporedo je ustalio i emitovanje, pre svega „Velikog brata“. Uprkos početnim kritikama Matić je prebrodio opasnost - zadržao je stare gledaoce i pridobio novu publiku, što se odrazilo i na komercijalni uspeh ovog medija. B92 i dalje gaji ozbiljan pristup i istraživačko novinarstvo.

5.Milka Forcan
Potpredsednica najveće srpske kompanije „Delta“. Prvi nezaobilazan razlog zbog kojeg je Milka Forcan na ovoj listi je činjenica da je „Delta“ jedan od najvećih oglašivača u Srbiji. Ujedno, prilikom privatizacije „Večernjih novosti“, holding „Delta“ je postao i indirektni suvlasnik ovog tiražnog dnevnog lista. Milka Forcan je završila Ekonomski fakultet i u „Delti“ je od osnivanja. Dugo se bavila i oblašću marketinga, za šta je više puta i nagrađivana, jedan je od osnivača Društva za odnose s javnošću Srbije.

6.Goran Stamenković
Čelni čovek producentske kuće „Emoušn“ trenutno u Srbiji proizvodi ubedljivo najgledanije rialiti šou programe koji se emituju na tri najgledanije televizije. Ova kuća ostvarila je ogroman uspeh sa projektom „Veliki brat“. „Emoušn“ je vlasnik licence i za najgledanije emisije na RTS („48 sati svadba“), na TV „Pink“ („Sve za ljubav“ i „Menjam ženu“). Stamenković je medijsku karijeru započeo u „Pikselu“, kompaniji koja se bavila kompjuterskom animacijom i reklamama, da bi 1997. osnovao marketinšku firmu „IM advertajzing“.

7.Nenad Cekić
Predsednik Saveta Republičke radiodifuzne agencije čiji je glavni zadatak u protekloj godini bilo donošenje moralnog kodeksa među TV stanicama, koji podrazumeva zaštitu dece i maloletnika, kao i obavezu da se scene seksa, pornografije i nasilja emituju samo u noćnim satima... Sukobio se s Tijanićem oko prenosa skupštinskih zasedanja, ali je posle mišljenja Vrhovnog suda preinačio svoju „obavezujuću odluku“ u „preporuku“. Diplomirao je 1991. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu gde je 2003. i doktorirao.

8.Srđan Šaper
Direktor predstavništva velike marketinške agencije „Meken Erikson“ za jugoistočnu Evropu i član GO Demokratske stranke. Nekadašnji lider VIS „Idoli“ osnovao je 1995. godine agenciju „Idols & Friends“, a dve godine kasnije dobio je franšizu od američke agencije „Meken Erikson“ za zapadni Balkan. Bio je predložen za člana Saveta za promociju Srbije, ali u njegovom radu nije želeo da učestvuje. U DS se učlanio 1990. Blizak je s predsednikom Srbije Borisom Tadićem. Diplomirao je filmsku režiju i glumio u filmu „Davitelj protiv davitelja“.

9.Atila Mihok
Direktor „Blic Pressa“, člana velike švajcarske kompanije „Ringier group“ koja izdaje novine u 11 zemalja u Evropi i Aziji. Mihok je u Srbiji na čelu tri dnevna lista i dva nedeljnika. Ujedno, Atila Mihok je direktor i „Ringier“ izdanja u Mađarskoj od 1. novembra 2007. Studirao je informatiku i ekonomiju, a karijeru u izdavačkoj delatnosti započeo je 1997. u dnevnom listu „Nemzeti Sport“, koji je 1998. prešao u vlasništvo kompanije „Ringier“. Od 1999. do 2001. Mihok je bio direktor IT sektora, a 2001. postao je direktor sportske grupe u ovoj zemlji.

10.Dragan Đilas
Ministar bez portfelja zadužen za nacionalni investicioni plan. Jedan od osnivača velike agencije „Dajrekt medija“ koju je, po sopstvenim rečima, napustio kada je počeo da se bavi politikom. Pre funkcije ministra bio je direktor Narodne kancelarije. Kao student je bio novinar na Radiju B92, jedan od vođa studentskih protesta 1992. godine, a potom se angažovao u uspešnim produkcijskim i marketinškim poslovima. Jedan je od osnivača humanitarne nevladine organizacije „Naša Srbija“ i blizak je s predsednikom Srbije Borisom Tadićem.

11. Manojlo Vukotić
Glavni urednik „Večernjih novosti“, dnevne novine koja je nedavno proslavila 54. godine postojanja. Vukotić je ostao glavni urednik lista i posle promene vlasničke strukture. Iskustvo i ugled sticao je u vreme uređivanja „Borbe“, zatim je kratko vreme bio prvi glavni urednik „Blica“, potom „Glasa javnosti“, da bi nakon 5. oktobra došao na čelo „Novosti“.

