Др Бранка Прпа, директор Историјског архива Београда
Недић је убица и Срба и Јевреја и Цигана
Збирка 23.670 досијеа бањичких логораша у издању Историјског архива Београда биће драгоцена грађа за историчаре
Бран­ка Пр­па (Фото Л. Вулетић)

Ускоро ће у издању Историјског архива Београда изаћи осам књига о Бањичком логору. Први пут ће јавности бити представљени изузетно значајни документи за нашу историју  23.670 досијеа бањичких логораша. Ова драгоцена историјска гра]а биће штампана у два тома.

– Сматрам да је ово веома значајан цивилизацијски подухват, документ о великом и трагичном стратишту у Београду, који је организовала Недићева влада. Ова збирка докумената биће наравно и драгоцена грађа за историчаре који се баве Другим светским ратом и Недићевом управом. Едиција о Бањичком логору је и јединствени омаж Београђанима, логорашима првог концентрационог логора на територији Београда у току Другог светског рата, каже у разговору за „Политику” др Бранка Прпа, директор Историјског архива Београда.

Учестали су захтеви за најразличитије рехабилитације, па и Милана Недића. Такав захтев су надлежним судовима упутили Удружење књижевника Србије, Удружење „Двери”, Српска либерална странка, Удружење Срба из Хрватске...

Замислите сличан потез у Француској!? Пробајте да рехабилитујете Петена, који ни из далека није урадио Французима оно што је Недић урадио Србима, односно грађанима овог града. Покушајте било где у Европи да рехабилитујете квислиншку власт – нећете успети! А при том можете да будете и кажњени због таквих покушаја.

Милан Париводић, бивши министар у Коштуничиној влади,јавно поручује да се пред именом Милана Недића стоји мирно...

Недићева управа је квислиншка управа, она сервисира немачку окупациону власт у свему. Четврто одељење Недићеве управе, одељење специјалне полиције, прави спискове Јевреја, оно идентификује све које треба ликвидирати, води рачуна о јеврејској имовини... Због обима посла Недићева управа организује специјално одељење, тзв. Јеврејско одељење, касније се формира одељење за Јевреје и Цигане. Кад у квислиншкој управи имате овакво одељење, јасно је шта оно ради, помаже и у оном што се зове „коначно решење јеврејског питања”. И на територији Београда, и на територији Србије, холокауст је извршен у страшно високом проценту: од око 12.000 Јевреја, преживело је 1.500 и то из мешовитих бракова. Близу 9.000 београдских Јевреја ликвидирано је у првој години рата. Немачка команда у Србији поносито је изашла пред Фирера са обзнаном да је Београд први Јуденфрие, очишћен од Јевреја, град у Европи.

Као повод за најновију полемику о улози Милана Недића неки узимају ТВ филм Б92, заправо увертиру за историју логора на Сајмишту. Слободан Антонић оптужује „другу Србију” да покушава да кривицу за нацистички холокауст над српским Јеврејима прошири на „владу националног спаса Милана Недића” као и да Србији наметне „комплекс кривице”...

Наравно да Недићева сарадња са окупатором нема никакве везе са појмом комплекса кривице колективитета или партиципацијом Срба у холокаусту.

Тај Недић је истовремено хапсио и убијао Србе у Бањичком логору. Дакле, не знам на који начин се Недић може идентификовати са српством, на који начин оно што је радила Недићева колаборационистичка управа може бити идентитет српског народа, јер он је истовремено и крвник српског народа. Београд на својој територији имао је четири логора. Ниједан престонички град у Европи није на својој територији имао концентрациони логор.

Коментатор заправо амнестира квислиншку власт...

Бањица је директно под Недићевом управом, Сајмиште је под немачком управом, али га одржава и снабдева београдска општина. Јевреји, жене, деца и старци превозе се кроз Београд камионима-душегупкама, па их онда, подно Авале, сахрањују у масовним гробницама. Комплетна ликвидација Јевреја и свих других логораша се врши с друге обале Саве, у Јајинцима. Претпоставља се да је ту стрељано и сахрањено око 68.000 особа. Немци су пред крај рата почели да откопавају те масовне гробнице и да спаљују лешеве, да уништавају трагове.

Како је могуће да фотографија Милана Недића виси у скупштини заједно са фотографијама свих других председника владе у историји Србије?

Како је могуће да фотографија Драгог Јовановића, управника града Београда, управника Бањичког логора, човека који је чак и сам убијао, виси у Скупштини града Београда са другим градоначелницима?

