IN < - Lekarske greske? - >LO
<< < (18/22) > >> :: Odgovori!
Roditelji umrlih pacijenata: Lekarima treba oduzeti licence
S. Todorović | 23. 12. 2010. - 00:02h | Foto: Z. Raš | Komentara: 20
Lekarima koji su u krivičnom postupku zbog grešaka treba oduzeti licence za rad, smatraju porodice žrtava sa kojima je “Blic” juče razgovarao.
- Sada im je omogućeno da nesmetano rade, da budu profesori i podučavaju mlade lekare. Na poslednjem ročištu, optuženom lekaru za smrt moje Jelice podršku su dali njegovi studenti. To me je porazilo. Ta mladost koja je dala podršku lekaru zbog čije greške je stradalo moje dete. Svako od njih je mogao biti moja Jelica, priča za Blic” Dijana Radović, majka Jelice koja je preminula nakon operacije čukljeva i čije suđenje traje već pune četiri godine.
Zabrana rada lekara dok traje sudski proces bio je jedan od tema jučerašnjeg razgovora predstavnika Lekarske komore i Udruženja građana koje okuplja članove porodica koji sumnjaju da su njihovi najmiliji preminuli usled lekarske greške. Ovo je drugi sastanak koji se održava na njihovu inicijativu zbog sudskih procesa koji traju dugo, kao i sudska veštačenja.
- Oko ovoga Ministarstvo zdravlja treba da reguliše sa predstavnicima ministarstava pravde i rada. Zajednički moraju doći do rešenja problema. Tačno treba da se definiše šta može da radi lekar koji je u sudskom postupku - objašnjava dr Tatajana Radosavljević, direktorka Lekarske komore.
Ožalošćene porodice navode i da procesi dokazivanja lekarskih propusta i grešaka traju nedopustivo dugo zbog toga što ova oblast nije sistemski uređena. Taj posao je, kako kažu, u nadležnosti ministarstava zdravlja, pravde i Lekarske komore.
Koliko se porodice bore kako bi zadovoljili pravdu pokazuje podatak da suđenje za smrt Jelice Radović traje više od četiri godine. Drugi primer je slučaj dvadesetpetogodišnje Jelice Panić, koja se nije probudila iz anestezije koju je primila nakon laserske operacije grlića materice u „Beoklinici” i čije sudsko veštačenje traje od septembra. Problem sa veštačenje imaju i roditelji male Natalije Tešić, koja je preminula od meningitisa. U postupk se još nije ni krenulo, jer veštačenje traje od 4. avgusta 2009. godine.
Još pre pre mesec dana Udruženje građana imalo je prvi sastanak sa ministrom zdravlja dr Tomicom Milosavljevićem, koji se složio sa njihovim zahtevima i obećao da će se za četiri nedelje ponovo sastati i obavestiti ih šta je sprovedeno za to vreme.
- Ova naša borba ima za cilj da se drugoj deci ne desi da zbog lekarske greše izgube život. Takođe, hoćemo da pokažemo da oni koji smatraju da su nedodirljivi da i za njih postoji zakon. Najvredniji je ljudski život i to treba izdignuto na najviši nivo - priča Dijana Radović.
David Kecman, ujak male Natalije Tešić kaže da je razgovor sa Lekarskom komorom bio konstruktivan i da su imali slične ideje u rešavanju problema.
- Potrebna je saradnja svih institucija,kako bi se sve pomerilo sa mrtve tačke. Ovo je prvi put da je struka razgovarala sa nama i mislim da će biti pomaka. Ipak, i pored tragedije koja nam se desila mi smo smogli snage da razgovaramo sa njima i probamo da rešimo probleme - ističe Kecman.
Sa druge strane direktorka Lekarske komore dr Radosavljević objašnjava da je komora podržala zahtev Udruženja oko uvođenja protokola.
- Protokoli lečenja moraju biti obavezni, jer će to skratiti sudske procese i omogućiti lekarima i pacijentima da se otvoreno priča o lekarskoj greški. Obavestili smo ih da ćemo iskoristiti ponudu Ministarstva zdravlja da u saradnji sa porodicama zajednički pokušaju da izmene Zakon o zdravstvenoj zaštiti i komorama u delu koji se odnosi na zastarelost predmeta pred Sudom časti. Tražimo i donošenje Zakona o pravima pacijenata, koji jedino nema Srbija - ističe dr Radosavljević.