12. Sđan Janićijević
Generalni direktor preduzeća „Politika novine i magazini“ nedavno se suočio sa zahtevima sindikata novinara ovog lista za njegovu smenu i smenu glavne urednice. U „Politici“ nemački VAC i „Politika“ AD imaju jednaki udeo i pravo u odlučivanju. Janićijević je nadležan za uređivačka i izdavačka pitanja, dok nemački partner odlučuje o poslovnim potezima najstarijeg dnevnog lista u Srbiji.

13. Đoko Kesić
Glavni urednik dnevnog lista „Press“, koji se tokom protekle godine uvrstio među najtiražnije dnevne novine u zemlji. Kesić, nekadašnji novinar „Borbe“ i „Naše borbe“, postao je jedan od rodonačelnika novina drugačijeg kova. Pre uređivanja „Pressa“, bio je glavni urednik „Kurira“.

14. Jelena Dakulić
Direktorka dnevnih izdanja kompanije „Ringier“ koja u Srbiji izdaje tri dnevne novine sa više regionalnih izdanja, u ukupnom dnevnom tiražu od preko 400.000 primeraka. Završila je Filološki fakultet u Beogradu, trenutno je na postdiplomskim studijama MBA, odsek za menadžment. Pokrenula je regionalna izdanja „Blica“, „24 sata“, prve besplatne novine u Srbiji, a posle godinu dana pokreće i dnevne novine „Alo“.

15. Robert Čoban
Vlasnik izdavačke kuće „Kolor pres grup“ koja objavljuje 90 časopisa. Najprodavaniji među njima je tabloid „Svet“, koji je nedavno ušao u 15. godinu postojanja i proslavio 500. broj. List je slavu stekao škakljivim tekstovima i provokativnim fotografijama ličnosti sa estrade.

16. Aneta Ivanović
Aneta Mihajlović, danas Ivanović, 15 godina je uspešno obavljala različite poslove na televiziji. Bila je novinar, urednik, producent i menadžer na Studiju B, RTS-u, BK TV i TV „Košava“. Danas je direktorka „Adrenalina“, kuće koja realizuje šou-programe „Piramida“, „Karaoke obračun“, „Draga mama“, „FK Tehničari“, „Marko Živić šou“, „Katarina“... Ova kuća je nedavno lansirala i seriju „Vratiće se rode“.

17. Ljubica Marković
Direktorka i jedan od osnivača novinske agencije Beta, koja već godinama slovi za vodeću, pouzdanu i najčešće citiranu agenciju u zemlji. Pre osnivanja Bete, Ljubica Marković je već bila u istom poslu, kao dopisnik agencije Tanjug iz Rima.

18. Dagoljub Žarković
Glavni urednik nedeljnika „Vreme“. Novinar i urednik velikog ugleda, priznati kolumnista i čest gost u televizijskim emisijama u kojima se govori o najvažnijim društvenim događanjima. U nedeljniku „Vreme“ je od njegovog osnivanja. Nedavno je upozorio da čak i kvalitetni mediji lako gube kredibilitet prilikom izborne kampanje, što svedoči da je pritisak političara na njih jak, kao i da je izuzetno prisutan uticaj krupnog kapitala.

19. Ljiljana Sajlović
Glavni i odgovorni urednik „Politike“, odličan poznavalac međunarodnih odnosa i rada Međunarodnog tribunala u Hagu. Trenutno se suočava s protestom dela zaposlenih u „Politici“, a nije se ustezala da objavi kako „Delta“ vrši pritisak na zaposlene u ovoj medijskoj kući. Bila je novinarka u nedeljnicima „Vreme“ i NIN.

20. Radoslav Rodić
Vlasnik „Kurira“ i „Glasa javnosti“. Suočen je sa odlaskom velikog broja zaposlenih u svojim novinama, kao i sa sve jačom konkurencijom među medijima sličnog profila, što se neminovno odrazilo na nekada veoma tiražni „Kurir“.

21. Slobodan Reljić
Glavni i odgovorni urednik NIN-a, povremeno gost-komentator u TV emisijama čije su teme aktuelna politička i medijska događanja u zemlji. Diplomirao je žurnalistiku u Beogradu i završio stručni kurs u Americi.

22. Olja Bećković
Autorka i voditeljka „Utiska nedelje“, najduže emitovane emisije u Srbiji, u kojoj gostuju najvažniji političari i javne ličnosti iz zemlje. Ujedno je i kreativni direktor oglasne agencije „LoweIdols&Friends“. Diplomirala je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti, ali se posvetila novinarstvu.

