Lekoviti rat zavađenih nota!



O muzikoterapiji, kod nas relativno mladnoj disciplini, razgovaramo sa dr Rankom Radulović, psihijatrom Instituta za psihijatriju Kliničkog centra Srbije, predsednikom Udruženja muzikoterapeuta Srbije. Doktorka Radulović je magistrirala i doktorirala na temu muzikoterapije i autor je muzikoterapeutskih tehnika koje su prihvaćene i u svetu.
- Muzikoterapija koristi zvuk u dijagnostičke i terapijske svrhe, a on može i ne mora da bude muzika - objašnjava naša sagovornica. - Postoje dva osnovna pravca u muzikoterapiji i u okviru njih niz tehnika: aktivna muzikoterapija u kojoj se pomoću glasa ili instrumenta ostvaruje komunikacija sa pacijentima sa kojima je verbalna komunikacija otežana; receptivna muzikoterapija kada klijent sluša testirani muzički izvod pomoću koga se postiže željeni psihološki efekat.

Muzikoterapija treba da zadovolji sledeće postulate:
Da je primenjuje profesionalni muzikoterapeut
Da muzikoterapeut primenjuje metod koji je prihvaćen u svetu
Da ima indikaciju kod koje vrste pacijenata primenjuje koji metod
Da rezultate primene tog meto prati tokom vremena
Da se rezultati objave u stručnim časopisima i skupovima.

Namenjena i zdravima
- Muzikoterapija služi i za podsticanje razvoja zdravih osoba koje ne pokazuje psihološku simptomatologiju. Reč je o ljudima koji žele lepše da žive, da optimalno koriste svoje kapacitete, da se duhovno razvijaju... Takođe se koristi i kod stresa.
Muzikoterapijski kabineti mogu da se formiraju u školama, obdaništima, za decu koja imaju tremu a žele da je prevaziđu. Ova terapija se primenjuje u ustanovama socijalne zaštite, zatim pri crkvi. U okviru medicine, ona se primenjuje u lečenju steriliteta kod žena kod kojih ne postoji organski problem. Ili kod beba u inkubatorima. U nekim zemljama postoji priprema za porođaj uz muzikoterapijske metode. Muzikoterapija se primenjuje prilikom davanja anestezije, kao i u stomatologiji. Muzikoterapija se često koristi u terapiji bola.

Lepeza bolesti
- Kod svih kategorija psihijatrijskih, psihosomatskih i defektoloških poremećaja, kod svih kategorija depresivnih poremećaja, kod svih vrsta fobičnih poremećaja, kod opsesivno-kompulzivnog poremećaja, kod seksualnih poremećaja, kod poremećaja ličnosti... Koristi se u neurologiji, u rehabilitaciji glasa i govora, zato što je centar za govor odvojen od centra za muziku. Ili u motoričkoj rehabilitaciji kod ljudi kojima su amputirani delovi tela, kod ljudi koji su imali moždani udar, kod dece koja imaju cerebralnu paralizu. Raširena je primena i u psihoonkologiji.
Seansa otvara vrata
- Muzikoterapija može da se primenjuje u okviru grupe ili individualno, u bračnoj terapiji i kao porodična terapija. Primenjuje se u bolničkim i vanbolničkim uslovima.
Doktor šalje pacijenta muzikoterapeutu koji je samostalan u radu, ali je treniran da radi u okviru tima (doktor, psiholog, socijalni radnik, defektolog?!?!).
Primer tehnike analitičkog slušanja muzike je metoda vođenih fantazija. Muzikoterapeut pravi inicijalni intervju koji traje oko jedan sat. Radi se psihodinamski intervju i intervju o muzičkim sklonostima (da bi se videlo koja muzika odgovara pacijentu). Osnovno pravilo je da zvučno-mentalni tempo pacijenta odgovara zvučno-mentalnom tempu terapeuta. Sa depresivnim pacijentima polako se ulazi u terapijski odnos preko tužne muzike, u trajanju od 3-5 minuta. To ide polako, iz seanse u seansu, pušta se sve tužnija muzika i polako se akumulira depresivni efekat. Sve do faze kada se klijent "obračuna" sa svojom tugom.
Muzika se pušta na početku seanse, onda se od pacijenta traži da zamisli sliku koja bi odgovarala datoj muzici. U toj slici na videlo izlazi problem. Onda se u okviru te fantazije analizira problem. Zatim se pušta energizirajuća muzika. Ona je kompatibilna sa prvom, ali je suprotnog pravca. Onda se na osnovu nje napravi druga fantazija u kojoj se nalazi rešenje. Seansa obično traje sat vremena, jednom do dva puta nedeljno. Grupna seansa traje 90 minuta, a uključeno je od 5-8 pacijenata.

Naše tehnike
- Tehnike koje se od 1994. primenjuju kod nas na Institutu za psihijatriju KCS su analitičko slušanje muzike - metod vođenih fantazija i modifikacija te tehnike koja se zove art muzikoterapija; one spadaju u receptivne tehnike. One su objavljene 1996. godine u mojoj magistarskoj tezi, a na poslednjem Kongresu evropskih muzikoterapeuta uvršećne su u skup tehnika koje leče duboke psihijatrijske poremećaje. Aktivna muzikoterapija koja je nastala u mojoj doktorskoj tezi 2001. se zove integrativna muzikoterapija. Ova tehnika se od 1998. godine primenjuje u Specijalnoj bolnici za cerebralnu paralizu razvojnu neurologiju u Beogradu. Ona tretira decu sa razvojnim poremećajima i cerebralnom paralizom. Tehnika se primenjuje od najranijeg detinjstva i u adolesenciji. Muzikoterapija se primenjuje kod svih vrsta defektoloških poremećaja kod dece i odraslih, a muzikoterapijski tretman slepih i gluvih beba, kao i dece sa motoričkim poremećajima i poremećajima ponašanja treba početi što ranije.

UDRUŽENJE
- Udruženje za muzikoterapiju Srbije je formirano 2001. na Institutu za psihijatriju, u saradnji sa Medicinskim fakultetom, Fakultetom muzičke umetnosti, Defektološkim fakultetom i Filozofskim fakulteta. Član Evropske muzikoterapeutske asocijacije je postalo 2004. godine. Imamo četvorogodišnji program obuke, rađen po evropskim standardima. Ovaj program mogu da upišu kandidati koji su završili fakultet društveno-humanističkog smera ili FMU ili su pri kraju fakulteta, i koji su prošli inicijalni intervju u kome procenjujemo da li su psihološki podobni za ovu vrstu školovanja. Primamo 6-8 studenata godišnje. Prva generacija je završila školovanje tako da trenutno imamo 4 muzikoterapeuta koji su završili kompletnu obuku. Ovaj sertifikat važi u zemljama čije su asocijacije muzikoterapeuta pristupile Evropskoj muzikoterapijskoj konfederaciji.


DALEKO OD TERAPIJE
* Primena muzike u dokolici nije muzikoterapija. Ljudi misle da muzika deluje terapijski sama od sebe. Ona ima blagotovorno dejstvo, ali u muzikoterapiji metod je osnova terapijskog procesa, a muzika je samo alat.
* Od davnina su pevači i glumci dolazili u bolnice da pevaju i zabavljaju pacijente. To takođe nije muzikoterapija.
* Primena muzike u okviru radno-okupacione terapije takođe nije muzikoterapija.
* Ni ambijentalna muzika u lekarskim čekaonicama nije muzikoterapija.
* Diskovi sa muzikom koji mogu da se kupe u apotekama nisu muzikoterapija.

Izvor: Bilje i Zdravlje