Sudski veštaci loše rade
Porodice su ogorčene je na Ministarstvo pravde jer se nije odazvalo na njihov poziv da sastanu i zajednički reše problem.
- Niko nam nije odgovorio, niti su se udostojili da nam bar jave da odbijaju sastanak sa nama. Dopis smo im poslali 9. decembra. Ipak, rad sudskih veštaka je veliki problem i to bi Ministarstvo pravde trebalo da reši - objašnjava Dijana Radović.
S druge strane u Lekarskoj komori kažu da će kada se završi konkurs za izbor sudskih veštaka zatražiti njihov spisak od od Ministartsva pravde i ponuditi im određenu obuku, kao što je praksa svuda u svetu.
Izvor: Blic
S.V. | 11. 06. 2011. - 00:02h | Komentara: 0
- Stalno sam povraćao, desno oko mi je bežalo u stranu, video sam duplu sliku, noge su mi drhtale, gubio sam ravnotežu. Nažalost, lekari niške vojne bolnice nisu ništa preduzeli, već su uporno primenjivali terapiju „brufenom“ i „diklofenom“, koja nije imala efekte. Na otpusnoj listi stajalo je da me otpuštaju bez tegoba - stoji u pismu Milana Ilijanovića iz Bora koji se nedavno obratio portalu „Zdravoskop“.
Po povratku u Bor Milan se javio u zdravstveni centar, odakle su ga slali iz jedne u drugu ustanovu da bi skener pokazao da ima maligni tumor mozga. Dva puta je operisan i prošao je 31 seansu zračenja. Sada živi sa gluvonemim i nezaposlenim roditeljima i odlazi na kontrole.
Ovo je samo jedan od propusta lekara koji se završio sa ozbiljnim posledicama, a ne zna se koliko je njih zbog toga izgubilo život.
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, kaže da porodice preminulih nebrojeno puta nisu mogle da dobiju uvid u medicinsku dokumentaciju, što upućuje na sumnju da je reč o lekarskoj grešci.
Izvor: Blic
Nadam se da ce ovo pomoci u rasvetljavanju svega sto se dogodilo I to je na moju ogromnu nesrecu jedino sto mogu da ucinim za svoju preminulu cerku.
Sto se tice Ministra zdravlja cinjenice su sledece:
1. Prvi put nam se javio tek jedan dan posle Jekine smrti, a svi smo znali da je General Jevtic sa VMA od 09. 06. pa nadalje svakodnevno bio informisan o Jekinom stanju I verovatno informisao i Ministra zdravlja. I pored toga mi smo dva dana pre Jekine smrti poslali licno Ministru mejl da nam pomogne oko Jeke a I zvanicno overeno pismo predato je Ministarstvu zdravlja. . . Nismo pitali za cenu , sve sto imamo I nemamo bili smo spremni da damo da spasimo njen zivot. To su svi znali od prvog dana kada je smestena na VMA.
2. On, tj Ministar zdravlja, se bavi statistikom kada je nasa Jeka u pitanju I kaze da se na 100 000 pacijenata desi jedan takav slucaj, mada jos uvek nema zvanicnog izvestaja o stvarnom razlogu zasto je nasa Jeka pala u komu posle rutinske operacije. Za njega je nasa Jeka tek 100 001 stanovnik ove zemlje ali za nas je Jelica jedinstvena osoba sa bezbroj vrlina: 25 aprila ove godine je diplomirala sa 10 na uciteljskom fakultetu u Jagodini. Ona je najmladji clan nase porodice – nasa mezimica. Sve smo se trudili da joj pruzimo a ona trostruko nama uzvracala: svojom paznjom, neznoscu, dobrotom, plemenitoscu, sa izrazitoim osecajem za pravdu, postenje. Nikad nikog nije povredila a nju su ubili.
3. U novinama pise da je Ministar izjavio da je slucaj nase Jeke mozda I nesrecan slucaj. Mi smo do danas mislili a i danas mislimo da je nesrecan slucaj kada neko slucajno nastrada u udesu ili ako se oklizne ili vec nesto slicno tome.
