Rojal Rejmond Rajf je rođen 1888.  godine.  Ovaj genijalni naučnik i izumitelj bio je široko obrazovan, ali i samouk u mnogim oblastima.  I njegova sudbina, kao i sudbina njegovih pronalazaka, identična je onome što se dogodilo Tesli, a kasnije i dr Krebsu.  
Rajf je razvio tehnologiju koja se i danas koristi u optici, elektronici, radiohemiji, biohemiji, balistici i aviotehnici.  Za života je primio 14 nagrada i priznanja i počasni doktorat Univerziteta Hajdelberg.
Znanja iz potpuno različitih oblasti omogućila su mu da ih povezuje i nalazi rešenja za mnoge probleme koje usko usmereni naučnici nisu mogli da reše.  I ne samo to.  Mnoga rešenja koja je sam izmislio, mogao je i tehnički da realizuje potpuno jer je bio vešt konstruktor.  Tako je izumeo i napravio heterodinamični ultraljubičasti mikroskop, mikrodisektor i mikromanipulator za istraživanja u biologiji, biohemiji i medicini.  
Za vreme Prvog svetskog rata Rajf je služio u mornarici SAD sa zadatkom da istražuje rad u nekim stranim laboratorijama, ali su detalji nepoznati.  Verovatno da je Rajf ideje za svoje kasnije istraživanje našao u nekim od nemačkih laboratorija, jer su Nemci u to vreme bili daleko ispred svih u naučnim i tehnološkim dostignućima.  
Do 1929.  godine talentovani Rajf je završio rad na do tada najvećem mikroskopu.  Njegov mikroskop je uvećavao čak 17. 000 puta, za razliku od tada korišćenih koji su uvećavali 2. 000 puta.  To je bio ogroman pomak, pa je Rajf bio u stanju da u svojoj laboratoriji u San Dijegu vidi mikroorganizme koje do tada niko nije video.  Do 1933.  sklopio je mikroskop koji je imao uvećanje 60. 000 puta.  Nazvao ga je univerzalni mikroskop.  Ova savršena naprava bila je sastavljena od čak 5. 682 dela.  Sve do 1980.  to je bio jedini mikroskop na kom se moglo dobiti takvo uvećanje.  (Danas se uvećava i milion puta. )
Da bi mikroorganizam bio vidljiv pod mikroskopom on je morao da bude bojen anilinom koji je otrovan.  To bi virus trenutno ubilo, pa se pod mikroskopom mogao videti samo mrtav i mumuficiran.  Ali Rajf je ovaj problem rešio tako što je virus bojio svetlosnim spektrom i tako uspeo da ga vidi živog u svim njegovim aktivnostima.  Rajf je prvi počeo da koristi "rezonantnu svetlosnu tehnologiju" za svoj mikroskop.
Naime, kako se atomi u molekulu drže zajedno zahvaljujući energetskoj kovalentnoj vezi, oni odaju i apsorbuju sopstvenu elektromagnetnu frekvenciju.  Ne postoje dve vrste molekula koji imaju istu elektromagnetnu oscilaciju, odnosno energetsku oznaku.  Rezonanca pojačava svetlo na isti način kao kada se dva talasa u okeanu kada sjedine i pojačaju svoju snagu.
Rajf je brižljivo identifikovao individualne spektroskopske karakteristike za svaki mikrob, koristeći prorez kao dodatak na spektroskopu.  Onda je polako okretao blok kvarcnih prizmi da fokusira svetlo jedne talasne dužine na mikroorganizam koji je razgledao.  Ova talasna dužina bila bi izabrana jer je bila rezonantna sa određenom spektroskopski označenom frekvencom mikroba, i imajući u vidu utvrđenu činjenicu da svaki molekul oscilira sopstvenom različitom frekvencijom.