Као да је сада на сцени острашћени ревизионизам неких историчара...

Ове књиге Бањичког логора биће прва степеница ка сагледавању историјске истине. Сад ће први пут бити објављене многе фотографије: сви ће погледати у очи све оне младиће и девојке који су борећи се против окупатора отишли са овога света на најстрашнији начин. Као директорка Архива тврдим да су примери људске храбрости и части веома велики и веома потресни.

Видеће сви како су људи у Бањичком логору мучени, видеће хрпе људских зуба, злата, прстења... јавност ће први пут видети жену која је убијена и сахрањена са двоје деце. Руке су јој везане жицом. С којим ће аргументом онда неки од тих маркетиншких квазиисторичара који никада ногом нису крочили у Архив, доћи и рећи „Недић је српска мајка”!? Оног тренутка кад си изговорио да је Недић „српска мајка” ти си на најстрашнији начин увредио све мајке које су своју децу изгубиле тако што их је Недић побио, јер су се борили против окупатора. Недић, није српска мајка, он је – убица.

Не знајући за стратишта, не поштујући људске жртве, ми обесмишљавамо жртве, али обесмишљавамо и живот сам. Историјска наука је страшно одговорна за знање о нама у нечем што је историјска и морална вертикала.

Слободанка Аст

[објављено: 07/03/2009]

izvor politika

Како се беше зове она нова шефица у Полоитици?

Генерал Милан Недић - издајник, или пророк српског страдања?            
 Александар Недић     
 понедељак, 12. новембар 2012.


Генерал Милан Недић
Просуђивање о властитој историји у српском народу је препуно предрасуда. Сви се сматрају позвани да коментаришу, хвале или осуђују а да при том нису уложили ни најмањи напор да се упознају са чињеницама о догађајима или личностима о којима доносе закључке.

Мој деда-стриц Милан Недић једна је од ових личности. Вољен и оспораван, одликован и осуђиван, скончао је најзад свој живот самоубиством уз помоћ УДБ-е фебруара 1946. године.

У квалификовању генерала Недића као издајника важно место заузима и реферат који је он поднео новембра 1940. године а након чега је смењен са дужности министра војске и морнарице и пензионисан. Овим рефератом се деценијама махало као крунским доказом његовог германофилства и издаје „још пре рата“.

Покушаћу, износећи оргинални текст Реферата (сачињен на основу преписа из елабората Комисије за утврђивање злочина окупатора и његових сарадника) да јавности укажем како је његов садржај бројним интерпретацијама искривљен и фалсификован. Препустићу да то читаоци сами утврде.

Пре тога бих напоменуо да лично, уз сво поштовање према претку, не делим све његове политичке ставове и не слажем се са
Недић за време Другог светског рата његовим
политичким проценама. Лично сам поштовалац генерала Михаиловића и сматрам да је генерал Михаиловић артикулисао жеље већег дела српског народа опредељујући се за наставак борбе и ослонац на савезнике Велику Британију – САД-Русију, правилно процењујући да ће Немачка изгубити рат јер су њени циљеви злочиначки и да је за Србе питање части и опстанка остати на страни демократије која мора победити.

Али истовремено имам разумевања и за оне у Србији, који су под утиском страшних губитака из Првог светског рата, сматрали да је у сукобу велесила место Србији и Србима негде у запећку где би сачекали развој ситуације и избегли погром који га је нажалост задесио.

Концепт реферата од 1. 11. 1940. године

РЕФЕРАТ Њ. В. КНЕЗУ НАМЕСНИКУ И МИНИСТАРСКОМ САВЕТУ НА ДАН 1. НОВЕМБРА 1940. Г.

Мени је част, да у овим судбоносним данима (тренуцима) по опстанак Наше државе покренем извесна питања и дам потребне сугестије за даље нам и политичко и војно-политичко држање у данашњој ситуацији европској.


Капитулација Војске Краљевине Југославије
Очигледно је да ми живимо у предвечерје најкрупнијих политичких догађаја за који је везан даљи опстанак наше државе. Сматрам да је последња четврт до дванаестог часа. Ми треба да донесемо прецизне и судбоносне одлуке о путу којим треба да идемо даље. Данашња колебљива политика, која је била до сада отргнута, не може се и не сме у будућности продужити без катастрофалних последица по наш народ. Јер од ових одлука зависи и војничка политика, која, ако не добије сада дефинитивно решење, може се претворити у деморализацију. Јер четрнаест месеци у сталној неизвесности војна снага народна и командног елемента и војника (кадровци и резервисти) на крају је моралне моћи и неће моћи даље да издржи без рђавих последица, и то далекосежних. Стално позивање и отпуштање војника и држање активних војних јединица почело је да буде широко поље за пропаганду комунистичку[1] и других субверзивних елемената, па је морал почео да попушта.

