Priče o "smaku sveta" postoje otkako su ljudi naselili Zemlju. Najpoznatija od svih je ona o velikom "Potopu" koji je planetu zadesio pre nekoliko hiljada godina.

Kod starih Egipćana legenda koja se odnosi na opšti potop glasi ovako:
Bog "TUM" (Temu,Atem ili Atmu) crpio je vodu iz najdubljeg ponora i usmerio je prema Zemlji kako bi potopio i uništio ljudski rod. Svi su ljudi stradali, osim onih koji su se nalazili na brodu Tuma...

Persijski mitovi govore o heroju Jimi i o tome kako mu je "Ormuzd" naložio da podučava ljude božanskim zakonima, što je Jima odbio. Kada je saznao da se strašna zima pojavila na Zemlji i da je, potom, stigla velika poplava, sagradio je ogromno zdanje u koje je zatvorio
najbolje životinjske i biljne vrste koje je mogao naći. Živeo je srećno tokom hiljadu godina s ljudima koje je smestio u sklonište.

Indijski mit mnogo liči na priču o Vavilonskom bogu EI:"Bog Višnu podvrgao se većem broju roðenja na Zemlji kao Avatar. Prvo roðenje odnosi se na epohu Potopa. U toj epohi Višnu, koji je uzeo formu jedne ribe, tj. Matsja, plivao je u nekom jezeru, a Vaivatsavata,
veliki gospodar Kali Juge, ugledavši ga pomisli da se radi o običnoj ribi, ali ona ga zamoli da je izvuče iz jezera i za uzvrat mu obeća svoju zaštitu. Vaivatsavata spašava boga koji mu objavljuje da se sprema potop. Sledeći savete Višnua, Manu Vaivatsavata je sagradio barku.
Mala riba rasla je veoma brzo, dostigavši dimenzije celog okeana. Kada je počeo potop,Vaivasvata i njegova pratilja bili su jedini preživeli.

Skandinavci imaju legendu o divu zvanom "Imir", kojeg su pogubila deca boga "Bora":"Odin", "Vil" i "Ve". Krv Imirova preplavila je Zemlju toliko da su gotovo svi divovi,misteriozna rasa koja je prema skandinavskoj mitologiji, naseljavala našu planetu stradala s velikim potopom; osim diva Belgemira koji se ukrcao sa svojom ženom na jedan brod.

Po Grčkoj mitologiji, bog Zevs, odlučio je da uništi ljude "brončanog naraštaja" zbog njihove pokvarenosti. jedini preživeli bili su Deuklion i Pira, koji su u laði doplovili do vrha Parnasa. Da bi ponovo stvorili ljudski rod, rečeno im je od strane bogova da idući putem svak od njih dvoje uzima kamenje koje naðe uz put i baca ga iza leða preko ramena te se na taj naćin ponovo stvorio ljudski rod; muški od kamenja koje je bacao Deukljion i ženski od kamenja koje je bacala Pira. To su ponovo ljudi koji su naselili Grčku, a potom po legendi i čitav svet. Vezano uz ovaj mit Platon u svom delu "Kritija" kaže:"Dakle, jedna izuzetno kišna noć podlokala je i opustošila Zemlju; zajedno sa zemljotresima nastao je i užasan potop, treći pre onogkatastrofalnog u Deuklionovo vreme."

Sumerski drevni narod, koji je živeo na području Mesopotamije, ostavio je priču o legendarnom potopu. Kralj grada Uruka "Gilgameš" u potrazi za besmrtnošću sreo je "Utnapištima" koji mu po predanju reče:"Hoću, Gilgamešu, da ti poverim jedan nepoznat dogaðaj i da ti otkrijem jednu tajnu Bogova. Šurupak je grad na Eufratu. Dugo vremena Bogovi su
mu bili naklonjeni, ali oni odlučiše da pošalju potop. Na savetovanju Bogova sedeo je EA, Bog dubina, i mojoj kući od trske ispričao je odluku Bogova rekavši, da sagradim drvenu kuću u laði. Reče da ostavim bogatstvo i tražim život. Da donesem u laðu životno seme svake
vrste i celu svoju porodicu i najbližu rodbinu da ukrcam na laðu.Veliku stoku i male životinje doterao sam u nju, a zanatlije svih veština pustih da uðu. Kada doðe to vreme, vladari tame
pustiše strahovitu kišu. Šest dana i šest noći potocima je padala kiša. Sedmog dana popusti potop,a tišina bi kao posle bitke. Laða je plovila prema brdu "Nisir". Pristala je i čvrsto ostala na njemu. Kad nastade sedmi dan uzeh goluba i pustih ga. Golub ode i opet se vrati.
Nije našao mesto gde bi se zaustavio i zato se vratio. Uzeh lastavicu i pustih je. Lastavica odleti i vrati se. Uzeh gavrana i pustih ga. Gavran odlete, vide kako voda posušuje, i ne vrati se više. Tada sam ih sve pustio napolje, na sve četiri strane...." ( veliki kvadrat u arkani XII
obešenj čovek). Pošto su izašli iz laðe, Utnapištimu i njegovoj ženi Bog EA dodelio je večni život, pod uslovom da žive "daleko na ušču reka", u nepomučenom miru.

