Lisabonska priča za laku noć
Ljubitelji šetnji uzdisali bi od zadovoljstva u ovom gradu, a informisani turista bi sebi zacrtao nekoliko kvartova koje ne bi smeo da propusti da obiđe - Alfama, Muraria, Bairo Alto, Baiža i Kiado

Pre mesec dana u evropskim novinama pojavila se neobična vest. Politički zatvorenik, koji je osuđen na više godina zatvora, pušten je za vikend, a potom se izgubio, da bi se posle dve godine konačno javio francuskim vlastima. Rekao je da se otada nastanio u Lisabonu i da prebivalište nije menjao. Do tada ga niko nije prepoznao, ni dirao. I on bi da nastavi tako mirno da živi. Samo je hteo da im javi, da znaju gde je. Posle te vesti, francuske vlasti, lišene svakog šmekerizma, su ga - uhapsile.

Počeli smo reportažu iz Lisabona upravo ovom vešću da biste odmah zaključili nešto o duši tog grada. Mogli biste tamo da se izgubite i da vas niko ne primeti. Tamo ljudi ne gledaju lica jedni drugima. To je prva stvar koja vas lišava identiteta, ali i osećanja da ste stranac. Druga je da je Lisabon na ekstremnom Zapadu, blizu najzapadnije tačke Evrope, pa je tako i zabačen, suviše izopšten, evropski kraj sveta.

Lisabon ne leži na Atlantskom okeanu

Naša klasična boljka je da svaki grad poredimo s Beogradom. Nećemo mnogo. Ako vam kažemo da lisabonske prodavnice u većini kvartova liče na beogradske, ali osamdesetih godina, najverovatnije nam nećete poverovati. I da tamo noćni život petkom i subotom zaista traje do ranih jutarnjih časova, i to ne samo u kafićima i klubovima, nego i na ulici, ako vam kažemo da su ljudi pomalo ukočeni tako da, kao ni kod beogradskih frajera, nema šanse da đuskaju na javnom mestu, reći ćete da preterujemo.

Još jedan detalj. Odlična kafa može da se nađe i za pola evra, što je, priznaćete, misija nemoguće u svim zemljama koje su u Evropsku uniju ušle u prvoj turi.

Kada da krenete u Lisabon? Leti je previše vruće, a obližnji okean suviše hladan za brčkanje. Sve drugo dolazi u obzir. Ako razmišljate o zimi u Lisabonu, što je i naslov Molininog romana, nećete se pokajati. Dok se kod nas temperatura vrti u krug oko nule, tamo vas lako može dočekati i sunčanih 16 stepeni. Kada zažmurite, učiniće vam se da ste na moru. I to je još jedna zabluda. Lisabon leži na reci Težo, a ne na Atlantskom okeanu, kako svi misle. Pripremite se i za penjanje. I tramvaj neustrašivo ide uzbrdo i nizbrdo po neverovatnim, nikad viđenim oštrim uglovima za ovo prevozno sredstvo. Ne znamo koliko brda ima, ali je ceo grad smešten tako da morate da idete gore-dole, što se na planu ne vidi, pa vam sve izgleda blizu.

Krpice i poslastice

Iako je 15, 16. i 17. vek Lisabon bio polazna tačka za portugalska otkrića, i zbog toga najvažnija evropska trgovačka luka, ovaj grad-biser sada je prvenstveno turistički atraktivan. Ukoliko ste šoping-manijak, tamo se nećete zadovoljiti, ali nećete ni ostati praznih ruku. Šta ima da se kupi? Prvenstveno odeća. Tu mislimo pre svega na kreativne portugalske mlade dizajnere koji imaju svoje prodavnice, gde možete naći suknju napravljenu od kravata ili haljinu urađenu u pačvorku od najmanje stotinu različitih tkanina, do minimalističkih crteža na duksevima.

Ako ne volite da eksperimentišete, možete da potražite i njihovu odličnu konfekciju, koju ovde praktično niko neće imati. Računajte da će vas originalniji komad odeće koštati najmanje 100 evra, a da ćete za lep-ali-ništa-posebno komad izdvojiti bar 35 evra. S konfekcijom je stvar zahvalnija. I tu su cipele. Sandalice, bez problema, za 25 evra. Nisu "Kamper", ali su u tom stilu.

Lisabon bi se pre mogao nazvati rajem za sladokusce. Nigde u Evropi nema toliko poslastičarnica kao tamo. Nisu to majstorije u pariskom ili bečkom stilu, već jednostavne poslastice kao što je "flan", nešto između pudinga i koha, karamel i zapečene vanil-kreme, korpice pune krema od pomorandže, slatke pečene jabuke i nezaobilaznog sutlijaša, neuporedivo finijeg rođaka naše poslastice.

Šetnja kroz prošlost

Ljubitelji šetnji i starih kvartova uzdisali bi od zadovoljstva. Informisani turista bi sebi zacrtao nekoliko kvartova koja ne bi smeo da propusti - Alfama, Muraria, Bairo Alto, Baiža i Kiado. Prva dva okružuju kvart na kojem je Zamak svetog Đorđa i dok su Alfamu nekad naseljivali Jevreji, isterani u 16. veku, ona je sad turistička atrakcija jer je jedna od retkih preživela zemotres iz 1755. godine. Tu su zgrade, staze izgledaju kao napuštene, a simpatični restorančići spremno, portugalskom tugaljivom muzikom fado, mame turiste. Kad padnete na fado-tugu, pogledate obaveštenje u meniju - u toku programa najjeftinija konzumacija po osobi je 30 evra.

E, onda vam se stvarno plače. Muraria je druga priča, ljudi vrve i vrlo je živopisno ako u to ubrajate i to što možete da vidite i da se neko fiksa u venu usred bela dana, na sred ulice. Bairo Alto je isto tako očuvan od pre zemljotresa, uličice su uske, penju se uzbrdo, seku ih druge, isto tako zanimljive, sve je puno kafića, kafana, manjih klubova, prodavničica, živi noću. Kiado je stari kvart na koji se Bairo Alto naslanja, dok je Baiža posle velikog zemljotresa potpuno iznova izgrađena. Upravo tamo se nalaze robne marke, ali i portugalski dizajneri. Ekskluzivna ulica za šoping nalazi se u modernijem, novom delu grada koji je obeležen širokim avenijama.

Šta da posetite? Belemski manastir i kulu, muzej kostima, muzej kočija, viseći most Ekspo... ili jednostavno uživajte u životu ovog svetlog grada koji ima sitne bele kockice umesto trotoara, pije neverovatan espreso i sladi se pikantnim ćorisom (kobasica) u vrućem hlebu, kolačima s kremom od vanile ili toplom čorbom koja se jede stojećki. I šetajte. To je jedan od dobrih načina da zaboravite u kakvom vremenu živimo.
Milica Bjelovuk

Izvor: Glas Javnosti

Posle ove tvoje dodje mi da se preselim tamo,samo mi fale neke sitnice