Duh s Madagaskara

Pre oko 50 miliona godina, kada je ostrvo Madagaskar bilo mnogo bliže Africi nego što je sada, na njega su se doselile neobične životinje koje su bežale pred afričkim grabljivicama. Bezbedne na ostrvu, odomaćile su se i razmnožile. Prvi ljudi stigli su na Madagaskar pre oko 2.000 godina i potamanili mnoge od ovih simpatičnih životinjica. Naučnici koji su ih proučavali dali su im ime lemur ili, u prevodu s latinskog jezika - noćni duh. Danas većina lemura živi na Madagaskaru i obližnjim Komorskim ostrvima, dok se neke vrste u manjem broju mogu naći u Africi i ponegde u Aziji.

Postoji 50 vrsta lemura. Najmanji, pigmejski mišji lemur, težak je samo tridesetak grama, dok su najkrupniji, indri i sifaka, veličine domaće mačke. Najpoznatije vrste lemura su pravi lemuri, sifaka, indri, avahi, aje-aje, pigmejski, grivnasti i prstenorepi lemur. Mnogi od ovih primata, bliskih rođaka ljudi i majmuna, veoma se razlikuju jedni od drugih. Najvažnija osobina koja ih povezuje međusobno, kao i s ljudima i majmunima, jesu savitljivi palci na rukama i nogama, koji im omogućavaju da podižu manje predmete i drže se za grane drveća. Na svim prstima imaju nokte, osim na prstu do palca, na kojem imaju kandžu koja im služi umesto češlja.

Uz duge noseve njihovo lice krase i krupne oči s "razbojničkom" maskom. Hrane se uglavnom cvećem, lišćem i voćem, dok najsitnije vrste lemura na jelovniku imaju i insekte, žabice, guštere i ptičja jaja. Osim prstenorepog lemura, svi ostali žive na drveću. Krijući se od opasnosti, manje vrste obično izlaze samo noću, dok su krupniji lemuri dnevne životinje.

Lemuri vole društvo i većina živi u porodičnoj zajednici ili manjoj grupi. Komuniciraju uz pomoć čula mirisa. Iz žlezda koje im se nalaze u korenu repa i na stopalima izlučuju miris kojim obeležavaju pređeni put. Za komunikaciju im služi i dugački rep, a njime se služe i kao kormilom pri skakanju s drveta na drvo.

Lemuri žive do 18 godina, a pošto teško podnose zarobljeništvo, retko se mogu videti u zoološkim vrtovima. Ipak, našim neobičnim rođacima briga i zaštita su preko potrebni, jer je njihovo prirodno stanište ugroženo zbog zagađenja prirode i krčenja šuma u kojima žive.