23. Mira Adanja-Polak
Decenijama prepoznatljivo novinarsko ime sa velikim ugledom u TV novinarstvu i među kolegama. Novinarka s jakim međunarodnim kontaktima, autorka emisije „Mira Adanja-Polak i Vi“ koja se emituje na RTS-u. Za sagovornike je imala brojne uticajne goste iz zemlje i inostranstva.

24.Sbobran Branković
Direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja „Medijum Galup“. Istraživanja ove agencije su veoma relevantna u mnogim oblastima - od političkih rejtinga stranaka, opredeljenosti građana za priključenje EU, pitanjima od vitalnog značaja za život građana, do gledanosti emisija na televizijama. Poslednje istraživanje „Medijum Galupa“ pokazalo je da finansijsku pismenost u Srbiji ima samo 40 odsto građana.

25. Srđan Bogosavljević
Direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja „Stratedžik marketing“, na čijem je čelu od 1996. godine. Između ostalih istraživanja, njegova agencija uradila je istraživanje i za Nezavisno udruženje novinara Srbije, prema čijim rezultatima čak 81 odsto novinara smatra da je novinarstvo politizovano, a 41 odsto da je korumpirano. Za profesionalnost novinarstva opredelilo se 22 odsto ispitanika.

26. Nenad Lj. Stefanović
Urednik Informativnog programa RTS-a od velikog poverenja direktora ove medijske kuće. Stefanović se može pohvaliti sve većom gledanošću informativnog programa, pre svega udarnog „Dnevnika 2“, ali i političkih emisija za koje je zadužen. Radio je kao novinar u „Vremenu“ i u „Večernjim novostima“, a dobitnik je novinarske nagrade „Jug Grizelj“ za 2001. godinu.

27. Sđan Đurić
Bivši šef vladine kancelarije za saradnju sa medijima, sada savetnik premijera Koštunice za odnose sa medijima. Bio je novinar Studija B, potom glavni i odgovorni urednik BK TV i zamenik glavnog i odgovornog urednika novinske agencije FoNet. Izveštavao je s pregovora o bivšoj Jugoslaviji iz sedišta UN u Ženevi i Njujorku.

28. Žaklina Nikolić-Kušić
Generalni menadžer marketinške agencije „Publicis Group Srbija“. Idejni tvorac i pokretač časopisa „MS Marketing Srbija“, direktorka oglasne agencije LPT.

29. Tanja Jordović
Urednik Informativnog programa TV „Pink“. Jedan od autora i voditelja „Nacionalnog dnevnika“. Karijeru je započela u Studiju B.

30. Aleksandar Timofejev
Direktor i glavni i odgovorni urednik Televizije Studio B. Autor brojnih autorskih emisija, dugo radio na Studiju B, potom na Radiju i TV B92, da bi se kao urednik vratio u kuću u kojoj je započeo novinarsku karijeru.

31. Dragana Nikolić-Solomon
Šef Odeljenja za medije Misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Srbiji. Bila je direktorka Balkanske istraživačke mreže u Srbiji.

32. Den Bejts
Generalni direktor televizije „Foks“ u Srbiji, koja u prethodnih godinu dana nije uspela da se pozicionira kako je najavljivano i očekivano od ovog medijskog giganta. Den Bejts došao je na ovo mesto iz Bukurešta, a bogato televizijsko iskustvo je tokom tri decenije sticao na američkim TV stanicama Ej-Bi-Si, En-Bi-Si, Si-Bi-Es i, naravno, „Foksu“.

33. Danko Đunić
Jedan od osnivača i vlasnika TV „Avala“ koja je 2006. godine, mimo očekivanja javnosti, uspela da dobije nacionalnu frekvenciju za emitovanje programa. Televizija „Avala“ u međuvremenu nije načinila veliki pomak ka uspešnim televizijskim stanicama. Danko Đunić je ujedno i predsednik Udruženja „Privrednik“, u kojem se okupljaju najuticajniji poslovni ljudi Srbije.

34.Dragan Šolak
Direktor SBB-a, najvećeg kablovskog operatera u Srbiji koji trenutno ima preko 250.000 pretplatnika. U svojoj ponudi SBB ima više od 100 satelitskih kanala.

35. Ivan Stanković
Vlasnik agencije „Communis“ koja u medijima zastupa najveće domaće kompanije. Već godinama na festivalima u zemlji i inostranstvu osvaja priznanja za najbolje reklame. „Communis“ produkciono realizuje emisiju „Bingo“ na Radio televiziji Srbije.

36. Zoran Sekulić
Urednik novinske agencije FoNet, koja je uz konkurentsku Betu branila čast agencija u doba propagandne isključivosti. Sem agencijskih vesti, FoNet u svojoj ponudi ponudi ima i video-materijal.