4. U sredu 8. 07. 2010 kada samo preuzeli zvanican Izvestaj ‘’Nezavisne’’ lekarske komisije koja je sastavljena od 4 clana procitali smo ocigledne neistine i kada sam pozvala Ministra da pitam kako to da mene niko nista nije pitao a ja sam bila svedok svega, on je izrazio najdublje saucesce i rekao mi da se desi tek tako da se neko ne probudi iz anestezije. Ja sam mu rekla da mi njegovo saucesce ne treba i neka se bavi statistikom kada se njegovo dete ne probudi iz anestezije i zavrsi smrcu a da o mom detetu govori da duznim postovanjem. Odmah sutradan su nas sa VMA pozvali da uzmemo obdukcioni nalaz i kada smo stigli rekli su nam da je Ministar ponovo organizovao novu lekarsku komisiju????
5. Dana 12. 07. 2010 moja starija cerka Milica i ja smo otisle do palate pravde da proverimo u Visem javnom tuzilastvu da li postuak pokrenut medjutim niti je registrovano da je Jelica preminula niti je poslat obdukcioni nalaz. Milica je odmah pozvala Ministra i kroz plac ga pitala o cemu se radi – pa kad su nam vec napravili ogromnu ranu, zasto cackaju po njoj? Rekla mu je i da je zivela u Londonu i da ce poslati pismo Tajmsu, na sta je odgovorio da nismo dotle dosli i da ce odmah poslati sve u Vise javno tuzilastvo. Nakon par sati njegova sekretarica nam je javila da su u medjuvremenu poslali svu dokumentaciju tom tuzilastvu. Posle dva dana smo saznali da je nas slucaj zaveden pod KTR, a ne kao KT. Zamislite, i zamenik javnog tuzioca je imenovan da vodi taj slucaj, ali je na godisnjem odmoru do 9. avgusta.
Sto se tice vlasnika privatne klinike iz Beograda dr Miodraga Stanica on nam je rekao vec 10. 06. 2010 da ce se ubiti ako se Jelici nesto bude desilo. Na VMA je dosao tek kada sam ga ja preklinjala da dodje sa anesteziologom da kaze kolegama sa VMA sta su uradili kako bi strucnjaci sa VMA mogli Jeki da pomognu. On je dosao i nas poducavao sta treba da pitamo doktore, a sam nije mogao da se pomeri sa klupe u hitnoj pomoci. 0d 11. 06 do 13. 06 nama su se pridruzili i roditelji Jekinog momka Vlade - Radmila i Mica Tripkovic. Radmila je radila u Jagodini kao instrumentalka pa mu je postavljala pitanje sta u Jeki davali na Beoklinici – njegov odgovor je bio ‘’sve sto treba’’. Od 11. 06 Stanica vise nismo videli. Posle toga jos jednom sam ga zvala i preklinjala da kaze doktorima sa VMA sta su pogresili i da doktori na VMA pomognu Jeki i da mu nista necemo. On je i dalje tvrdio da su sve uradili kako treba. Posle me je on jednom pozvao da pita da li imamo Jelicinu krvnu sliku, kada smo rekli da nije ni trazio on je na to odgovorio da za tu vrstu operacije i ne treba, ali da mu damo neku sveziju krvnu sliku ako imamo. Narvano da nismo imali, ni dali. Dan posle Jekine sahrane stigao nam je telegram saucesca od njega. Neshvatljivo je da on u novinama govori kako je prestrogo to sto mu je klinika zatvorena na 6 meseci I kako je 65 ljudi ostalo bez posla. Da li ima hrabrosti da pomisli da jos nekom Beoklinika sa sumljivim anesteziologom oduzme zivot? Neshvatljivo je i to da smo Milica i ja 9. 07. 2010 bili na Beoklinici u Maglajskoj ulici i zatekli zenu koja sredjuje finansije.
