U Londonu se sprema izložba o kastratima italijanske opere

Muzičke zvezde piskavih glasića

U 17. i 18. veku nastupali su za bogataše i kraljeve širom Evrope

LONDON - Kastrati italijanske opere nekada su imali status muzičkih zvezda, uspevali da zarade astronomske sume i privuku brojne obožavateljke. U 17. i 18. veku nastupali su za bogataše i kraljeve širom Evrope, ali su ujedno bili ismevani zbog svoje genitalne osakaćenosti i često čudnog izgleda. Gotovo sto godina posle smrti poslednjeg pevača kastrata Alesandra Moreskija, i dugo vremena nakon što su njihovi piskutavi glasovi izašli iz mode, u Londonu se sprema izložba posvećena neobičnom fenomenu koji je stvoren kad je papa zabranio ženama da se pojavljuju na sceni.

"Kastrati su punili gledališta, u to vreme pevali pred publikom od dve-tri hiljade ljudi. Oni koji su se proslavili bili su kraljevi muzike svog vremena", objasnio je kustos Nikolas Klepton agenciji Rojters, a prenosi Beta. "To je bila izuzetna okrutnost u ime velike umetnosti", dodao je Klepton, pevač koji uspeva da otpeva najviše note koje su nekada mogli da izvedu samo kastrati.

Na vrhuncu mode kastriranja, procenjeno je da je svake godine oko 4.000 dečaka bivalo podvrgnuto operaciji u Italiji, zbog zdravstvenih ili muzičkih razloga. "Samo jedan srećni procenat je uspevao da se probije u muzičkom biznisu, neki su se obogatili i postali slavni", ispričao je Klepton.

"O preostalih 99 odsto, malo toga se zna, ili čak ništa, zato što nema podataka o praksi koja je tehnički bila ilegalna." Prema njegovim rečima, bilo je toliko nagrada u vidu slave i novca, da su neki tražili da im bude urađen zahvat, pošto su već želeli da sebi obezbede svetlu budućnost. "I to bi bilo obavljeno iako bi oni u to vreme imali samo 10 godina", rekao je Klepton.

Zbog operacije, koja je morala da bude izvedena pre puberteta kako bi bio dostignut željeni glasovi efekat, neki kastrati su bili fizički deformisani. Neki su, međutim, postali traženi među onim ženama koje su želele da imaju vezu bez ikakvog rizika, u vreme kada nije postojala sigurna kontracepcija.

Jedan od najčuvenijih kastrata je bio Karlo Broski, poznat kao Farineli. Tokom jedne sezone u Londonu, 1734. godine, bio je plaćen 5.000 funti, u vreme kada je prosečna godišnja plata nekog advokata iznosila nešto više od 100 funti. Farineli je proveo tri godine u Londonu, a zatim otišao u Španiju gde je ostao 25 godina. Imao je veliki uticaj na dvoru Filipa Petog i njegovog naslednika Ferdinanda Šestog, posle čega se penzionisao i nastanio u Italiji kao izuzetno bogat čovek.

Izložba postavljena u muzeju Hendl haus, u kojoj je više od 35 godina živeo nemački kompozitor Georg Fridrih Hendl, prikazuje priču kastrata i deo opusa sedmorice koji su najčešće radili s Hendlom. Među njima nije Farineli koji je, iako se nalazio u Londonu kada je Hendl bio na vrhuncu slave, bio direktna konkurencija nemačkom kompozitoru.

Izložba će biti otvorena u martu 2006. i trajaće šest meseci.Posetioci će imati priliku da vide slike i crteže na kojima su prikazani kastrati često neobičnih proporcija. U postavku je uvršten i jedan od instrumenata koji se koristio za operaciju.

Izvor: Glas Javnosti