Више се не може и не сме говорити о нашој неутралности. Сада морамо себи поставити ово питање: - Хоћемо ли у антикомунистички блок, тј. са Немачком и Италијом или против њих?

Ако хоћемо са њима, онда морамо напустити дефинитивно, ма какав однос и контакте са Енглеском. Ако хоћемо, напротив, са Енглеском, онда морамо друге мере предузети, које ћу ниже навести.

Ми не можемо затворити очи или као ној метати главу у песак, а не видети стварност. Око нас се врши очито стратешко опкољавање које ће се у најкраће време свршити са тактичком стегом и нашом срамном капитулацијом.

Доласком Немаца у Румунију наш утврђени северни и западни фронт изманеврисан је. Али нама неће много користити. Пребацивање немачких моторизованих и оклопних дивизија у Бугарску[2], а то може да се деси сваког часа, довешће нас са истока у безизлазан положај.

Држање Бугарске је перфидно и командовано из Немачке. Спуштањем бугарских дивизија на грчко-бугарску границу на
Сусрет Милана Недића и Адолфа Хитлера фронту Струма – јасно се одаје
кооперација са италијанским снагама, које ће покорити Грчку у најкраће време. Грчка нема нити моторизованих јединица, нити ваздухопловства, а копнене снаге су релативно мале. Помоћ Енглеза не може бити ни ефикасна ни спасоносна за Грчку[3]. Догодиће се да ће Италијани узети северну Грчку и избити на Солун, где ће се спојити са Бугарима и довршити наше стратегијско опкољавање. Онда ће нам се командовати да положимо оружје.

Ми смо потпуно усамљени. Нико нам озбиљно нити може, нити хоће да помогне.

Дакле, уколико хоћемо да следимо досадашњу политику, и да се деси горе изложено, ми треба да мобилишемо целу нашу земљу и да пођемо у помоћ Грцима, да са њима спречимо наше стратегијско опкољавање и избијање Италијана на Солун. Шта ће онда бити са нама, ако то учинимо? Одговор је прост. Напашће нас: Немачка, Италија, Мађарска и Бугарска. Да ли ћемо моћи да издржимо? – Не, категорички не! Бићемо плен свих силних непријатеља. Раскомадани пре свршетка овог Светског рата.

Да ли је наша војска спремљена тако морално и материјално и бројно да може овој навали да одоли? Одговор даћу на ово усмено.


Немачка агресија на Краљевину Југославију
Ако нећемо да дођемо у ову и овакву ситуацију, шта треба да радимо да је избегнемо? По мом мишљењу, морамо испитати које су још друге могућности. Јердна од могућности је и закључивање одбрамбеног савеза са Русијом. Русијом оваквом каква је данас, са њеном данашњом политиком, њеним плановима за будућност. Њеним тешким стратешким положајем, Русија је у стратешким кљештима између Јапана и Немачке. Њен је положај још више погоршан доласком Немаца у Румунију где својим обухватним стратешким фронтом обухватају Русе чак до Буковине, за дејство у срце Украјине и Белорусије. Данас Немци имају 100 дивизија прворазредних према Русији од Балтичког до Црног мора. Немачка је војска опробани инструмент ратни, потврђен победама са сјајним врховним вођством. Све ово нема Русија. Њена војска и њено вођство је инфериорније. Поред тога и кад би хтела да нам помогне војнички, далеко је и одвојена је од Балкана.

Хоћемо ли да тражимо ту помоћ? На то питање треба да одговори наша дипломација и унутрашња политика наша.

Уз осовину[4] мислим да још има времена. Ствари и код осовине не иду глатко, зато је велики моменат ако се хоће то решење.

Немачка је заузела европски континент и неограничени је господар. Са својих деведесет милиона Немаца, ако не наступи грађански рат у њој, она ће бити дуго и дуго његов господар. Поред тога Немачка је била и биће наш силан сусед. Па је природно да испитамо и ту могућност. Ако се решимо на ово, онда шта добијамо: прво, продужићемо себи живот, друго, сузбићемо захтеве грамзивих суседа и, треће, иако на крају крајева ипак изгубимо извесне делове земље за компензацију суседима, нећемо свакако изгубити онолико и онако као ако би били непријатељи и силом покорени. У противном изгледа ми да ће Српски народ пораз Југославије највише платити(подвукао А. Н).

