Umrla heroina Mildred Loving, pionirka međurasnih brakova
Autor: Tanjug | 06.05.2008 - 20:02


Simbol borbe za ravnopravnost Mildred Loving čije je suprotstavljanje zabrani sklapanja međurasnog braka dovela do odluke Vrhovnog suda o poništenju tog zakona na teritoriji čitave Amerike, umrla je 2. maja u 68. godini, saopštila je njena ćerka Pegi Fortjun.

Mildred, prva crna žena koja se izborila za pravo da stupi u brak sa belcem, preminula je u svojoj kući u Milfordu, u saveznoj državi Virdžinija, u kojoj je provela veći deo života.
"Želim da je ljudi pamte kao jaku i hrabru, ali ujedno i skromnu ženu koja je verovala u ljubav", kazala je Fortjun.

Mildred i njen suprug Ričard promenili su američku istoriju 1967. godine kada je Vrhovni sud podržao njihovo pravo da se venčaju. Odlukom su poništeni zakoni kojim su bili zabranjeni međurasni brakovi tada na snazi u najmanje 17 američkih država. Mildred Džeter je imala 17 godina kada se 1958. venčala za šest godina starijeg zidara Ričarda Lovinga, a sklapanjem braka započeli su borbu za priznanje venčanja koja se završila tek devet godina kasnije istorijskom predusom Vrhovnog suda.

Mildred i Ričard su se upoznali kada je njoj bilo svega 11 godina. Njihova ljubav u Virdžiniji u doba segregacije rasla je uprkos mnogim poteškoćama. Kada je 1958. Mildred shvatila da je trudna, ona i Ričard su otišli u Vašington gde su se venčali da bi se potom vratili u Virdžiniju da nastave da žive zajedno. Mildred tada nije znala da je to zabranjeno.
"Mislim da je Ričard znao. Verovao je da ako se venčamo niko neće moći da nas uznemirava", izjavila je ona.
Samo nekoliko dana kasnije, policija je upala u njihovu kuću usred noći, stavila im lisice na ruke i odvela u zatvor. Njihov venčani list nije bio priznat u Virdžiniji, osuđeni su na godinu dana zatvora, a u presudi je pisalo da je "Bog stvorio rase - belu, crnu, žutu i crvenu - a potom ih je smestio na različite kontinente, što dokazuje da nije želeo da se one mešaju".

Sudija im je tada ponudio poništenje presude ako pristanu da napuste Virdžiniju i da se u nju ne vrate najmanje 25 godina. Mladi bračni par je odlučio da se preseli u Vašington, gde je atmosfera bila tolerantnija. Međutim, pet godina kasnije, prilikom jedne posete rođacima u Virdžiniji, ponovo su bili uhapšeni. Mildred je tada izgubila strpljenje.

Pismo koje je napisala tadašnjem ministru pravde Robertu Kenediju pokrenulo je sudsku bitku koja je 12. juna 1967. godine dovela do jednoglasne odluke Vrhovnog suda kojom se zakon Virdžinije (a samim tim i slični zakoni u drugim saveznim državama) stavlja van snage.

Njena upornost često je poređena sa bitkom koju je vodila Roza Parks, žena koja je odbijanjem da ustupi belcu mesto u autobusu pokrenula istorjsku bitku za građanska prava crnaca u Americi. Držeći se uvek podalje od javnosti, Mildred je u jednom retkom, nedavnom intervjuu rekla da nije nikada želela da bude heroj već samo - nevesta.
"Želela sam samo da me puste da živim pored voljene osobe", izjavila je ona.

Njen muž Ričard poginuo je 1975. godine u saobraćajnoj nesreći. Zajedno su imali troje dece - Donalda, Pegi i Sidni. Godine 1996, snimljen je tv film o njenom životu. Novac koji je tom prilikom dobila iskoristila je za renoviranje kuće i popravku zuba.

Izvor: Blic