Jedna indijska priča govori o bogu Krišni. On je bio vrlo nestašno dete i jednog dana ukrao je sveto drvo iz vrta "Indre", nebeskog boga. Kada je postao mladić i jako voljen od ljudi, on budi Indrinu zavist. Da bi se osvetio, Indra šalje na zemlju strašan pljusak koji je padao neprekidno sedam dana i sedam noći. No, Krišna je podigao brdo "Govardhana", i sklonivši se ispod ovog brda ili planine čitavo čovečanstvo je spašeno. (jako providna i tanka priča i lično mislim da su je kasnije izmislili u slavu Krišne-moja primedba).

Po knjizi Maja "Chilam Balam", u toku jedanaestog Ahua-Katuna, Ah-Musenkab se pojavljuje da bi zatvorio oči trinaest božanstava. Sve se to odvijalo u toku Zemljinog sna i niko nije znao šta će se dogoditi. Trinaest božanstava biće zatvoreno, ismejano, njihove glave odsečene, ramena opterećena. Vode će stići i bacati jedne o druge. Kad je velika Zmija pala pod uticaj čarolije, nebo je palo, a sva Zemlja progutana, A kad je rušenje završeno, "mladi ljudi" ("MAJE") izlaze iz mesta zvanog "Aztlan" i iz njihovog glavnog grada "Tolan" predvoðeni "Kecolkoatlom", i ulaze u veliki "brod!?".

Prvo belo drvo na koje se smešta ptica belih grudi uzdiglo se na severu. Pojavljuje se duga koja označava da je rušenje potpuno završeno. S pojavom prvog belog drveta pomalja se istovremeno na jugu i crno drvo. Na njega se smešta ptica crnih grudi (neki prethodnu pticu vide kao golubicu, a ovu kao gavrana, mada je to vrlo diskutabilno?).Začuli su se koraci "mladih ljudi" i "Velika majka Seiba" pridigla se iz razrušene Zemlje. Podižući glavu, ona joj vraća večno lišće. Svojim granama i korenjem ona doziva gospodara.

U području Ankasmarka, kod Kuska u Južnoj Americi postoji mit koji je zapisao Kristobal de Molina:" Mesec dana pre potopa njihove lame su bile pokunjene. danju nisu ništa jele, a čitavu noć su zurile u zvevdano nebo, dok ih najzad, pastir koji ih je čuvao, nije upitao šta to gledaju. One mu odgovore da gledaju sazvežðe koje govori da će svet biti uništen vodom.
Kad je to pastir čuo, posavetuje se sa svojih šest sinova i kćeri i dogovori se s njima da skupe svu hranu i stoku koju imaju i da odu na vrh planine Ankasmarka. Priča se da se planina, što je voda više rasla i plavila Zemlju, sve više dizala i tako je voda nije prekrila. Kada se voda
povukla, planina se spustila, od šestero pastirove dece naselila se pokrajina "Kujos".

A, evo šta o potopu možemo pročitati u Bibliji:" U očima Božjim zemja se bila iskvarila, i Bog reče Noju da je odlučio da bude kraj svim bićima jer se Zemlja napunila opačinom, te da on napravi sebi brod od smolastog drveta. Potom je rekao Noju da uðe u brod i povede svoju
rodbinu i sve što je živo, od svega po dvoje. Potop je trajao 40 dana i 40 noći, posle čega su vode počele da se povlače, a brod se zaustavio na brdu Ararat (Turska). Noje je naizmenično puštao gavrana i golubicu koji su se vraćali jer je voda još uvek prekrivala zemlju. Kad se golubica vratila sa maslinovom grančicom u kljunu, Noje je znao da su se vode povukle.

Od trojice Nojevih sinova nastao je ponovo svet! Postoje još mnogi mitovi i legende koje govore o potopu i koji upućuju na manje ili više ponovno stvaranje sveta kroz njegovu degradaciju, to je u stvri teorija periodičnog rušenja i stvaranja (života i smrti).

Pa vidis da su sve price povezane tj da se svode na istu radnju,pocetak i kraj,sto znaci da smo svi potomci jednog Boga koji ima razlicita imena.