Према овакоме решењу, ако би га узели, морамо подесити све остало а нарочито, спољну и унутрашњу и војничку политику.

ЗАКЉУЧАК:

Било коју одлуку да донесемо од ових три, морамо је донети што пре. За мене је важно као министра војске и морнарице, да то знам и да ми се писмено саопшти. Зима иде, људи се више не могу држати под оружјем и без видљивих циљева. Нема моћи да се активирана војска стави под кров. Незадовољство расте и код обвезника и код њихових породица, а тако исто попушта моћ и код подофицира и официра. Из болесног стања и неодговорности какво је данас код нас, може наступити слом и катастрофа војске, доцније и државе. Из овог разлога ово пишем и износим у овим тешким историјским часовима за наш историјски опстанак.

Милан Ђ. Недић

Свака сличност са стањем у коме се наша земља налази последњих година је намерна.

[1] У то време комунисти су под утиском пакта Молотов-Рибентроп заговарали дефетистичку политику подједнако осуђујући нацисте и империјалисте и радећи на слабљењу одбрамбене моћи земље.

[2] Што се и десило у марту 1941. године.

[3] Што се и потврдило у априлу 1941. године. Грчка је савладана без обзира на помоћ британског експедиционог корпуса.

[4] Мисли се на осовину: Рим-Берлин-Токио.

 

Nedić je bio Kvisling.

Тако је Перуђи, комуњаро стара.

Da nije bilo Nedica ,jos barem milion Srba bi danas manje bilo . Progutao je vruc krompir ne bi li spasio opstanak naseg naroda ,a mi mu tako vracamo ,pu govna !

To nema veze sa komunizmom. Čovek koga su Nemci postavili, za marionetskog predsednika Vlade, koji je imao koncetracioni logor, u kojem je ubijao i partizane i četnike, Jevreje i druge političke protivnike i neistomišljenike, može se jednim imenom nazvati, izdajnik. Zar vi neonacisti nemate neku drugu reč , nego komunjara, kada želite nekoga da uvredite?  Tako nešto me ne vređa, jer znam ko sam, što se za tebe ne bi moglo reći, ako misliš da je Milan Nedić bio heroj.
Raspolaganje paušalnim podacima nije razlog da me vređaš. Još bi više Srba spasao da je svoju vojsku upotrebio za borbu protiv fašizma. Čovek je bruka i sramota za srpski narod. Da smo , mi Srbi bili jedinstveni u toj borbi, da kralj nije pobegao i da je pokrenuo otpor protiv Nemaca, ne bi bilo Tita, ni komunista, ni Draže, ni Ljotića, mogli su svi biti u jednom antifašističkom pokretu. Ali tako nešto je za nas Srbe nezamislivo. Zato i jesmo tamo gde smo sada, nigde.

Па наравно да те не вређа. Како и може да те увреди истина? И скроз је ок бити комуњара, чему паника? Вазда живимо у најдемократскијој и толерантнијој држави на свету, где одистински олош има слободу не само говора него и кретања, те не видим зашто би и твоја фела била проблематична.

Ниси ти крив... вероватно си и одрастао у том окружењу, подгојен једном верзијом приче, једном идеологијом, једном заблудом и неистином. Само ми је ето жао што ћеш вероватно и умрети са њом.

Ако ћемо реално, краљева влада у Лондону је још 1941. генерала Милана Недића, заједно са још много официра који су прешли у службу окупатора, или у Домобранство НДХ прогласила издајницима и оптужила их за грађански рат, и нормално одузела им чинове и одликовања. Толико о комуњарама.

Nisam rekao da sam se našao uveđen, već da si pokušao da me uvrediš. Zašto je nemoguće da me uvredi taj termin , komunjara? Jednostavno komunizam je na ovim prostorima odavno nestao, pa ako nekog zoveš komunjarom, to je isto kada ga nazoveš janičarom, ili neka slična glupost. Nisam ni ugojen , ni podgojen, a što se tiče istina i laži o drugom svetskom ratu priupitaj saveznike, Engleze, Ruse, Francuze.....Uostalom dosadni ste sa vašim besmislenim falsifikovanjem istorije. Možete vi rehabilitovati i Musu Kesdžiju , ali to neće imati nikakvog zančaja.