Za razgovor o mostarskim skokovima nema boljeg sagovornika od Emira Balića, najvećeg šampiona i čoveka koji je skoro sedamdeset godina najveći ambasador "najmostarskijeg" od svih sportova.

Balić je 13 puta osvojio prvo mesto u skokovima na glavu, o njemu su pisane knjige, snimani filmovi, završio je na poštanskoj markici, simbol jednog grada i veštine o kojoj mnogi drugi mogu samo sanjati, piše Klix.ba

I dalje je aktivan u organizaciji skokova, ponosan je na titulu počasnog predsednika Kluba skakača Mostari i zabrinut zbog finansijske konstrukcije.


- Danas je vrlo teško naći novac, teško je tražiti od onoga ko ima, jer ti koji imaju, njih niti interesuju skokovi, niti ih interesuje Mostar, a iz Mostara izvlače sve što se može izvući. Nešto pomogne Turistička zajednica, nešto sponzori koje tražimo još uek, snalazimo se - priča nam najveća legenda mostarskih skokova, aktivan i u 83. godini.

Mostarski skokovi su najstariji skokovi u svetu, priča Emir Balić, zahvaljujući putopiscu Evliji Čelebiji postoje tragovi iz 17.veka. Svetska plivačka organizacija FINA u svojoj enciklopediji navodi da su mostarski skokovi prvi u svetu i da se ovakva mostarska lasta skače još samo u Meksiku, u poznatom Akapulku.

Balić je bez sumnje najveći ambasador mostarskih skokova, priča nam o decenijama pronošenja glasa o ovom viteškom sportu, razgovorima s čuvenim skakačkim šampionom Klausom Dibiasiom, učešću u skokovima u organizaciji Fedemara, reprezentaciji Jugoslavije čiji je bio kapiten, brojnim susretima i takmičenjima daleko od Mostara i naše zemlje.

Viteški skokovi

- Mostarsku lastu skačemo mnogo bolje od Meksikanaca, kod nas je to viteška lasta, kad gledate Lorenca Listu kad skače, on ne obara dole, on skoči pola metra iznad mosta i to više nije skok, to je let - priča Balić naglašavajući da su mostarski skokovi znali biti nepravedno potcenjeni kod bodovanja u odnosu na figurativne, posebno jer naši skakači u vodu upadaju na glavu, a figurativci na noge.

Uoči ovogodišnjih skokova s mosta Balić kaže da oseća neku pozitivnu nervozu, ali on više ne skače.

- Ali skokovi su pogođeni jer u Mostaru nema kupača na Neretvi. Plaže su prazne, ako nema kupača, nema ni skakača. Pre bi se ispod Starog mosta kupalo nekoliko hiljada ljudi, čekalo se na red da se s Duradžika skoči. Ja sam znao s Duradžika dnevno po pedeset puta skočiti, tako celi školski raspust, pa takmičenje između Luke, Mahale, Carine, s pećina, Titovog mosta... To su bili samoinicijativni treninzi, a imali smo i svoje trenere - priseća se Balić.

Pričada je prvi put sa Starog mosta skočio sa 15 ili 16 godina i kako to nije dobro prošlo. Trener mu je, gledajući njegovu konstituciju, savetovao da treba da skače lastu. Sledilo je tri godine priprema da bi se priključio takmičenju.

Važna je i namera da se mostarski skokovi uvrste na listu UNESCO nematerijalne baštine i Balićev doprinos u toj kampanji je veliki.  Balić je siguran kako skokove treba razvijati, a osnovna ideja je izgradnja bazena i skakaonice da mladi mogu trenirati u toku godine.

Emir Balić s mnogo emocija, reklo bi se očinske ljubavi gleda na svoje naslednike, šampione u mostarskoj lasti.

- Prvo bih izdvojio Listu, to je jedan pravi sportista, čovek koji radi tokom cele godine. Braća Zukanovići su sjajni skakači, Puzić isto tako je bio odličan. Haris Džemat je bio idealan skakač, ali on je povredio jedan vratni pršljen i odustao je od skokova, što najbolje govori o težini našeg sporta - rezimira Balić i svoje naslednike i zahtevnost onoga čime se bave.

Izvor: Blic

skako..i to u 4 sata ujutru..u skoro vidno pijanom stanju...ali na noge...
ajmo dalje... ima li neki drugi most