Praviće oni pukovnika od peska...

јбг то су ти чари демократије и америчке подршке за боље сутра

Ziv je gadafi umro nije...

Спутњик: Либија четири године касније — Коме је сметао жив Гадафи?
   

Резултати рушења либијског председника Моамера Гадафија су раст исламизма и избегличка криза који дестабилизују Европу. Архиве Триполија указују да је, поред британских служби, са Гадафијевим обавештајним службама блиско сарађивала и ЦИА.

Четири године је прошло од када је свет готово уживо пратио мучење и убијање бившег либијског лидера Моамера Гадафија. Било је нечег ритуалног у овом иживљавању над човеком који је четрдесет година био недодирљиви „врховни вођа“ Либијске Џамахирије.

Овим симболичним актом којим је неприкосновени лидер сведен на сатрту животињу окончана је казнена експедиција Запада, чији је циљ био не само да га свргну са власти, већ и да му онемогуће да изнесе тајне које је делио са домаћинима Јелисејске палате и Даунинг стрита. Неке од ових тајни су ипак пронашле пут до јавности.

Међу документима који су пронађени у згради либијске владе након свргавања Гадафија било је и писмо Тонија Блера пуковнику Моамеру Гадафију из 2007. године, у коме се британски премијер захваљује на „одличној сарадњи“ обавештајних служби две земље на сузбијању тероризма. Било је то у време када је Велика Британија помагала Либији да уђе у траг либијским опозиционарима који су киднаповани и враћени назад у Триполи заједно са породицама, где су затворени и мучени.

Писмо које почиње присним „Драги Моамере“ и завршава се „Најлепше жеље, заувек твој Тони“ налази се међу документима које је сакупио правни тим из Лондона. Бивши Гадафијеви политички опоненти хоће да туже Блера због помоћи коју су либијском вођи пружале британске обавештајне службе, МИ5 и МИ6, како би им ушао у траг.

Архиве Триполија указују да је, поред британских служби, са Гадафијевим обавештајним службама блиско сарађивала и ЦИА.

У неауторизованој биографији Дејвида Камерона која је најављена као „најексплозивнија политичка књига деценије“ наводи се да је Блер покушао да спасе Гадафија уочи бомбардовања Либије, али је тадашња влада конзервативаца одлучила да јој је његово свргавање у интересу.

Разлоге да га вечно ућутка имала је и француска влада. Никола Саркози се ваљда највише истакао у ратнохушкачком ламентирању о злом диктатору који крши људска права, на шта „цивилизовани свет“ нема друге него да одговори бомбардовањем. После је испало да је Гадафи финансирао његову председничку кампању 2007. године са 50 милиона евра, што је показала истрага коју је водио угледни француски информативни сајт „Медијапарт“.

У једној од тајних епизода рата у Либији, којом се данас баве париске судије, Гадафијева подршка Саркозију је договорена на састанку двојице блиских сарадника либијског председника и француског министра Бриса Ортефеа, Саркозијевог пријатеља и човека од поверења. У никад разјашњеним околностима убиства Гадафија, кога су, према званичној верзији, убили побуњеници, помиње се и могућа умешаност француске обавештајне службе.

Италијански лист „Коријере дела сера“ је 2012. године цитирао дипломатске изворе из Триполија, који су навели да је либијског председника убио странац, највероватније Француз. Агент француске службе је, према овом извору, био у руљи која се дочепала Гадафија и пуцао му у главу.

Махмуд Џибрил, либијски политичар који је предводио опозицију коју је Француска у време грађанског рата 2011. године признала као јединог представника либијског народа, и кога су потом представљали као премијера прелазне владе, признате од већине чланица Уједињених нација, укључујући и Француску, изјавио је египатској телевизији да је „страни агент био убачен у револуционарне бригаде које су убиле Гадафија“. Као разлог за убиство навео је везе бившег француског председника са Гадафијем и финансирање председничке кампање.

Либија је у међувремену потонула у грађански рат и економски хаос, са ривалским оружаним групама које некажњено убијају цивиле и уништавају градове, аеродроме, пале нафтне рафинерије у настојању да се домогну богатства и утицаја.

Исламистичке формације широм Северне Африке успеле су да се докопају значајног наоружања и заведу терор. Резултати војне интервенције у Либији и рушења Гадафија су раст исламизма и избегличка криза који дестабилизују Европу.

