Lepota nije mit, mozak je automatski prepoznaje

Često se može čuti da je "lepota mit, da prava lepota dolazi iznutra", a čak 70 odsto žena je u okviru jednog istraživanja o lepoti i sreći reklo da se "osećaju lepše kada su zadovoljne sobom".

Svi oni koji veruju u "demokratsku" ideju lepote, odnosno da svako, na svoj način, može da bude lep, biće neprijatno iznenađeni rezultatima do kojih su došli austrijski naučnici. "Lepota nije stvar ukusa, ona objektivno postoji", ističu istraživači, čija je studija objavljena u časopisu Nature.

"Lepota nam pruža pouzdane informacije o uzrastu, plodnosti, zdravlju, a naš mozak je navikao da je prepoznaje", navode oni, dodajući da su "ljudska bića opsednuti lepotom". "A uz takvu opsesiju, jasno je da postoji nešto dublje od same kulturološke pojave", kaže bečki antropolog Karl Gramer.

Priča o lepoti nije počela sa glumicama ni manekenkama, a današnja potreba da se govori o "imperfekcijama" ove ili one zvezde modnih pista ne znači da se lepota može relatizovati.

Mada priznaje da sve to može da utiče, iako vrlo malo, na naše poimanje lepote, Gramer ističe da je estetski sud kompleksna mešavina genetskih, kulturoloških i objektivnih faktora kojima je potrebno puno, jako puno vremena, da bi evoluirali.

Na pitanje koja je onda prava lepota, istraživači daju primer egipatske kraljice Nefertiti, čija se bista, stara 3.300 godina, čuva u Novom muzeju u Berlinu: puna usta, visoke jagodice, bademaste oči. Ovaj ideal lepote, koji je postojao u antičkom Egiptu, i dalje opstaje.

Novim instrumentima neuronauka identifikovane su glavne karakteristike privlačnosti nekog lica. Reč je pre svega o simetriji i seksualnom dimorfizmu (telesnoj razlici između mužjaka i ženke iste vrste). Simetrično lice je pre svega znak zdravog telesnog razvoja, oslobođenog kako genetskih tako i infektivnih bolesti. Izrazito ženstveno lice, poput Nefertitinog, ukazuje na plodnost.

Teško je odoleti osobi koja poseduje takve crte lica jer samo njeno posmatranje stimuliše pojedine delove našeg mozga, stvarajući osećaj zadovoljstva. "Kada vidimo lepo lice imamo osećaj kao da smo dobili premiju na lotou, dok kada vidimo ružno lice osećaj je kao da smo izgubili novac", napominju autori studije.

Mozak reaguje brzo, automatski na lepotu koja ga asocira na ideju o dobroti, sa svim praktičnim (i nesvesnim) implikacijama koja ona podrazumeva.

Ali, da li je time stvar zapečaćena jednom zauvek?

"Dugo je lepota bila vrednost koju nije bilo moguće falsifikovati. Danas su se, međutim, stvari promenile, pa se tako Nefertitine usne, jagodice i oči, mogu kupiti", navodi Garmer.

"Potrebno je još 10 do 20 generacija plastične hirurgije da bismo videli evolutivne posledice", tvrdi on, upozorivši ipak da mozak nije lako prevariti. "Jer i kada promenite simetriju lica, miris tela će vas odati", zaključio je Gramer.

Izvor http://www.021.rs/Info/Zanimljivosti/Lepota-nije-mit-mozak-je-automatski-prepoznaje.html