Ja sam svedok svega sto se desavalo tog dana i kasnije:
09. 06. 2010 u 13 casova je bila zakazana ta kobna operacija. Ja sam Jeku dovezla I bila sa njom u ogromnoj cekaonici. U 12:50 su je pozvali da potpise za intervenciju I odveli je. Ja sam ostala da je cekam . U 13:05 je u zgradu klinike usao dr Stanic I otisao na sprat gde su Jeku vec odveli. Svakih 5 min sam gledala na sat da cujem njene korake, da se Jeka pojavi pa da idemo kuci. Vec me je hvatala neka strepnja I taman kada sam htela oko 14: 30 da nesto pitam cula sam sanitet koji se zaustavio ispred klinike. U zgradu su utrcala sa nosilima u panici dva zdravstvena radnika. Skrenuli su levo prema delu gde je moje dete odvedeno I zaglavili se na vratima. Dalje nisu mogli. Ogromna cekaonica, uska vrata I uske stepenice koje vode ka operacionoj Sali. Ja sam vrisnula, I trazila da znam sta je sa mojim detetom. Oni sa klinike su me tesili i davali tablete za smirenje koje nisam htela da uzmem, i rekli da ce se Jeka brzo probuditi I da je prebace na VMA da samo prespava. Ja sam molila da to sto pre urade a oni su mi rekli da to mora da bude bezbedan transport. Naravno da sam I ja bila za to da bude bezbedno. Tek posle 1 sata Jeku su izneli a mene predhodno odveli u jednu malu prostoriju, desno od ulaza gde je sedeo doktor sa stakama kojima se pomagao kada hoda. Taj doktor je sedeo u toj prostoriji i za pultom kod medicinskih sestara u prizemlju i pre Jekine operacija kao i tokom operacije sve do 13 i 20 kada je otisao na sprat gde je moje dete bilo. Sisao je ponovo u prizemlje tek kada je sanitet stigao i odveo mene u malu prostoriju desno od ulaza. Hrabrio me da je sve u redu, rekao mi je da se tu u Beoklinici zatekao i jedan anesteziolog sa VMA i da ce sve biti u redu . Ko je taj anesteziolog sa VMA? Niko ga vise ne spominje? I rekao mi da cu i ja da odem do VMA sa dr Stanicem, ali da on priprema potrebnu dokumentaciju za Jeku. Istrcala sam iz te prostorije kada su Jeku vec izneli i ugledala zaprepasceno lice dr Stanica, izgledao je kao da je slogiran. Pitala sam sta je sa mojim detetom, samo me je gledao i otisao da sredjuje dokumentaciju I to je trajalo jos 1 sat – kakva je to dokumentacija koju je toliko dugo pripremao ja tek sada vidim. . . . Na VMA mi niko nije dao da udjem, ali Dr Stanic je sa svojim anesteziologom doveo jednog, kako oni kazu, od glavnih neurofiziologa, dr Tihomira Ilica koji mi je rekao da je sa Jekom sve u redu, da ona dise svojim plucima ali da su joj ukljucili jos malo kiseonika zato sto je soba zagusljiva I da ce je namerno drzati pod anestezijom neko vreme, pa ce posle ona ustati I mi idemo kuci. U medjuvremenu je stigao I Jekin momak Vlada pa smo zvali urgentnu kliniku i pitali kad mozemo da vidimo Jeku. Rekli su nam da mozemo odmah ali samo 5 minuta da budemo kraj nje I mi smo usli. Bila je na aparatima. To je bilo oko 21 cas. Celu noc smo cekali da nam jave da se probudila. Jeki su radili skener I EEG narednog dana. Opet su dr Stanic I njegov anesteziolog doveli neurofiziologa dr Tihomira Ilica sa VMA i on je rekao da je Jeka blizu svesti. 11. 06. 2010 su nam se pridruzili i Vladini roditelji . Niko drugi osim neurofiziologa sa VMA, dr Ilica nije nam davao nikakve druge informacije,osim da je stanje nase Jeke tesko.
Ja nisam zdravstveni radnik, ni pravnik I ne znam kakva je kazna za ovakva nedela , ali cu se boriti da budu kaznjeni najvecom mogucom. To radim u ime moje Jeke i za sve buduce generacije, za moju stariju cerku Milicu, za Jekinog momka Vladu, za sve njene sjajne drugarice I drugove, za sve koji su neopisivo voleli nasu Jeku, kao i za one koji je nisu poznavali a mogu sticajem raznih okolnosti dopasti u ruke ovakvih i slicnih ‘strucnjaka’
Neko je otvorio na fejsbuku: SVI KOJI SU POZNAVALI NASU DRAGU JELICU PANIC I ZATVORIMO BEO KLINIKU. Mi to nismo uradili, od bola ne znamo sta cemo sa sobom ali VELIKO HVALA toj zlatnoj decici I svim dobrim ljudima za toliko saosecanje.