37. Nadežda Gaće
Jedan od osnivača Nezavisnog udruženja novinara Srbije i sadašnja predsednica Udruženja. Pre izbora za predsednicu NUNS-a bila je predsednica Suda časti ove organizacije. Aktivna u problemima koji narušavaju ugled profesije. Napustila je RTS kada je državna televizija postala Miloševićev servis i potom radila u brojnim medijima.

38. Stanko Crnobrnja
Američki TV đak i doktor iz oblasti medijske kulture. Jedan od naših najpoznatijih televizijskih reditelja, osamdesetih sa šou programom „Beograd noću“ nagrađen „Zlatnom ružom Montreala“. Jedan od suvlasnika crnogorske televizije „In“. Postavio televiziju „Avalu“ na noge i potom je napustio. Trenutno realizuje emisiju „Karaoke obračun“ i priprema prenose sa predstojeće „Univerzijade“.

39. Srđan Predojević
Odgovorni urednik „Beogradskog programa“ na Radio televiziji Srbije u okviru kojeg se emituje „Jutarnji program“ i „Beogradska hronika“. Kao urednik ovih programa uspeo je da u svojim terminima po gledanosti potuče konkurenciju.

40. Miloš Vasić
Novinar nedeljnika „Vreme“ u elektronskim medijima i dalje jedan od najčešćih sagovornika na teme kriminala u Srbiji. Napisao je veoma tiražnu knjigu „Atentat na Zorana“ o ubistvu premijera dr Zorana Đinđića.

41. Gordana Suša
Glavna urednica VIN produkcije sa velikim ugledom među kolegama i u javnosti. Bila je predsednik NUNS-a, prethodno je dvadeset godina provela u Radio-televiziji Beograd.

42. Bane Antonić
Devedesetih je stvorio popularnu muzičku emisiju „MTS - muzička televizija Srbije“, koja je pomogla formiranju čitave rokenrol scene u Srbiji. Danas je suvlasnik televizije Muzičke televizije Srbije i koproducent popularnih televizijskih serija poput „Pozorišta u kući“. U njegovim studijima realizuju se brojne serije i televizijske emisije. Priprema projekat „Osamdesete“ o domaćoj novotalasnoj sceni.

43. Predrag Koraksić Koraks
Najpoznatiji srpski karikaturista u poslednjih petnaest godina. Za njegove karikature sami novinari priznaju da su rečitije od mnogih tekstova. Slavu je doživeo karikirajući porodicu Milošević-Marković i pripadnike tadašnje opozicije, ali svojim karikaturama ni danas ne štedi nikoga.

44. Luka Mičeta
Direktor agencije Tanjug. Radio je u NIN-u i bio je urednik internet izdanja. Jedan od osnivača Centra za međuetničku komunikaciju sa sedištem u Beogradu.

45. Danica Vučenić
Autorka i urednica najslušanije i najkvalitetnije informativne radio-emisije „Kažiprst“ na Radiju B92.

46. Gordana Igrić
Direktor Balkanske istraživačke mreže - BIRN. Prethodno je godinama bila urednik londonskog Instituta za izveštavanje o ratu i miru.

47. Mirjana Bobić-Mojsilović
Prepoznatljiva novinarka i pisac, autorka više knjiga. Jedna od retkih novinarki iz pisanih medija koju su angažovali i za reklamne panoe. Kaže da namerava da i dalje piše, slika, kuva, sluša dobru muziku, gaji ruže i prijatelje. Vodi emisiju „Pogodi ko dolazi na večeru...“ na TV „Enter“.

48. Saša Popović
Od harmonikaša u bendu „Slatki greh“ postao je urednik najgledanijih emisija u Srbiji: „Grand šou“ i „Zvezde Granda“. Najbliži je saradnik Lepe Brene i trenutno jedan od ljudi koji stvaraju estradne zvezde.

49. Mijat Lakićević
Glavni urednik „Ekonomist magazina“, koji je za kratko vreme postao uticajan nedeljnik koji se bavi ekonomijom. Podaci ovog magazina mogu se uzeti za najrelevantnije iz oblasti ekonomije.

50. Duška Jovanić
Odnedavno urednica magazina FAME. Jedna od poznatijih novinarki u Srbiji, nekada je uređivala „Gloriju“, „M magazin“ i domaće izdanje „Plejboja“.


