Две године сам размишљао о томе, и сада сам дошао до закључка да је у праву. 

А јес вала брз си ка метак, муњо небеска. 

Три пута мери, један пут сеци. 

Аутор: Зоран Грбић , Објављено: 30. 01. 2008

Зашто не могу да гласам за Чеду

Оног дана када сам са Чедом, пре тринаест година, седео на степеништу ФДУ и разговарао о томе како је ко прошао код испитне комисије, требало је да се видим са Биљаном Србљановић, и да јој испричам како сам прошао, пошто ме је она, будући да је била драга особа, спремала за пријемни. Дан или два касније, видео сам се и са Милутином Петровићем, у вези са неком књигом Франсоа Трифоа, којег је он јако волео. Тих дана, сви су били у истом строју. Чеда је био мој комшија, изузетно пријатан и добар човек, наклоњен четницима, а и Биљана и Милутин су припадали популарној групи људи који су се тада називали ”Пајкићевци”.

Нису они били једини. Много је људи било наклоњено десничарској идеји, јер је та идеја тада била популарна медју градском децом. При том наравно нису размишљали да ли би због својих ставова и изјашњавања, једнога дана могли да одговарају, као Шешељ, за оно за шта су се борили, и нису размишљали да ли је неко, или није, због њихових речи и ставова могао да осети мржњу према другој нацији. Дакле, много је људи који су били већи или мањи националисти, али већина тих људи се или не стиди тога што су причали, или су отишли у странке које нису толико далеко од основних политичких ставова које су тада имали. Или се данас више и не баве политиком. Због тога их и не спомињем.

Милутин данас режира ЛДП спотове, Биљана би могла, уколико то већ не ради, да пише сценарио за њих, а Чеда је глумац у главној улози шараде која се зове ”Ми смо у праву, сви остали су погрешни”. Строј је потпун.

Већина бивших Пајкићеваца, данас су ”Чединци”. А у строју исти људи. Иста енергија, иста снага, исти унутрашњи бес који тражи излаз. Чединци данас стоје иза човека који за себе каже да је ”Приштевац”, а при том се залаже за укидање граница, Једну Европу и постепено укидање државног суверенитета. Мислим да би тешко могао да преко језика преломи реченицу да је Србин. Може ли Приштевац, а локал-патриота из Београда, да буде добар Европејац? Парадоксално, али изгледа да може.

Није то, наравно, једини парадокс који иде уз овај строј људи. Прво што смета ушима и логици је слоган ”Живот је закон”. Нека ми неко не замери уколико грешим, али моја је основана претпоставка да Чединци заступају став да је одлука о радјању искључиво стоји на жени, која има право да одлучи хоће ли или неће да на свет доведе новог човека. Како је онда могуће залагање за живот, уколико се залаже за право на убијање истог, на самом почетку? Главни јастребови Чединаца, особе окупљене око екстремно националистичке организације Пешчаник, који сматрају да су Срби отпад Европе, и којима су сви остали народи исправни, осим Срба, недавно су почели своју велику борбу против организација које се боре за забрану абортуса.

Ни остали Чедини људи не показују имунитет на исказивање националистичких и осталих екстремистичких изјава, због којих би, у нормалним демократским државама, у којима немају јаку позадину у земљама запада, лежали у затвору где би имали времена да размисле о човекољубљу и демократичности. На пример, не улазећи у цитате из Пешчаника, јер би од њих књига могла да се напише, једна од мојих ”омиљених” изјава Ненада Чанка је ”Дубина мисли нацисте може се измерити једино куршумом”, уз наравно, већ легендарно позивање на вешање на Теразијама, изјава која је сада већ далеко у историји. Ни Весна Пешић, такође Чедисткиња, није имуна на хистеричне изјаве. Позната је она у којој малтене вришти у бесу што се Емир Кустурица, увидевши да је потомак православаца, вратио вери предака и постао Србин, Немања. У реду је кад је неко представник мањине у Србији, онда он постоји да би се Пешићева борила за његова права, и тиме и сама постојала у политичком животу, али кад Муслиман одбије да буде то, онда је то скандал. Није дозвољено мешање народа. Наравно, апсолутно сам сигуран у чињеницу да она, па и други Чедисти, немају ништа против кад један Србин којег следе, драматург из Београда, постане ”Приштинац” и ”Косовар”. То је сасвим на линији таквог ”демократског” строја.

Нећу да гласам за Чеду ни зато што понавља како је он за постојање џамија, католичких цркви, синагога… Не зато што нисам за то, него баш зато што јесам. И баш зато што јесам, и што сматрам да је апсолутна већина за то, пара ми уши то што неко то уопште доводи у питање. Можда он то политички, интерно, са саветницима правда то жељом да се додвори мањинама, али на нивоу свакодневне Србије, обичан човек не жели да размишља о томе да ли постоји неко ко није за постојање других религија, јер је то просто цивилизацијски ниво који се не доводи у питање. Односно, доводи се у питање једино таквим изјавама господина Јовановића.