MOLIM MINISTRA ZDRAVLJA DA PROCITA NESTO O JELICI – TO JE BILA SJAJNA OSOBA I ONA NIJE STATISTICKI PODATAK .
I sada se mi pitamo
1. Da li je moguce da se jos nezna ko je kriv za nasu Jeku?
2. Ako dr Stanic tvrdi da je Jeka u stabilnom stanju prebacena na VMA da li to znaci da je VMA po njegovom misljenju kriv?
3. Zasto ‘’Nezavisna ‘’ Inspekcija koja bi trebalo da se bavi utvrdjivanjem cinjenica nista do sada nije pitala mene, koja sam svedok sta se stvarno dogadjalo. Njihov izvestaj smo dobili tek 8. 07. 2010 i pun je neistinih podataka. Licno smo ga dobili na nase insistiranje uz izgovor sluzbenice da nam nisu poslali taj Izvestaj zato sto nisu imali adresu. Sutradan me je zvala nacelnica sa tog istog odeljenja i rekla da su to radili po sluzbenoj duznosti i da nisu imali ni obavezu da nam posalju izvestaj……………. A da li je ta komisija nesto pitala osoblje iz saniteta?
4. Cula sam da se radi o ‘’nezavisnoj komisiji’’ pa je moje pitanje od koga je nezavisna a od koga je zavisna ta komisija?
5. Zasto samo inicijali anestesiologa - U VECINI NOVINA, a ne puno ime i prezime? Ime mu je B. Stamenkovic i nije maloletan. Ali neznamo kako on to moze slobodno da se seta po VMA dok dr Stanic ne sme da se pomeri sa klupe u cekaonici u Hitnoj sluzbi. Licno nama (5 svedoka imamo) je Stamenkovic 10. 6 2010 doneo nalaze skenera i EEG sa VMA i citao nam da su rezultati skenera dobri ali i da je EEG MANJE VISE DOBAR , a odmah je doveo i dr Ilica koji nam je u hodniku rekao da je Jeka blizu svesti ( 5 svedoka) i vec strada Ilic je otisao na odmor.
6. Zasto mi nemamo izvetaj aneseziologa sa Beoklinike a dr Stanic kaze da je taj izvestaj predao VMA?
7. I na kraju jos jedno pitanje za Ministra: Zasto kada je vec znao da je nasoj Jeki svakog dana bilo sve losije na VMA, zasto nije nista preduzeo nego je cekao da umre? Mozda bi joj pomogli (na pr u Nemackoj, Svajcarskoj…) a sigurna sam da bi doktori iz tih zemalja odmah znali sta je nasu Jeku dovelo u stanje DUBOKE KOME – a i nas Ministar zdravlja bi ponesto naucio.
Za sve sto sam napisala postoji jos po najmanje 2 svedoka. Pa ko ovde koga stiti i zasto?.
