Ministarstvo zdravlja savetovalo građane da se vakcinišu pa se preračunalo

Šta će nam vakcina kad mi imamo voće

Zdravstvene vlasti najpre su poručivale građanima da se što više ljudi vakciniše protiv sezonskog gripa, zbog preventive, jačanja imuniteta i moguće pandemije ptičjeg gripa, a onda s obzirom na manjak vakcina, objašnjavali kako je važniji zdrav život, utopljavanje i unošenje vitamina. U Srbiji je naručeno manje, u Evropi duplo više vakcina

BEOGRAD - I pored toga što su početkom ove sezone zdravstvene vlasti na sva usta savetovale da se što više ljudi vakciniše protiv sezonskog gripa, što predstavlja i meru prevencije protiv moguće pandemije ptičjeg gripa, čitava priča o prevenciji svela se, iznenada, na savet ministra da svakog dana pojedemo 400 do 500 grama voća, toplo se obučemo, pokrijemo stomake i - straha od gripa nema. Čemu, onda, onolike priče, emisije i intervjui u kojima se svima savetovalo da prime vakcinu kad jednostavno možemo da kupimo tople cipele, pokrijemo stomake i pojedemo pola kilograma voća? Prevencija zagarantovana.

Istina da je vakcina hroničnim bolesnicima neophodna i da ublažava kliničku sliku gripa, ali ni za sve teške bolesnike (hronične srčane, bubrežne bolesnike, dijabetičare) ove godine neće biti dovoljno vakcina. Razlog je taj što je Ministarstvo zdravlja, po svemu sudeći, omanulo u proceni koliko ove godine našoj zemlji treba vakcina.

Kao u Beču

Dok su sve evropske zemlje ove godine, zbog straha od pandemije gripa, naručivale, u najmanju ruku, dvostruko više vakcina nego prošle godine, naša zemlja je pripremila čak manje vakcina. A razlog je taj, kako je objasnila dr Nevena Karanović, zamenik ministra zdravlja, što je prethodnih godina od oko 250.000 do 300.000 vakcina propalo najmanje 100.000. A za ovu godinu raspodeljeno je svega 200.300 vakcina.

Takođe, ministar je prekjuče objasnio da trenutno nema dovoljno vakcina ni u Londonu ni u Beču i da sada vakcine ne mogu nikako da se nabave. Ni to nije opravdanje jer su mnoge evropske zemlje na vreme nabavile dvostruko više vakcina i pored toga što su prethodnih godina morali da unište velike količine. Tako su u Slovačkoj, kako je za Glas izjavio Karol Farkašovski, savetnik slovačkog ministra zdravlja, prošle godine, od 450.000 vakcina, bacili 100.000, ali su, očekujući veliko interesovanje, naručili 800.000 za ovu sezonu. Sa sedam odsto vakcinisanog stanovništva oni su ove godine uspeli da broj zaštićenih povećaju na 13 odsto, što je opet manje nego 20 ili 30 odsto, koliko je to uobičajeno u razvijenim zemljama.

Nema ulaganja

I kad posle ovakvih informacija, kao i ranijih saveta o neophodnoj imunizaciji, narod počne da se raspituje za vakcinu, ministar počinje da daje savete o tome kako je zdrav način života najbolja preventiva?! Čak ni odgovori na pitanje novinara o tome šta se dešava sa 23.000 domaćih vakcina protiv gripa proizvedenih u "Torlaku", javnosti uopšte nisu dostupni. Ni u Agenciji za lekove, niti u "Torlaku", a ni u Ministarstvu zdravlja nisu želeli da kažu novinarima kada će biti završeni rezultati analize domaćih vakcina protiv gripa. O konačnom ishodu završnih testova niko, sem Ministarstva zdravlja, ne sme da daje informacije, odlučeno je na sastanku ministra, direktora "Torlak" i Agencije za lekove.

Budući da je ministar već u svojim izjavama najavio mogućnost da domaće vakcine ni ove godine nisu ispravne, kao i da se zahvaljivao na ovoj instituciji na tome što prethodnih godina nemamo ni difteriju, ni veliki kašalj, ni male boginje, vrlo retko tetanus, ali i više puta ponavljao kako u "Torlak" nije ulagano 15 godina, rezultati su, po svemu sudeći, negativni. Ma kako da je informacija bolna i po "Torlak" i po one hronične bolesnike koji bi širom Srbije primili zaštitu, razloga za ovakvo zavlačenje javnosti nema.



Izvor: Glas Javnosti \ D. Stanimirović