Lekovi i vrućina, opasna kombinacija

Dugo toplo leto ne prija svima, naročito u gradu, na vrelom asfaltu i u prepunom gradskom prevozu. Određene kategorije ljudi se mogu naći u velikoj opasnosti zbog toga što su izloženi povećanom riziku od hipertermije. Hipertermija je pregrevanje organizma, to jest povećanje telesne temperature i do 41 Celzijusov stepen, a nastaje zbog izloženosti tela visokim temperaturama (suncu). Najugroženija su mala deca, stariji ljudi, hronični bolesnici i osobe koje uzimaju određene lekove.

Hipertermija nije nimalo naivan problem za takozvane rizične grupe stanovništva. Prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, u Sjedinjenim Državama je od vrućine umrlo 4.780 ljudi od 1979. do 2002. godine. Stvarni broj je sigurno mnogo veći, jer se do ovih podataka došlo na osnovu umrlica u kojima se navodi samo krajnji uzrok smrti - prestanak rada srca, dok je pravi uzrok bio hipertermija koja je do toga dovela. U Francuskoj je samo za prve dve sedmice u avgustu 2003. preminulo oko 3.000 osoba zbog temperatura koje su prelazile 37 stepeni.

Međutim, ne možemo uvek kriviti prirodu za hipertermiju. Odgovornost ponekad snose i lekari koji ne razmišljajući leče pacijente lekovima koji mogu da izazovu hipertermiju ili povećaju rizik od pregrevanja organizma. Recimo, neki lekovi za alergiju, sedativi i tablete za smirenje mogu da dovedu do dehidratacije organizma, onemoguće znojenje, a samim tim i rashlađivanje tela. U SAD je zabeležen slučaj žene koja je skoro umrla jer joj je prepisan antihistaminik koji smiruje, kako bi lakše savladala nesanicu. Žena je imala običaj da džogira i po vrućini, pa je jedne večeri posle trčanja toliko dehidrirala da je doživela hipertermiju.

Neki preparati direktno utiču na termostat u našem mozgu i povećavaju telesnu temperaturu. Tu spadaju stimulansi kao što je „ritalin“, ali je najopasniji kokain.

Sasvim obični lekovi kao što su diuretici i neki preparati za srčane bolesnike mogu znatno da poremete termoregulaciju. Problem je i alkohol. Pored toga što je diuretik, doprinosi tome da pijanac ne oseća vrućinu.

Dakle, možemo se slobodno prepustiti blagodetima dugog toplog leta, ali uz oprez. U lekove koji mogu biti rizični spadaju:

- antihistaminici
- antipsihotici
- lekovi protiv visokog pritiska
- diuretici (preparati za izbacivanje viška tečnosti iz organizma)
- sedativi
- stimulansi
- lekovi za štitnu žlezdu.

CDC/JS

Izvor: Blic