(Svedoci: Ja sam dovezla Jelicu na Beokliniku 9. 06. 2010. Iste veceri je 9. 06. 2010 iz Jagodine je u Beograd stigao i Jelicin momak Vlada Tripkovic, a sutradan ujutru i moja starija cerka Milica Panic kao i moj muz Branko Panic. Od tog istog dana pa nadalje sa nama je bila i Jelicina najbolja drugarica Sanja Zahirovic iz Beograda. Svi smo redom trazili sve moguce kljucne ljude kako bi spasli zivot nase Jeke i bili u Beogradu sve do 18. 06. 2010 odnosno do dana kada je nasa Jeka preminula. )
Svi znamo da ima lekara tj. ginekologa koji rade i u drzavnoj bolnici i u privatnim ordinacijama i to im je ‘’tezga’’. Pa to im niko i ne spori – to im zakon dozvoljava. Tako je nasa Jeka zbog glupe kampanje na TV-u (kampanja o pregledu kako ginekoloskom tako i pregledu dojki, gde poznate voditeljke upozoravaju zensku populaciju da sve mi mozemo imati rak i td. ) iako nije imala nikakve smetnje otisla sa svojom drugaricom u drzavnu ginekolosku ambulantu u Paracinu i kako niko nije imao da ih primi tamo one su istog dana 19. 05. 2010 otisle u privatnu kliniku Euro medic u Paracinu. Tu kliniku drzi supruga ponzato dr Slobodana Kojica cije ime je dr Jasna Kojic. On radi I u drzavnoj bolnici a koliko znam on je Nacelnik drzavne ginekoloske bolnice a takodje on radi i u privatnoj ginekoloskoj klinici koju drzi njegova supruga. Ona radi samo u toj svojoj privatnoj klinici. Jelica mi se javila i rekla da ce njih dve otici kod dr S. Kojica i posto taj doktor Kojic vazi za jednog od boljih lekara, ja nisam imala nista protiv da odu tamo. Pa gde devojke da idu kada je u Paracinu tako kako je. Tokom njihovog visecasovnog boravka u toj privatnoj klinici u Paracinu, zvale smo je moja starija cerka Milica i ja neprekidno ali je bila velika guzva tog dana I tek u 22 casa nasa Jeka je sa drugaricom izasla sa pregleda i na nesrecu nije je pregledao Dr Slobodan vec njegova supruga Jasna. Devojke su bile isprepadane. Svasta im je napricala, a Jeki da ima ranicu na grlicu materica, da je ta ranica ogromna, da je preko celog grlica, da to nije ranica nego ranetina, da je njena snaja, odnosno snaja dr Jasne umrla od raka grlica materice . Mazila je Jeku po ruci I rekla je da se Jeka preplasila, tesila ju je I rekla je da dodje sa svojom majkom i da ce joj tada uzeti isecak i posle 10 dana kada stignu rezultati videce da li je rezultat u redu, pa ako nema rak onda ce joj oni radititi laparaskopiju I deo po deo skidati I da ce to trajati 1 sat. Jeku sam hrabrila da ranica nije nista strasno i da sam I ja to imala i svaka druga zena da to ima i da je Ista ta doktorka to meni rekla pre desetak godina istu tu pricu sa njenom snajom uz zaplakivanje. Ali pre 10 godina oni nisu radili laporaskopiju i tada je bilo dovoljno da se uradi Papa test i ako je II grupa to je tada znacilo da je sve u redu pa su meni radili TK. Verujte da su i mene tada isprepadali i da sam pomislila, kada ta dva ginekologa nisu spasili tu ‘’snaju’’ kako ce tek nas. Sada vidim da je to bila prazna prica i volela bih da znam koliko puta je Jasna tu istu pricu ispricala drugim zenama. Kada je to pricala meni pre 10 godina, tu je bio i njen muz dr Slobodan. Ni on je nije ucutkao – valjda im je to nacin da u tandemu prepadnu pacijenta. On je tada cutao a ona mene sazaljevala, mazila po ruci i oplakivala ‘’snaju’’ koja je umrla od raka grlica materice.
Vec sutradan sam Jeki zakazala pregled kod jedne druge doktorke, takodje u Paracinu, da je pregleda kao I moju stariju cerku. Ista ta doktorka radi I u drzavnoj I u privatnoj klinici, pa sam zakazala da ih primi u privatnoj klinici jer je to jedino moguce. Sutradan uvece Jeku nije mogla da pregleda ali joj je usmeno rekla da ako ima ranicu da mora da se uzme isecak pa da se vidi da li je rak, a ako nije…- sve to je cula moja starija cerka Milica a naravno i Jelica, koja se jos vise prepala. Rekla je: ‘’Evo dve doktorke su mi isto rekle’’ . Ime te doktorke necu pominjati, prepoznace se sama.
I tako mi stigosmo do Beograda. Razmisljali smo I o Onkoloskoj klinici ali koji lekar iz Paracina ce dati uput? Pa niko, ONI TREBAJU DA SE BOGATE NA TUDJOJ MUCI.
