Nervoza se javlja usled prevelike brige ili straha. Kod nekih ljudi ona prerasta i u svojevrsni poremećaj: često se osećaju stresno i zabrinuto, a ne tako retko previše brinu čak i o onim sitnim, nebitnim stvarima. Kod nekih je ovo osećanje veoma izraženo pa su skloni napadima panike - iznenadnim osećajima nekontrolisane nervoze. Često ljudi imaju i poremećaje društvene prirode, npr. previše brinu o tome šta će reći ili strepe da ne kažu nešto pogrešno što ih može osramotiti u prisustvu drugih. Jedna od negativnih posledica ovog poremećaja jeste i povlačenje u sebe, koje kasnije može prouzrokovati još ozbiljnije probleme.

Kada je o fizičkim manifestacijama reč, nervoza može izazvati ubrzan rad srca i preterano znojenje dlanova. Može vas naterati i da smanjite voljne aktivnosti i ugroziti vam uživanje u životu. Negativne misli mogu povećati osećaj straha i zabrinutosti.

Jedan od načina da se pobedi ovakvo stanje jeste i kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT), zasnovana na principu zamene negativnih misli pozitivnim. Za promene u razmišljanju potrebno je vreme. Zato je bitno da zdravo razmišljanje "vežbate" svakoga dana. Posle nekog vremena, pozitivno razmišljanje će postati deo vašeg razmišljanja. Ipak, nekim ljudima nije dovoljno pozitivno razmišljanje da bi se uspešno izborili za nervozom. Za ovakve osobe je najbitnije da stupe u kontakt sa svojim lekarom ili psihoterapeutom, kako bi dobili korisne savete.

Pozitivno razmišljanje

Neželjene misli mogu učiniti da se osećate veoma nervozno ili depresivno i predstavljati značajnu prepreku za uživanje u životu. U borbi protiv negativnih aspekata nervoze, puno vam može pomoći pozitivno razmišljanje.

Poznata je i tehnika pod imenom "blokiranje misli": vaš način razmišljanja i ono o čemu razmišljate može uticati na to kako se osećate. Ova tehnika pomaže vam da promenite način razmišljanja, kako biste se osetili bolje i zadovoljnije. Bitno je upražavati ovu tehniku svakoga dana, a posle izvesnog vremena, bićete sposobni da negativne misli blokirate istoga trenutka kada se jave. Osobama kojima je potrebno više vremena da zaustave negativne misli preporučuje se dodatna konsultacija sa lekarom ili psihijatrom.

Zašto je pozitivno razmišljanje bitno?

Promene u razmišljanju mogu vam pomoći da se lakše nosite s nervozom ili da sprečite njenu pojavu. Mogu vam pomoći i da prestanete sa preteranom brigom tako što će negativne misli zameniti pozitivnim i onima koje vam mogu biti od pomoći. To vam pruža i veliku pomoć pri kontroli paničnih napada. Pozitivno razmišljanje može vam pomoći i kada su u pitanju misli tipa "da li da se borim ili da pobegnem", koje se javljaju kao pratioci nervoze. U ovakvim situacijama vi i vaše telo osećate opasnost i potrebu da donesete odluku: da ostanete i borite se ili da pobegnete. Tada dolazi do lučenja hormona kao što je adrenalin, što ubrzava rad vašeg srca i povišava krvni pritisak. Upravo pozitivne misli mogu vas umiriti i zaustaviti ovakve reakcije.

Osećaj nervoze sobom nosi i ubeđenost da će se nešto loše desiti, iako za to nema nekih opravdanih razloga ili opipljivih dokaza. A što ste negativniji i što više sami sebe opetrećujete takvim mislima, biće vam sve teže da održite pozitivan stav. Ipak, vežbom možete rehabilitovati svoj mozak. Na kraju krajeva, niko od nas nije rođen sa negativnim mislima u glavi, već je to nešto naučeno i prihvaćeno, tako da ne postoji nikakav razlog da ponovo ne "naučite" svoj mozak da blokira te negativne misli i zameni ih pozitivnim. Pozitivno razmišljanje se takođe, na razne načine, brine o vašem zdravlju. Ukoliko se osećate loše, možete zapasti u depresiju. Pozitivno razmišljanje može vam pomoći da se lakše i uspešnije nosite sa stresom. Previše stresa može izazvati povišeni krvni pritisak i učiniti da vaše srce teže radi, što samo povećava šanse za srčani udar. Sam stres može da oslabi i vaš imuni sistem, što vas može učiniti ranjivijim pred najezdom mnogih bolesti i infekcija. Pozitivno razmišljanje pruža vam pomoć u borbi protiv svih navedenih negativnih uticaja.


Izvor: Krstarica