Trgovci belim robljem love siročiće

Na hiljade siročadi u oblastima pogođenim cunamijem još traga za svojim roditeljima, a beskrupulozni trgovci belim robljem oduzimaju im i poslednju šansu. Kidnapovana deca završavaju u kandžama prostitucije i prisilnog rada. Prema podacima UN, u Aziji postoji 600.000 potencijalnih žrtava. Toliko dece i mlađih od 18 godina direktno je pogođeno katastrofom.

U prilog skandalu oko zlostavljanja dece nakon katastrofe ide i SMS koji je primio jedan radnik Unicefa u Maleziji, a u kojem mu je ponuđeno da posreduje oko usvojenja 300 siročadi, uz obećanje „da su svi papiri već sređeni“.

„Na usvajanje 300 siročadi od tri do 10 godina iz Aceha. Svi papiri sređeni. Bez naknade. Molimo da navedete starost i pol deteta koje biste želeli“, glasila je poruka.

Među prvima od lokalnih država reagovala je Indonezija, gde je od ukupno 155.000 žrtava cunamija poginulo više od 94.000 osoba. Vlasti u Džakarti su zabranile svim odraslim osobama da napuštaju provinciju Aceh u pratnji dece mlađe od 16 godina.

Rijaz Sehu, pres sekretar Ambasade Indonezije u Vašingtonu, izjavio je da je mera uvedena jer „vlada u Džakarti želi da zaštiti decu od organizovanih bandi trgovaca belim robljem“.

- Plašimo se da bi bande trgovaca decom mogle da iskoriste haos koji je nastao u razrušenim područjima - rekao je on.

U saopštenju Unicefa navodi se da su se organizovane grupe kriminalaca koje kidnapuju decu osim u Indoneziji pojavile još u Šri Lanki i Tajlandu. Posle otmice deca se prodaju kao jeftina radna snaga ili robovi za pružanje seksualnih usluga u susednim državama Maleziji i Singapuru. Portparol Unicefa Džon Bad istakao je da međunarodna organizacija nema tačne podatke o deci koja su ostala siročad i zbog toga su upućena uputstva organizacijama na terenu da obrate posebnu pažnju na najmlađe u izbegličkim kampovima.

Bad je naveo slučaj hapšenja jednog bračnog para koji je pokušao da proda nekoliko dece u gradu Medanu u Indoneziji.

- Dobili smo obećanja od predsednika Indonezije i policije da će biti organizovani centri za decu u pogođenim područjima i da će biti učinjeno sve da se pronađu njihovi roditelji ili najbliži rođaci. Takođe smo organizovali i sistem registracije za decu - rekao je Džon Bad, portparol Unicefa.

Prema poslednjim podacima, najmanje 20 siročadi prebačeno je u Maleziju, a nekoliko stotina ih je završilo u Džakarti.

Prema nezvaničnim podacima, u regionu južne Azije trenutno se nalazi najmanje 13.000 dece koja su ostala siročad, dok je još najmanje 20.000 dece izgubilo jednog roditelja u naletu cunamija.

Na drugoj strani Rud Lubers, visoki komesar UN za izbeglice, ističe da za sada nema dokaza da je trgovina decom uzela maha, ali da se čini sve da se ta pojava spreči.

- Spremni smo za ovu vrstu kriminalnih aktivnosti i veoma smo oprezni kada je sigurnost dece u pitanju - rekao je on.

Primera radi, veliki broj Indonežana je tokom ove nedelje dobio SMS u kojima se pozivaju da usvoje decu koja su ostala siročad u Acehu, provinciji koja se nalazi na ostrvu Sumatra. Ta provincija se nalazi blizu luke Medan i ostrva Batam, koje je poznato tranzitno mesto za trgovce decom koja se krijumčare iz Indonezije.

Psiholog Majk Beri kaže da su katastrofe velikih razmera odlična prilika za kriminalne aktivnosti raznih vrsta:

- Nažalost, kidnapovanje siročadi u Aziji je zlatna šansa za one koji žele da se brzo obogate. Većina odraslih je veoma depresivna zbog čega i njihova deca postaju laka meta. Deca su istraumatizovana i njima je potrebna psihološka pomoć, a umesto toga završavaju u rukama kriminalnih grupa.