Pre prvog pregleda Jekinog na Beoklinici, ja sam se doktoru Stanicu predstavila, rekla mu da sam ja Jekina majka, da Jeka nije sama dosla, rekla mu po cijoj preporuci smo dosle i da cu sacekati u cekaonici. Rekao mi je da mogu sacekati i u ordinaciji ali ja nisam htela da uznemiravam. Posle prvog Jekinog pregleda u Beoklinici sam ponovo otisla da pitam dr Stanica sta misli. Znala sam da dobar lekar moze odmah videti ako je nesto zaista strasno. On mi je rekao da je u pitanju bezopasna ranica, ali da ce za svaki slucaj uraditi Papa test i kada se potvrdi da je II grupa da ce je laserski ukloniti ranicu. Odahnule smo obe. Stvarno posle dva dana potvrdilo se da je Papa II , zakazali su lasersku intervenciju i samo su nam rekli da ne sme Jeka nista da jede i pije. Otisle smo potpuno rasterecene, vazno je bilo da dete nema rak. Sve smo poslusali sto su rekli ali anestezija je bila kobna. Sigurna sam da je za dr Stanica kao i njegovog anesteziologa najbolje sto mogu da urade, da priznaju svoju gresku , da odsluze najstrozu kaznu koja je po zakonu, pa da posle nastave da zive ako to mogu. Savestan covek nebi mogao – ubiti zdravu devojku od 25 godina pa to je najveci greh koji postoji. Nama u kuci zivot bez Jeke je postao pakao. Ubili su nas a dozivotno ostavili u tuzi brojne ljude koji su Jeku neizmerno voleli. . . . . . . .
Moje dete ja ne mogu vratiti ali MOLIM prozvane ginekologe iz Parcina:
1. NEKA U SVOJ RACUN ZA PREGLED UKLJUCE I CENU KOLIKO KOSTA TO DA DA NE PREPADAJU OMLADINU BEZ RAZLOGA– RODITELJI CE SIGURNO TO PLATITI
I za informaciju prozvanim ‘’ginekolozima’’ iz Paracina:
1. Toliko su isprepadali Jeku da je posle pregleda u Paracinu neutesno plakala a bila je potpuno zdrava devojka
2. Tek nakon prvog pregleda u Beoklinici se smirila. . . . . . . Na nesrecu nakon laserske intervencije a prilikom prijema na VMA Jeka je bila u dubokoj komi i umesto da bude BEO ispala je SMRTNA KLINIKA.
3. Biopsijom je potvrdjeno da nije imala rak, da je ginekoloski nalaz uredan
4. Jasna Kojic je prva karika u lancu koji nas je doveo do pakla. . . . . . . . Dok smo zivi necemo joj oprostiti.
5. I na kraju Jeke vise nema. . . . . . . . . . . . . .
Paraćin - Beograd: zašto je ubijena Jelica?
Rak je moralna i kriminalna bolest
Dok ljudi bez časti vode sudove časti Lekarske komore Srbije, lekari će u ovoj zemlji i dalje moći nekažnjeno da ubijaju svoje pacijente. Slučaj mlade Jelice Panić iz Paraćina, koja je umrla na VMA posle operacije u kojoj je sudelovao i jedan nestručnjak, pokazuje da je u srpskom zdravstvu prihod jedino merilo uspeha, a ubice ostaju na slobodi.
Igor Milanović
Jelica Panić je imala samo 25 godina kada je otišla na pregled u ginekološku ordinaciju privatne klinike Euromedik u Paraćinu. Zvanična vlasnica klinike je dr Jasna Kojić, ali u njoj ordinira njen suprug, dr Slobodan Kojić, načelnik ginekologije u državnoj bolnici.
Tokom pregleda je Jelici konstatovana navodna rana na grliću materice. Do danas je ostalo nerazjašnjeno da li je to bila ranica, ranetina (kako je tvrdila dr Jasna Kojić) ili nije bilo ničega, kako će kasnije da tvrdi lekar koji ju je operisao, dr Miodrag Stanić. Mlada Jelica se uplašila pričom doktorke koja ju je pregledala da možda ima rak i pohitala je na privatnu beogradsku kliniku Beoklinika.
Posle prvih analiza, vlasnik te klinike dr Stanić rekao joj je da nema rak i da je u pitanju bezazlena ranica koja može laserskim putem da se ukloni. Kada je posle te "bezazlene" intervencije Jelica ležala u dubokoj komi na VMA, isti dr Stanić je kroz suze njenim roditeljima priznao da nije imala nikakvu ranicu. Operisao ju je samo da bi naplatio honorar.