Русија, која је била уздржана током гласања за резолуцију 1973 Уједињених нација, чији је циљ био да се заштити либијски народ, а која је злоупотребљена да би се оправдала војна интервенција и рушење Гадафија, не престаје да прави паралелу између Либије и Сирије када је реч о дометима западне коалиције.

(Ана Оташевић – Спутњик)

На данашњи дан 2011. убијен је Муамер ел Гадафи, либијски вођа од 1969. до 2011.

Гадафи је почетком шездесетих година 20. века завршио официрску школу у Уједињеном Краљевству и основао Савез слободних официра. Са том организацијом је 1969. године пучем срушио власт краља Идриза, да би затим успоставио војну власт у земљи. У следећем периоду формира од краљевства социјалистичку државу, мада се његов модел социјалне државе умногоме разликовао од до тада познатих модела. Држава је добила нови назив — Социјалистичка Народна Либијска Арапска Џамахирија. Гадафи пропагира политички систем народних конгреса и народних комитета као директну демократију без парламентаризма. Године 1976. објавио је Зелену књигу у којој наводи своје политичке циљеве. Истовремено је представио поједине панарапске тачке.

Гадафи се заузимао за јединство арапских земаља. Различити планови за уједињење са Египтом или са магрепским државама нису могле да се остваре (нпр. пропала унија са Тунисом 1974). Неколико последњих година покушавао је да ојача уједињење афричких земаља. На основу његовог инсистирања основана је Афричка унија, која је проглашена наследницом Организације афричког јединства, која за пример има Европску унију и која би трајно требало да постане јединствени економски простор у Африци.

Због пројекта наводњавања пустиње познатог под називом „Велика река”, српски универзитет Мегатренд је 2007. године доделио Гадафију почасни докторат. Поред српског, био је добитник још неколико почасних доктората страних универзитета.

Године 2011, након избијања побуне у источном делу Либије, један од главних захтева побуњеника је био његово повлачење са власти и одлазак из земље. У сукоб су се директно умешале САД, Француска и друге западне земље које су авионима бомбардовале положаје либијске војске, логистички помагале терористе и откривале им положаје Гадафијевих снага, чиме је омогућено исламским терористима да преузму власт у земљи.

Дана 27. јуна, за Гадафијем је Међународни кривични суд у Хагу расписао потерницу због наводно почињених злочина против човечности. Афричка унија је одбацила овај налог.

Муамер ел Гадафи је убијен 20. октобра 2011. у свом родном граду Сирту. Организација уједињених нација је званично затражила истрагу о Гадафијевој смрти,јер би она могла да буде ратни злочин.

Извор: НСПМ

.......................................................

Почивај у миру, пуковниче!

Dan kada su ga izvukli iz kanalizacije 

I onda usli u kanalizaci u vise nikad iz nje nece da izadju.
Na njima ce sad da se bogati sugva EU i degenerisani amerikanci.

Kome hoćeš,spisak je dugačak...od Petromonarhija,do Izraela,preko Evrope do SAD...u tom društvu neprijatelja kome glava ostane na ramenima taj mora da bude nešto specijalno...

svi ti koje si nabrojao bili su u boljim odnosima sa gadafiem nego sa vecinom lidera iz tog dijela svijeta...
gadafi je pokusao da obori vrednost dolara...i
uspio bi...recimo da je sada u ovim vremenima to pokusao...
onda u ono vrijeme to ni rusima ni kinezima nije odgovaralo...

Znaš kako relativno je to "u boljim odnosima",on je čovek koji je dugo vladao,prljavog veša se nakupilo,e sad možda u tom trenutku 2011,nije njega hteo da skine eksplicitno na primer  Izrael ili Englezi,ali kad su krenuli na njega i Izrael i Englezi će reći zbog istorije odnosa ma ko ga j nek ga roknu...jer previše je on država svojim sponzorstvima raznih grupacija stavio na spisak neprijatelja,hteo je Abdulaha da raznese brdom eksploziva,jbg takve stvari ti ne bi oprostili ne znam Norvežani,a ne ludi Arapi...te 2011 je pao jedan Mubarak koji je bio "sa svima dobar" da tako kažem,e jbg šta onda očekivati za tipa kao Gadafi koji umesto dobar dan gurne prst u oko svakome...