Izvor: Blic

Veoma saroliko i naizgled, sve bi trebalo da bude u redu u vezi sa suceljavanjem raznih stavova i misljenja.
Ipak svi imaju jednu karatkteristiku, sto ih svrtava u manje vise rezimske.
Svi se bave iskljucivo posledicama a ne i uzrocima.
Sve se krece u okvirima neke srpske krivice koja postoji, ili ne postoji. Jedni brane drugi okrivljuju.
Sve se krece u okvirima neke borbe za Kosovo, a ne i o uzrocima takvog stanja.
Za sve njih je nulta tacka, pojava Milosevica, a uopste se ne razmatra da je on posledica a ne uzrok.
Suvise je mnogo o tome pisati, ali niko ne dotacinje srpki poraz iz 45-e.
Sustina ovoga sto kazem je da se sve predstavlja kao 45-e smo pobedili, oprostili fukarama a onda su nas one izdale, pa eto mrznje.
Sustina je da smo mi (Srbi) 45-e porazeni, prevareni i silovani da zivimo u nekim odredjenim granicama i sa nekom odredjenom ideologijom, totalno stranom srpkom bicu.
Sustina je da smo sa sadasnjim komsijama ziveli u zajednickoj drzavi, ali svak je ziveo svoj zivot, na svoj nacin i svaki je gledao da izbegava one druge. cekao se trenutak.
Milosevic je bio kao atentat u Sarajevu. I da ga nije bilo sve bi izbilo, ali eto trebao je povod.
Povod su kao fol dali Srbi a ovi drugi jedva docekali.
Posledica tog poraza je bila da su svi krenuli u treci milenijum, a mi smo ostali da branimo tekovine naseg poraza od 45-e.
Time se niko ne bavi i stoga svi su rezimske p*de.Svak na svoj nacin.
Kontinuitet komunisticke dogovorne ekonomije se pretocio u dogovornu demokratiju i dogovorno pljuvanje.

Najmoćniji u medijima sa „Blicove“ liste o svojoj moći
Tvorci slike o Srbiji
Autor: E.B. | 12.12.2007 - 06:30

Sagovornici „Blica“, ljudi sa liste 50 najmoćnijih u medijima, jednodušni su u oceni da se medijska moć u Srbiji pomerila ka ljudima čiji su mediji, ili „medijski proizvodi“, pre svega tržišno uspešni. Takva ocena i kriterijum uspešnosti podjednako se odnosi i na elektronske i na pisane medije. Zato nikoga više ne čudi što su među najmoćnijima u ovoj oblasti među prvima vlasnici ili direktori uspešnih medija, potom menadžeri i stručnjaci za marketing, zatim producenti najgledanijih šou-programa, emisija i kvizova koji za TV ekrane vezuju zapanjujuće veliki broj gledalaca, pa tek onda novinarska imena sa velikim autoritetom. Prema oceni naših sagovornika, to je realno stanje, slika medijske Srbije kakva zaista jeste, na način kako je to „Blicova“ lista 50 najmoćnijih u medijima i pokazala.

Goran Stamenković
 Čelni čovek producentske kuće „Emoušn“, koja proizvodi najgledanije rialiti šou programe „Veliki brat“, „48 sati svadba“, „Sve za ljubav“, „Menjam ženu“..., kaže da moć u medijima leži u kvalitetno urađenom poslu, „jer monopola više nema ni u jednom segmentu, a konkurencija je jača nego u većini evropskih zemalja - sedam nacionalnih TV programa, desetak dnevnih novina i ko zna koliko nedeljnika“.
- Nema više neprikosnovenih moćnika i to je dobro. Javlja se pomalo zaboravljena kategorija, a to su surovi profesionalci - kaže Stamenković.
Na konstataciju da se poslednjih godina težište moći u medijima pomera sa poznatih novinara i TV lica ka tvorcima šou-programa, Stamenković kaže:
- To je normalno pošto su i zahtevi gledalaca sve veći i to ne može da iznese jedna osoba, već tim dobro organizovanih i maštovitih ljudi. Nijedno TV lice ne može da spase loš koncept i realizaciju. Postajemo deo normalnog sveta u kojem najpopularnija TV lica postaju producenti svojih emisija kada požele da imaju presudan uticaj.
Stamenković, čiji „Emoušn“ proizvodi najgledanije rialiti šou emisije, tvrdi da nisu sve emisije takvog tipa podjednako uspešne, te da ima puno suprotnih primera:
- Sve zavisi od toga da li su dobro urađene i da li su tačno definisane kome se obraćaju. S druge strane, veoma gledane su i informativne, sportske emisije, domaće serije..., i to samo one u koje su uloženi trud, znanje i novac. Zato će opstati ono što je kvalitetno, a ono što nije dobro već sada se ne gleda, i to ne može da spase bilo koji trend.

Srbobran Branković
Direktor agencije „Medijum galup“ kaže da „Blicova“ lista najmoćnijih u medijima u prvom trenutku ostavlja utisak da je na njoj malo ljudi koji se direktno bave novinarstvom:
- Na prvi pogled, na listi je malo onih koji stvaraju autentične medijske sadržaje, novinara, urednika, fotoreportera, karikaturista, a ima mnogo onih koji dolaze iz menadžmenta u medijima, producenata, ljudi koji se bave odnosima sa javnošću, prodajom medijskog prostora... Ali to je tako samo na prvi pogled i mislim da je to u redu, jer mediji su mnogo više od informacije i zabave. Oni su veliki biznis i instrument sticanja i manifestacije moći. Zaključno, sve u svemu, lista je dobro izbalansirana i relativno objektivna.

