Lekovite biljke ponekad mogu štetno da deluju na zdravlje
Ni trave nisu bezopasne

Većina laika smatra da su lekovite trave potpuno bezopasne za organizam i da su, svakako, bolje od sintetičkih tableta. Da li je baš tako? Nema nikakve sumnje da je delotvornost fitoterapije proverena tokom vekova. Ali, u praksi savremena „hemija“ može biti potpuno neškodljiva dok su mnoge travke uzete bez konsultacije sa stručnjakom veoma opasne.

Istine i zablude

Mit br. 1: Biljke su bolje od tableta jer sadrže mnoštvo komponenta

Koktel od različitih komponenata pored očiglednih pluseva ima i određene minuse. Lekovite materije u travama nisu uvek prisutne u idealnoj koncentraciji, čak i ako potiču iz dve biljke koje su rasle jedna kraj druge na istoj livadi. Ako su trave ubrane u različitim regionima, razlika u lekovitim svojstvima može biti znatna.

Mit br. 2: U lekovitim travama nema nikakve hemije

Pre nekoliko vekova zaista je bilo tako. Ali danas, zbog kruženja materije u prirodi i prekomerne upotrebe pesticida i herbicida, u lekovitim biljkama se nagomilava mnoštvo štetnih supstanci.

Mit br. 3: Trave ne izazivaju alergiju

To uopšte nije tačno. Danas svaki peti čovek pati od polinoze, alergije na cvetni prah. Svima je poznato lekovito dejstvo propolisa, ali su neki ljudi osetljivi na taj preparat.

Mit br. 4: Pošto lekovite biljke imaju blago dejstvo, mogu se koristiti u dužem vremenskom roku

To je velika zabluda. Ukoliko se jedan biljni preparat koristi dugo, organizam se na njega navikava, pa lekovito dejstvo prestaje. Stručnjaci stoga savetuju da se biljni preparati periodično menjaju, u proseku na svake tri nedelje. Neke biljke nisu pogodne za dugotrajno lečenje jer se nagomilavaju u organizmu i imaju negativno dejstvo.

Opasne biljke

Neke lekovite biljke sadrže otrovne supstance, pa ih treba primenjivati s maksimalnim oprezom. U otrovne biljke spadaju divlji ruzmarin, pelin, bela imela, rosopast, paprat i mnoge druge. Spisak štetnih biljaka stalno raste. Tako je u stručnoj literaturi nedavno objavljena lista trava opasnih za jetru. Tu su, nažalost, nabrojane i tako poznate biljke kao što su podbel koji se koristi kao sredstvo protiv kašlja i valerijana koja se od davnina koristi protiv nesanice.

Ali, čak i neotrovne lekovite biljke mogu imati niz neželjenih dejstava. Recimo, sok od svežih listova aloje ne sme da se uzima ukoliko pacijent ima upalu bešike i bubrega, hemoroide i jaka menstrualna krvarenja.

Ginseng (ženšen) se ne preporučuje osobama koje pate od visokog krvnog pritiska, nesanice i povećane nervne napetosti.

Kantarion ne sme da se uzima u slučaju visoke temperature i visokog pritiska.

Borovnica može da izazove tegobe kod osoba s čirom na želucu i dvanaestopalačnom crevu.

Crni luk može da poveća tegobe pacijenata s bolesnim bubreziima, jetrom i želucem.

Ren i beli luk ne prijaju bubrezima i sluzokoži želuca i creva. Zato ih ne treba jesti u slučaju hroničnih upalnih procesa organa za varenje i bubrega.

CDC/JS

Izvor: Blic