Život nekada zahteva da uradimo nešto što nam se baš i ne radi, recimo, da kažemo neku lepu reč o osobi koja nam se nimalo ne dopada. I to može da dovede u nepriliku - o toj osobi imate loše mišljenje, ne poštujete je, a od vas se zahteva pohvala, pa se pitate treba li da lažete ili da ispadnete nepristojni.

Takve situacije nisu naročito retke. Učtivosti radi, treba dati neki kompliment, svi vas slušaju, svi vas gledaju, ne možete samo da ćutite. Ili ispadne da vam je dužnost da održite zdravicu ili neki kraći govor u kome ćete nekog pohvaliti. Ili... Nije malo takvih prilika - a desi se da učtive i/ili lepe reči i želje treba izreći o nekome za koga lepu reč nemate, jer tu osobu nimalo ne cenite i ne poštujete (na stranu što vam se ta osoba jednostavno ne dopada, to biste mogli, učtivosti radi, da prevaziđete, nego zaista nemate ništa lepo da kažete o njoj, niti u njoj nalazite bilo šta vredno poštovanja). Da li odbiti da kažete bilo šta, i tako ispasti neučtiv (u nekim prilikama, ako je povezano s poslom, mogle biste i sopstveni položaj da ugrozite time)? Ili, čak, otvoreno reći šta mislite o toj osobi? Ili "masno" slagati, što vam se ne radi? Da li pokušati da se barem zabavite, tako što ćete od pohvala napraviti izmišljotinu i preterivanje kakvih se ni baron Minhauzen ne bi postideo? Ili - šta?

Ovo poslednje bi u nekim situacijama još i moglo da bude prihvatljivo, onda kada je prihvatljivo našaliti se i ako ste u stanju da to izvedete tako da ne zvuči zlobno ni kao podsmeh, već kao šala smišljena tako da razgali sve prisutne (recimo, tu osobu nahvalite za sve i svašta, uključujući mir u svetu, dobrosusedske odnose sa stanovnicima susedne galaksije, izuzetna naučna postignuća u pedeset i tri različite oblasti, lepotu na kojoj joj i Sunce zavidi i slično). Međutim, nekada ovakve šale nisu prihvatljive - šta tad?

Tada možete da se izvučete nečim krajnje uopštenim i neodređenim, bez navođenja bilo čega konkretnog (recimo, čestitate osobi na postignućima, ne navodeći nijedno), i tome dodati lepe želje, koje takođe ne moraju da budu konkretne (na primer, da ta osoba nastavi da, kao i do sada, niže uspehe - kada biste otvoreno rekli šta mislite, to bi otprilike značilo "ta osoba u životu ništa vredno pažnje nije napravila, i što se mene tiče, slobodno neka nastavi tako", ali pošto ostajete neodređene, onda vaše reči mogu biti shvaćene kao kompliment). Rešenje možda nije najsrećnije, ali vam omogućava da ne ispadnete neučtive i da ne lažete - i da celu stvar "preturite preko glave".



Izvor: Krstarica

Ja sam tako ponašanje naučio od Englezi, oni su ti stručni da se krevelje i da lepo pričaju iako im nisi mio i drag. Kod nas bre samo gledaju da prave neprilike, malo smo čudni al to je deo temperamenta. Dobro- nisu svi i ne želim da obeležim svi nas.

Radije necu dati komentar, nego se kreveljiti i izmisljati. Nista ne govorim iza ledja, sve u lice.

Pa imaš dve varijante- u poslovima kada radiš sa nekim ko ti nije zanimljivc al ajde. Druga varijanta je kada se sa nekim družiš, onda u načelu ti i ne treba ako je budala tako da nema potrebe da budeš umišljeno fin jer se i ne družiš sa takvima.

Jedna od mojih najvecih mana je ta sto svoja osecanja nemogu da sakrijem ma koliko se ja trudio,
pa sam tako u zivotu nekoliko puta lose prosao bas zbog toga. Jbg nismo svi isti i blago onima koji
to mogu da urade.......

Ma ajde bre- ti će živiš sto godina 

Nije problem pohvaliti nesto kod osobe koja ti nije simpaticna...
A sto se tice "skrivanja osecanja", tj ne istrcavanja bas sa svim osecanjima odmah na cisto.. to se vezba

kratko i jasno 

....opet kazem, ko moze blago njemu