Stanko Crnobrnja
Režiser i ekspert iz oblasti medijske kulture ocenjuje listu 50 najmoćnijih u medijima kao sliku pravog stanja:
- Mislim da vaša lista oslikava zaista realnu poziciju kreatora medijske slike u Srbiji. Na toj listi su mnogi ljudi koji poslednjih dvadeset godina stvaraju upravo sliku o Srbiji koju mi danas imamo u svetu. Mislim da na listi jedino nisu prisutni neki moćnici koji su u inostranstvu i koji nisu poznati našoj javnosti. Medijski moćnici sa liste su definitivno zaslužni za naš imidž u svetu.

Aneta Ivanović
Direktorka produkcijske kuće „Adrenalin“ kaže da su najmoćniji ljudi vlasnici medija, odnosno oni koji upravljaju televizijama, što bi trebalo da ih učini i najodgovornijima:
- Prava medijska moć za mene je uticaj koji neko ima na gledaoce, jer utiče na njihove stavove, na to šta će da obuku ili kupe. Svi se danas borimo za rejting, ali i odgovaramo za poruke koje emitujemo, jer smo u prilici da oplemenimo ili zagadimo ljude koji nas gledaju.
Na pitanje da li je danas postalo nedovoljno da priznato novinarsko ili voditeljsko ime proda projekat, odgovara:
- Danas se traži mnogo više. Osim harizme voditelja, traži se talenat, rad, predanost i dovoljno promišljen koncept koji neće dosaditi posle četiri emisije. Kada se poslednji put na televiziji pojavila autorska emisija ili neki novi talentovani autor? Čini mi se da su mnogi priučeni novinari i voditelji pogrešno shvatili priliku da budu na televiziji - umesto da zgrabe priliku i potrude se da se unapređuju u svakom smislu, mnogi su dozvolili da budu upotrebljeni i odbačeni. Tako smo gotovo stigli do apsurda da imamo dobre koncepte i zamenljive voditelje, a uzaludno ih je tražiti po modnim revijama i koktelima...

Nenad Cekić
Predsednik Saveta Republičke radiodifuzne agencije, koji se na listi najmoćnijih u medijima zadržao na sedmom mestu, kaže da je odnos medijske moći u Srbiji gotovo u potpunosti pogođen:
- Mislim da je sa vašom listom sve u redu, ali da je u pitanju pogrešna percepcija. Trebalo bi napraviti premeštanja na listi među prvih deset. Zato i kažem da je sve samo pitanje percepcije. Inače, mislim da su prvih deset ljudi sa vaše liste pogođeni i da su to zaista ljudi koji imaju najveći uticaj u medijima Srbije.


Kriterijumi kojima se rukovodimo praveći liste moćnih
- lakoća ostvarivanja ciljeva
-prepoznatljivost u javnosti
-lični autoritet i ugled institucije koju predstavljaju
-finansijski i politički uticaj
-lična harizma

Listom 100 najmoćnijih žena počeli smo objavljivanje velike godišnje studije „Blica“ o najuspešnijim i najuticajnijim ljudima u Srbiji. Posle liste najmoćnijih žena, sledila je lista najmoćnijih na estradi, najmoćnijih ljudi u sportu. Lista koja sledi nakon sporta posvećena je moćnicima u medijima, slede liste najmoćnijih stranaca u Srbiji, a potom najmoćnijih državljana Srbije u inostranstvu. Potom ćemo, uz saradnju sa čitaocima, njihove predloge i sugestije, birati i u novogodišnjem broju objaviti listu 20 veličanstvenih, posvećenu ljudima koji su ličnim pozitivnim primerom obeležili 2007. u Srbiji. Na kraju ćemo objaviti listu 300 najmoćnijih ljudi u Srbiji.


Izvor: Blic

Postoje sto nacina da navodis ljude da misle kako ti hoces.
Evo recimo jednog primera. Sinoc je Ljiljana Smajlovic, sa njenom nevinom facom skolske devojcice pocela nimalo naivnu temu:
razgovor Tadica i Tachija  na veceri. I kako ona to predstavlja. Kao fol Tadic ugledan, evropski covek finih manira razgovara sa jednim teroristom.
I tu je cilj postignut. Ako ona jadno nevinasce, to tako konstatuje. Ceo tv bruji o predlogu Kostunice i Samardzica da se razgovori nastave u Pristini(verovatno sa papom Benediktom a ne sa Tachijem), ali nevinoj Ljiljani je bas to zapalo u oci.