Нећу да гласам за Чеду ни зато што тврди да се Војводина пише великим словом. Зато што не знам шта то значи. Нисам сигуран шта стоји иза тога, није ми довољно објашњено. Хоћу да кажем, знам да се Војводина, као и Србија, заиста пише великим словом. Али опет не знам зашто се то потенцира? А знајући да је у истом строју Чединаца налази и Ненад Чанак, у чијем статуту странке коју води пише да је један од циљева Лиге Социјалдемократа остварење ”пуног субјективитета Војводине као аутономне европске регије, са законодавном, извршном и судском влашћу, изворним приходима и имовином” то ”велико” слово ми не обећава ништа добро за Србију.

Мој глас Чеда неће добити ни зато што му селективно сметају тајкуни, тако што му не сметају они тајкуни који му плаћају гориво за џип, а сметају му тајкуни који му то не плаћају. Исто тако, не допада ми се да се нападају неки тајкуни из Србије, а не нападају се они тајкуни из иностранства који купују Србију. Да не спомињем непознате ”тајкуне” ван Србије који купују политичаре из Србије. Не бих имао ништа против да се успоставе исти аршини за све.

Нећу да гласам за Чеду ни зато што каже ”Спасиба Русија, ми ћемо у Европу” из неких својих, мени непознатих, а претпостављам његових личних анимозитета. Исто као што не бих гласао за странку која каже ”Тханк yоу Еуропе, ми ћемо у Русију”. Нећу да личне симпатије према географији и државама одређују политику државе. Волео бих да за промену, кад смо већ изградили ту ”кућу на сред пута”, почнемо да наплаћујемо путарину од свих који хоће овуда да прођу. И да им, кад плате и продју, културно кажемо и ”спасиба” и ”тханкс”.

Наравно, нећу да гласам за Чеду ни зато што се нигде није изјаснио да ли је, и колико џоинта у животу попушио, да ли је имао некаквих искустава са кокаином и хероином, за шта су га недавно јавно оптужили и чак његови бивши телохранитељи који су му наводно због тога дали отказ. Не видим у чему је проблем да се то демантује, уколико заиста није тако. Колико се сећам, и Вук Драшковић је својевремено демантовао сличне оптужбе. Чеда Јовановић и Ненад Чанак никад нису.

Поводом тога, не могу а да се не осврнем на госпођу Србљановић која је истим гласом којим је пре пар дана цвркутала са говорнице Сава Центра, пре десетак година јавно заступала став да на рејвове у задимљене хале одлазе наркомани да слушају дивљачку, накарадну музику и да су због тога сви луди. Госпођа Србљановић је тада била велики православац и веома побожна жена, забринута за своју душу. Данас је то пассе, а рејвови су одавно ин.

При томе, уопште не бих имао никакав проблем, нити би ме њихови наступи иритирали, нити њихови политички ставови, да су једноставно негде само признали и рекли ”да, јесте, такви смо били”. Не би то био никакав проблем. Људи се мењају, њихови ставови се мењају, то је нормално. Није нормално стидети се самог себе и своје личне историје. И дефинитивно није нормално хистерично нападати оно што си некад и сам био.

А то ме доводи до последњег разлога због којег не могу да гласам за Чедомира ”чедника” Јовановића. Много је млад. Да се ја питам, донео бих неки закон којим би се забранила могућност да неко постане председник пре навршене педесете године. Не зато што, да парафразирам, ”нећу да имам младог председника”, него зато што млади млади људи углавном и не знају шта је то што хоће. На страну то што немају мудрости, и немају довољно животног искуства, чињеница је да су склони да своја политичка мишљења мењају у складу са актуелним трендом. Средином деведесетих, било је апсолутно тренди бити ”салонски националиста”, данас је изгледа тренди одлазити на Брајана Ферија, ђускати тамо и гласати за Чеду. Шта ће бити сутра? Који ветрови ће дувати, и одакле, и како ће то утицати на потпуни и нови заокрет политичких ставова ових младих људи од којих може да зависи судбина Србије?

Brate sto da ne bude kad je osvoji 4,03  %, To je pokazatelj da je Srbiji dosta Kostunichine tiranije 

Kažem ti, prosečna starost stanovništva u Jemenu recimo je 15 godina.
A tvoj idol, Prištevac ČJ ima skoro 37 godina - dakle višlje nego dvoduplo višlje.

Ja razumem da je neko u staračkom domu i sa 65 godina mlad, ali vi stvarno preterujete. Znate u onom crnačkom filmu "Do the Right Thing" kada Korejac iz bakalnice počne da se prima i kaže: "I ja sam crnac!! I ja sam crnac!!"

oni mu u neverici odgovore "Look at your eyes muthafucka!"

Zato i ja vama kažem: zar ne vidite da je vaš studentski lider Čedomir Jovanović sed?

Ako pod "elokventan" misliš "mucavac," potpuno si u pravu.

To prvi put čujem. Zar niste rekli da je studirao dramu na nekom polovnom komunističkom fakultetu?

Pazi, on i sam priča kako se sastajao sa Lezijom i tako dalje... To pristojan svet ne radi, moja komšinica Mila recimo nikada nije obilazila Šiptara u zatvoru.
Sad vi me ispravite ako to nije bio Šiptar nego neko drugi, jer ne pratim baš estradu.

Tema je iz decembra 2005. godine ako slucajno niste "zamijetili" ... 

Ne bi bilo pametno nastavljati zastarele teme, osim ako se nesto revolucionarno ne dogodi kao npr. prvoaprilska sala sa stanovnistvom Srbije ili sl ....

lock