Liban, čije ime u prevodu znači "med i mleko", smešten je između Sirije i Izraela, u širokoj dolini reke Bek, koju natkriljuju dva planinska masiva - Liban i Antiliban, dok zapad ove zemlje, čije su obale pretežno peskovite, zapljuskuju talasi Sredozemnog mora. Prema Libanu je priroda bila više nego velikodušna; za manje od sat vremena tu se posle kupanja u moru možete skijati na nekom od uvek snegom prekrivenih planinskih vrhova. Pored više manjih reka, kroz ovu bogatu zemlju teku i dve velike - Litani i Orontes.

Ova zemlja je oduvek bila raskrsnica važnih puteva koji spajaju Evropu, Afriku i Aziju. Tu su vladali Persijanci, Grci, Rimljani i Turci, i svi su oni na prostorima ove zemlje ostavili svoje tragove u kulturi i običajima. Starosedeoci Libana, Feničani, bili su dobri brodograditelji i trgovci. Tridesetih godina prošlog veka ova zemlja je nazivana i Švajcarska istoka i bila je pod francuskim protektoratom. Tada je Liban i doživeo finansijski i ekonomski uspon. Građeni su luksuzni hoteli i moderne zgade, otvarane banke i svetski kapital se slivao tu. U glavnom gradu Libana, Bejrutu ("izvor"), grade se parkovi i vile, šetališta pored mora, luksuzni hoteli i kockarnice. Bogata klijentela iz celog sveta dolazila je tu u lud i nezaboravan provod. Sve to je nestalo u građanskom ratu koji je izbio 1975. godine i koji je trajao dugo i, nažalost, odneo mnogo ljudskih života.

Bejrut se danas još uvek oporavlja od posledica građanskog rata. Mnoge lepote i građevine su zauvek uništene i ne mogu se obnoviti. Ono što je preživelo danas se obnavlja i dobija stari sjaj, koji ponovo privlači posetioce iz celog sveta. Bejrut je veoma čist grad. Nova četvrt grada napravljena je od kamena peščara. Do Trga Etoal, koji je napravljen za osam meseci, spuštate se stepenicama. Trg je ukrašen zelenilom, s visokom sahat kulom u sredini. Za obnovu Bejruta zidari najviše koriste kamen i kedrovinu, drvo koje je simbol Libana. U glavnom gradu Libana ima najviše radnji s hranom, svuda oko vas su piljarnice, koje nude sve od voća i povrća. Hamra je najstarija ulica s mnogobrojnim prodavnicama, poslastičarnicama, poslovnim zgradama i hotelima. Ispod Hamra skvera, nalaze se ekskluzivni butici, koji nude sve poznate svetske robne marke.

Liban je administrativno podeljen na pet provincija, a kada krenete iz Bejruta, penjući se putem u brda, ono što zaista mami poglede jeste nesvakidašnji prizor. Svuda oko vas su plantaže banana i staklenici u kojima se gaji paradajz, a brežuljci su prekriveni šumama mandarina, pomorandži, jabuka, krušaka i kajsija. Tu sve to uspeva i na 1.500 metara nadmorske visine, zbog toplog vazduha s mora i vlage s planina. Mestašce Dir el Kamar ("manastir na mesečini"), nekada je bio važna tačka na Putu svile, a danas je pretvoren u grad muzej. Na sredini omanjeg popločanog trga nalazi se česma, a okolo su kamene kuće s izduženim prozorima. Osnivač ovog mesta, bogat i obrazovan, bio je opčinjen italijanskom arhitekturom, pa je inspirisan njome sagradio ovo mesto na obronku planine Šuf.


Izvor: Krstarica

...

U mestu Balbek, koje je centar okruga cele doline Bek, krije se jedno od svetskih čuda, antički lokalitet Balbek - Akropolj istoka, kako su ga zvali Evropljani. Ovaj grad gradili su mnogi, od Feničana, Grka, Rimljana, pa sve do Turaka. Prvi pisani dokumenti o ovom mestu potiču iz vremena krstaških ratova (12. i 13. vek). Međutim, grad nesvakidašnje lepote nikada nije završen. Svetilišta i hramovi posvećeni bogovima Bahusu, Jupiteru i Veneri pravljeni su od mekog kamena peščara, sa stubovima visokim i po 20 metara. Za njih je donošen crveni kamen čak iz Asuana. Na mnogim stubovima, od kojih je danas većina oborena, vide se udubljenja na spojevima. Naime, da bi stubovi bili stabilniji, nekadašnji graditelji su ih punili olovom. "Kamen trudnica", koji je trebalo da opasuje ceo grad, nazvan je tako zato što su nerotkinje dolazile i molile se na njemu kako bi dobile potomstvo. Kažu da se taj običaj zadržao i do današnjih dana.

Grad Tir, koji je za vreme Septimija Severa bio metropola, danas predstavlja jednu od turističkih atrakcija Libana. Prema legendi, feničanski bog Melkart je šetao obalom sa svojim psom. Pas je čeprkao po pesku, a kada se vratio svom gospodaru, njegova njuška je bila purpurne boje. Na Melkartov zahtev, robovi su ponašli neobičnu vrstu školjke koja na dodir ispušta purpurnu boju. Lepa nimfa Tir poželela je da ima haljinu iste boje, pa su robovi mleli školjke, solili ih i kuvali kako bi dobili purpur, koji je bio i 20 puta skuplji od zlata. Po toj boji su i Feničani dobili ime - Feniks ili vatreni, purpuni.

Nekadašnji stanovnici Tira bili su trgovci. U to vreme grad je bio ostrvo, na čijoj obali je kralj Hiram sagradio utvrđenje s ogromnim bedemom. Grad je prvi put u istoriji osvojio Aleksandar Makedonski, posle tromesečne opsade. Nakon toga nasuta je zemlja, koja je ostrvo spojila s kopnom i tako je dobijeno poluostrvo. Ovde su najinteresantnije tirske nekropole. Do sada je iskopano preko 300 sakrofaga, a svi su masivni i visoki, napravljeni od kamena. Nažalost, većina nekropola je tokom duge i burne istorije opljačkana i osknavljena.

Sever Libana je pretežno planinska oblast, s vrhovima prekrivenim snegom. Tu se nalazi simbol Libana, kedar. U svetu rastu četiri vrste ovog drveta: atlantski, kiparski, himalajski i libanski, koji se smatra najkvalitetnijim i najstarijim. Ovaj četinar je izuzetno cenjen zbog svoje dugotrajnosti. Egipćani su od njega pravili sanduke za mumije, jer ispušta karakterističan miris koji je štetan za insekte i štetočine, a pošto ga smola štiti od brzog propadanja, koristi se za izradu čamaca, brodova i kuća.


Izvor: Krstarica

...