Dakle koji god da je medij, prostora za manipulaciju ima na pretek.
E sve to treba biti dobro smisljeno, marketinski uradjeno(kokoska sa nevinom facom lakse postize cilj, nego vecito Tomino izdrkavanje na Tadica).
Tijanic, stavlja po ne znam koji put sliku Joce trafike (govor iz trbuha) gde lepi Joca daje svoje komentare na trenutnu politicku situaciju i ne preza da cak i upozorava na mrski zapad sta sve hoce da radi nama jadnim Srbima.(Nato drzava i ostale mirodjije).
Vesto sprema Tija Lija, Jocu za naslednika Metiljavog.
To jedan mali procenat ljudi primecuje, ali videce se kad bude kasno.

U svojoj muci, ljudima prijaju lepe reci, pa makar bile i lazi.
Koliko su u sluzbi rezima, vidi se po Divcu. Jedan od malo Srba koji hoce svojim zaradjenim parama da nesto investira kod kuce, nailazi na stalne sumnjicavosti.
Vecita borba pritv sposobnih Srba, je imperativ za manipulisane medije. Zaraditi pare na svoje znanje napolju je ravno kriminalu i time se svi mediji slazu.
Njihove gazde su ove pare zaradile i podobnoscu, jer drugacije svakako ne bi uspele.

Jočić Trafikant i njegova lagana inauguracija preko moći Tije Lije -  odlično primećeno. I sve do Divca. Tu sam se zagrcnula. Ne veruješ valjda? Da hoće da uloži? Divac? Da zaradi - da! Ali da uloži malko, a ako je moguće, ni malko.
Kako objašnjavaš saplitanje od strane njegovih političkih protivnika (preciznije, od strane protivnika njegovog političkog idola i saradnika) kada je hteo da pazari Knjaz Miloš? Pa Večernje? I onda odjednom, onbruši se na Si&Si? Na kompaniju čiji vlasnik NEMA politička leđa! I odjednom - 100 odstotni vlasnik? Pratim to neko vreme i ima toliko nelogičnosti koje jasno ukazuju da se Divac pokvario... Ako misliš suprotno, daj mi argumentacaiju. A ako te zanima argumentacija za moje tvrdnje, rado ću ti poslati. 

Ja ne znam detalje. Pricam o njegovim intervjuima i uporedjujem sa stvarnim stanjem.
Dakle nece da podmiti. Jedna stvar treba da bude jasna. To je i smisao akrepa na vlasti. Prvi podele uticaje, onda se ne mesaju u oblasti jedan drugom.
Provereno: Mihajlovic je imao monopol trgovine malinama. Nije mogao kamion da se ugovori bezz njegovog aminovanja( njegovih chausa).
Isto je i sa Divcem. Imam para, dizem kredit imam garancije hocu da kupim. Stani bato. Jel si pitao politickog tatu? Nisam. E pa ne ide to tako.
Ja stvarno verujem da ima necega u tom smislu. Tu se vrti lova kad gologuz politicar pocne za dva dana da dize vilu na Dedinju.
Tu nema dileme. Zato se radikali puno i ne strecaju da uzmu vlast. 30% im je sasvim dovoljno da dele prema svojim apetitima.
Ostali su malo alaviji.

Hteo bih da dodam u kontekstu medija, da se bez medija tu ne moze nista uciniti, i zato se uvek u medijima vrti velika lova.
To je od prapocetka medijske prezentacije novosti i informisanja.
Posle toga je to preslo u propagandu a sada je to vec nauka koja se zove PR.
Ide se i do toga, da vlasnici medija imaju po dva tri nacina istupa u javnosti koja su samo naizgled kontradiktorna, ali sve u svemu sinhronizovano prozimaju neku namernu ideju hvaljenja ili dezavuisanja neke javne licnosti ili nekog javnog interesa.
Uzmimo primer Dinkica, kada je (sada vec zaboravljeno), ceo suficit obecao u rekonstrukciji bolnica (Srbi moraju da budu prvo zdravi, rekao je).
Nikada se nista nije radilo, bolnice i dalje smrde, osoblje radi u ratnim uslovima, itd, itd a da ne pricam o platama, ali je Dinkic isto preko medija obecao pola miliona radnih mesta. Mediji ne kazu da ce prvo otpustiti milion, da bi zaposlio pola miliona. A sada isti mediji guraju podelu akcija, za koje se Dinkic toliko zalaze.
Tako preko medija, jedna beskrupulozna lazovcina opstaje na srpskoj politickoj sceni.
Interakcija medija (dozvola za frekvencije, dozvola za stampanje novina ) itd sa interesima politicara je evidentna.
Svi, ama bas svi mediji su zavisni. Svi su rezimske sluge.I to prljave i beskrupulozne.

