Ovaj franjevački manastir se nalazi na istoimenom ostrvu, u neposrednoj blizini Krka, a tačno preko puta gradića Punta, s retko lepom marinom. Njegovo ime potiče od reči castellum, što znači dvorac ili utvrđenje.



Crkva je nekada bila moćna, pa bi joj otuda, valjda, uvek sledovalo najbolje parče zemlje. Tako je u Srbiji i Crnoj Gori, a i u susednoj, lepoj njihovoj. Primer Franjevačkog samostana Košljun, smeštenog na istoimenom ostrvu, u sjaju svog raskošnog prirodnog položaja, to po ko zna koji put potvrđuje.

Pripada Kvarnerskom zalivu, u neposrednoj je blizini Krka, a tačno preko puta gradića Punta, s retko lepom marinom. Njegovo ime potiče od reči castellum, što znači dvorac ili utvrđenje. Iz Punta se do Košljuna stiže brodićem za desetak minuta, a čim se na njega kroči, oseti se neka posebna vrsta smirenosti, koju u turističkim prospektima opisuju sloganima poput "mir i duhovnost". Vrlo je verovatno da u tome ima istine, jer su tihi i vredni fratri ovde u stalnim molitvama, ali biće da ima nečeg i u prelepoj prirodi samog ostrva, kao i arhitekturi u potpunoj ravnoteži s ambijentom. Na samoj obali nalazi se skulptura svetog Franje, koji smirenim pokretom ruke u vazduhu pripitomljava vuka. Prema pisanim izvorima, nema dokaza da se ovaj događaj zaista zbio, ali će se verujući meštani rado pozvati na izreku "pripitomi vuka u sebi i imaćeš više prijatelja".

Na pola staze, koja vodi prema samostanu, nalazi se vrlo simpatična Kapelica porođenja, takovazne Košljunske jaslice. Scena Hristovog rođenja oživljena kroz obojene kipove malog Hrista, Marije i Josifa, sa glavom bika u pozadini i slamom u podnožju, smeštena je u polukružnoj niši kapelice, što pojačava utisak prizora Rođenja u pećini. Barokni stil kipova pleni neodoljivom ljupkošću, a njegove jarke boje prisnošću. Smatra se da su Košljunske jaslice najstariji primerci jaslica u Hrvatskoj, pa je to, kao i visoka ocena njihove umetničke vrednosti na izložbi jaslica u Veroni, doprinelo da zažive i na poštanskim markicama.

Staza dalje vodi do Etnografskog muzeja, u kome su izloženi primerci tradicionalnih narodnih nošnji sa ostrva Krka, grnčarija i nekadašnje uljanice, stare knjige i novac, kopija Ptolemejevog atlasa, predmeti za svakodnevnu upotrebu, stare lađe i tome slično. I sve bi bilo normalno u ovom muzeju da se na samom njegovom ulazu, ničim izazvana, ne nalazi vitrina bizarnog sadržaja - tegla s dvoglavim jagnjetom, ovca s jednim okom, troglava zmija i potpuno normalna srna. Za srnu smo dobili objašnjenje da je verovatno prvi divlji stanovnik ostrva, a za ostale "eksponate" nismo.

Prema istorijskim izvorima, prvi stanovnici Košljuna pojavljuju se u 2. veku nove ere, kada je neki bogati Krčanin ovde sebi sagradio vilu, međutim, stalni žitelji vezuju se za 11. vek. Pretpostavlja se da su to bili benediktanski monasi, prvi značajni graditelji košljunskih zdanja, puteva i vrtova. U 15. veku oni napuštaju ostrvo, a na njihovo mesto dolaze franjevački monasi.

Ovaj preokret desio se na zahtev braće Ivana i Martina Frankopana, čuvenih krčkih kneževa. Nezadovoljni službovanjem ondašnjeg opata, koji je zapustio ostrvo i dozvolio da meštani okolnih sela otimaju zemlju i seku šume, uputili su pismo papi sa zahtevom da se Košljun daruje franjevcima. Iste godine, u svečanom obliku, na pergamentu i sa olovnim pečatom, papa Nikola V odobrava njihov zahtev, ukida benediktansku opatiju, a ostrvo Košljun daruje franjevcima na trajno upravljanje. Kneževi Frankopani bili su veliki darodavci samostana i crkve. Početak izgradnje darivali su sa hiljadu zlatnih dukata, a završetak kompleksa pomogla je njihova sestra Katarina, koja je svoje dobročinstvo uslovila oporukom da bude sahranjena na Košljunu.

Da Frankopani nisu novce džaba trošili, vidi se na primeru predivne velike crkve Namještenja Marijina, koja baštini vredna umetnička dela, među kojima i poliptih, rad venecijanskog slikara Girollama da Santa Croce iz 1535. U neposrednoj blizini ove je i crkva Svetog Bernandina, s izuzetnom zbirkom sakralne umetnosti i čudotvornim raspećem. Sve pobrojane građevine, uključujući i zgradu samostana, povezuje predivni klaustar sa bunarom u sredini. U toj nultoj tački Košljuna, što bi rekli Hrvati, pred "zdencem života", lako se zaćuti, nešto se od našeg duhovnog bića iznutra pomeri, bolje namesti, pa smiri.

Izvor: B92