Jelica je na zakazanu "bezazlenu" operaciju došla 9. juna 2010. godine u prostorije Beoklinike u ulici Vojvode Stepe 323 u Beogradu. Anesteziju ju joj je dao član ekipe dr Stanića Branislav Stamenković, koji će u imenik Lekarske komore Srbije biti upisan tek dva dana kasnije, a licencu za rad ni do danas neće da dobije. Anesteziolog, znači, u trenutku operacije nije imao pravo da radi.
Posle izvršenog zahvata Jelica je još uvek bila živa, ali se nije budila. U 14,30 časova u Beokliniku stiže ekipa Hitne pomoći, koja Jelicu u 15,55 časova prebacuje na VMA. Trebalo im je, dakle, sat i po da od Voždovca stignu na Banjicu. Ovde, međutim, nisu krivi članovi ekipe Hitne pomoći, već vlasnik Beoklinike koji je radi uštede troškova za rad svoje bolnice odabrao neuslovne prostorije.
Ekipa Hitne pomoći je, po rečima očevidaca, jedva i sa praznim nosilima savladala usko i krivudavo stepenište koje je vodilo do operacione sale. Sa punim nosilima i neophodnim aparatima savlađivanje stepeništa se pokazalo kao nemoguća misija. Tako su izgubljeni dragoceni minuti koji znače život.
U anesteziološkoj listi sa operacije piše da je do transporta Jelica spontano disala, dok je po prijemu na VMA konstatovano da je ona u dubokoj komi. Da je pristup operacionoj sali bio po propisima, Jelica bi i danas, moguće je, bila živa.
Po prijemu na VMA 9. juna 2010. anesteziolog bez licence Stamenković je preplašenim i zabrinutim Jeličinim roditeljima doveo neurofiziologa dr Tihomira Ilića koji ih je ubeđivao da Jelica diše svojim plućima i da je dobro. Sledećeg dana je urađen EEG, i isti dr Ilić roditeljima saopštava da je Jelica blizu svesti i da ne treba da brinu.
Dan nakon toga, 11. juna 2010, dr Ilić odlazi na godišnji odmor, a Jelica 18. juna 2010. umire ne došavši više svesti.
Beoklinika je posle ove operacije rešenjem Ministarstva zdravlja trebalo da bude zatvorena na najmanje šest meseci, ali joj je drugostepeni organ već posle dva meseca odobrio dalji rad. Kome je i koliko plaćeno za ovakvu skandaloznu odluku, nije poznato.
Porodica Panić se posle smrti svoje mlađe ćerke obraća Sudu časti Lekarske komore Srbije i tako na površinu izbija još jedan skandal. Dr Miodrag Stanić, lekar koji vrši nepotrebne operacije, radi u neuslovnim prostorijama, zapošljava nelicencirane saradnike i pri tom ubija pacijente - zamenik je predsednika LKS u Beogradu!?
Od postupka pred ovim Sudom zato ni do danas nije bilo ništa, jer se još određuje nadležnost zbog sukoba interesa. Čak nisu još saslušani ni lekari koji su Jelicu 9. juna prošle godine primili na VMA.
Ni postupak pred nadležnim tužilaštvom redovnog suda nije odmakao dalje od početka. Tadašnji ministar zdravlja Tomica Milosavljević je pred uključenim kamerama primio ucveljene Jeličine roditelje i strogo obećao istragu i kažnjavanje odgovornih. U međuvremenu je Tomica otišao na Bali, a slučaj polako klizi ka zaboravu.
Jelica je 25. aprila 2010. napunila 25 godina i istog dana diplomirala sa čistom desetkom. Bila je ljubimica i uzdanica svoje porodice, a danas je njihova tuga. Dok porodica Panić već godinu dana prolazi kroz pakao, odgovorni za ovo ubistvo i dalje rade i borave na slobodi, a pojedini još i u udruženju odlučuju o krivici svojih kolega. Ovo je sramota za celu državu.
Dr Miodrag Stanić, lekar koji vrši nepotrebne operacije, radi u neuslovnim prostorijama, zapošljava nelicencirane saradnike i pri tom ubija pacijente - zamenik je predsednika Suda časti LKS u Beogradu!?