Kamo lepe sreće po ovu zemlju da bar 50 % glasača ima realnu sliku o manipulaciji medija...
A što se tiče Divca, on ima političkog tatu. Tu i jeste nesreća Đorđevićeva, što ga nema. Evo ti,recimo, danšnji "Dnevnik" i intrevju sa Vladimirom Čupićem, predsednikom Izvršnog odbora Hypo Alpe Adria banke... između ostalog potvrđuje da je Đorđeviževe kreditne dugove otkupila firma ASAP koja se samo tada i za tu svrhu osnovala. Te firme više nigde nema... a tada ju je predstavljao isti advokat koji sada predstavlja i savetuje Divca. Čak je i samo ime firme A.S.A. P. toliko direktno konotirano sa As Soon As Possible i sa tom zezancijom, da je to očigledan dokaz akrepovskog (sjajan naziv : ) mišljenja o našim mozgovima. E, posle je sve bilo lakše... Namunjen da posle "duvanja u čabar" sa Knjazom i Novostima, Sivac zahvaljujući svojim savetnicima i akrepovskom podrškom iz trećeg puta a sa identičnom nepotpunom dokumentacijom uspeva da se upiše kao stopostotni vlasnik Vodavode. Sad ćemo, na osnovu odluke Vrhovnog suda, lepo videti, koliko su se akrepi popeli... Ne bih da davim sa ovim slučajem, zato pišem gotovo stenografski, a i da ne pomeram temu na temu...

Vesa Simonovic na trecem mestu?! Ma daaaj. Oni to po sistemu "ja tebi serdare, ti meni vojvodo".

Jedna mala digresija. Danas sam na rts gledao Tito, crveno i crno. Vredi gledati u vezi onoga sto pricam kako je porazio Srbe u drugom ratu.
Dok se ceo svet borio protiv nacizma, on je fantasticno izveo sa srpskim balvanima da se bori protiv srpke zvanicne vojske.
Odlicna realizacija.Ide u nastavcima.

A sada o ovim imucnicima. To je samo dokaz, koliko se love vrti da bi se balvanima uvrteli mozgovi.
Ja ne vidim jednog od njih da se trudi, da se navodi srpski narod preko medija, da razmislja normalno, odnosno da se istakne drzavnicka potreba za sredjivanjem zemlje. Ali svi, ama bas svi daju svoj doprinos srpstvu da postane pljuvacka nacija, ali samo dok im se kaze da su Srbi. Sutra ce se neko dosetiti drugacije, kao onaj sa mali Rusi ili pitaj Boga sta jos ne.
I za tu svrhu se izdvaja ogromna lova.Ogromna lova, oko farse Kosovo a evidentno je koliko NE zele da im ta teritorija ostane, ali samo da bude pod tenzijom, da bi same Srbe isisavali do daske. Siptari se ne racunaju. Oni nisu ljudi i takvo razmisljanje ce nam se osvetiti.

Druga medijska farsa, sa 'ogrankom gasovoda'.
On postoji (projekat) vec 30 godina. Dve magistrale idu jedna Rusija, Bjelorusija, Ukrajina, Poljska Nemacka i sever.
Druga Rumunija, Madjarska, Austrija, Italija itd.
Nas ogranak je veoma vazan i ide (isao je) kao odgovor na naftovod Rijeka Pancevo.
Sa takvom politikom mi cemo biti tranzit za Republiku Srpsku.
Sve to rade zajedno sa onim boljsevikom Aleksejevim, koji se mesa u unutrasnje posloove Srbije a niko to se ne streca.
Inace sve se prosirilo sa celokupnem mrezom, tako da je skoro cela evropa snabdevena tako sto ima nekoliko isporucilaca (Hrvati mogu od nas ili od Madjara recimo)Dakle m ogucnoti ima, ali samo za zapadni Balkan i to ako ne zatezemo. Ako zatezemo onda ce to biti da prodajemo samo Srpskoj.
Ali propaganda je uradila svoje, od straha da se ne dozna cela prica.
Btw, ja sam radio pre 10 godina na ponudi za katodnu zastitu cevi za gas.Poznajem materiju.

Eto na sta mocni propagandisti uzimaju pare.
Ali ima efekta. Balvanija pije pivo i ceka Ruse i ruski gas.Kao i slavine sa medom i mlekom koje ce ugraditi radikali kad konacno osvoje vlast.
Ako bi im rekli: bre ne lazite to je kriminal sto radite, onda ne bi bili toliko bogati.
Zato odgovornost stanja u zemlji im pripada do daske i to svima njima.
Ja bi ih stavio da prave drustvo Milanovicu jedno 40 godina.

Blic je novina nemacke obavestajne sluzbe.