Virusi su tako bojeni frekvencijom svetla kao kada se boje podešavaju na televizoru.  On je osvetlio mikrobe (obično viruse ili bakterije) sa dve različite talasne dužine istog ultraljubičastog svetla frekvencijom koja rezonira sa spektralnom oznakom mikroba.  Dva talasa su proizvela interferencu kada su se spojila.  Ova interferenca je bio treći duži talas koji je pao na vidljivi deo elektrognetnog spektruma.  Ono što je do tada bilo nevidljivo na svetlu, iznenada je postalo vidljivio u brilijantnom bljesku svetla kada bi bilo izloženo frekvencijama boja koje se odbijaju sa njihovih sopstvenih različitih spektroskopskih frekvencija.
Tako je 1932.  otkrio virus humanog kancera.  Video ga je živog kako u promenjenim okolnostima nakon delovanja kancerogenih supstanci i on počinje da menja svoj oblik i tako tarnsformisan se replikuje i deluje na normalne ćelije pretvarajući ih u kancerozne. Rojal Rejmond Rajf je koristio dr Kendalov K-medijum u nameri da izoluje virus raka.  Tako je 1932.  dobio uzorak tkiva za koji se sumnjalo da je kancerozno, ali početna kultura nije mogla da proizvede virus koji je tražio i koji je već bio uočio.
Kako ni medijum ni mikroskop nisu bili sami za sebe dovoljni da otkriju mikroorganizam u filteru, on je ponovio pretragu sa dodatnim tretmanom.  
Desilo se sasvim slučajno da je prethodno testirao cev u okviru tubularnog prstena napunjenog argonom, koji je bio aktiviran električnom strujom, koju je inače koristio kako bi bombardovao elektronima mikroorganizme.  Desilo se da je kultura sa kancerom ostala 24 časa u cevi napunjenoj gasom i sa uključenom strujom.  Kada je kulturu stavio pod mikroskop uočio je da se njen izgled promenio.  Proučavao je razloge tog fenomena i sa nekoliko ponavljanja otkrio je, u polupropusnom filteru (izrađenom od ultrafinog porcelana), crvenkasto-purpurne granule u kulturi.  Bio je to "BX" virus kancera koji je on uspeo prvi da izoluje i prečisti.  Rajf i njegov asistent su odmah nastavili sa radom da potvrde otkriće.  Ponovili su metod 104 puta uzastopno i dobili isti rezulat.
Sledilo je još preko 20. 000 neuspelih pokušaja da se transformišu normalne ćelije u ćelije raka.  Konačno je uspeo.  Onda je kreirao uspešno 400 tumora od iste kulture.  Sve je dokumentovao filmom, fotografijama i pedantnim beleškama.  Ovaj virus je nazvao "Cryptocides primordiales".  Evo šta je tada zapisao: "Korišćen je Univerzalni mikroskop pod uglom prelamanja 12-3/10 stepeni, boje hemijskog prelamanja (refrakcije) - purpurnocrvene.  Veličina virusa je izuzetno mala.  Dužina je 1/15 mikrona, širina 1/20 mikrona…"
Ali, Rajf je otkrio još nešto.  Ovaj virus je bio polimorfan, odnosno stalno je menjao oblike.  
Tako je Rajf zapisao da se virus kancera pojavljivao u četiri oblika i to: BX (karcinom) i BY (sarkom - veći od BX).  Zatim, monokokoidne forme u miocitima krvi od preko 90 odsto obolelih od kancera, a ukoliko su pravilno obojene mogu se videti na standardnom mikroskopu.  Tu su i kritomice pleomorfne gljivice - identične morfološki onima grozdastim i pečurkastim.  
Sve ove forme mogle su se, po Rajfu, preobratiti u formu "BX" u periodu od 36 sati i u eksperimentalnoj životinji mogle su proizvesti tipičan tumor sa patologijom neoplastičnog tkiva od koga se opet mogao izolovati "BX" mikroorganizam.  Kompletan proces je bio ponovljen preko 300 puta sa identičnim pozitivnim rezultatom.
Rojal Rajmond Rajf je tako dokazao postojanje polimorfizma, odnosno potvrdio je nalaze Pjera Bešama (Pierre Béchamp) koji je prvi tvrdio da postoje mikroorganizmi koji u svom životnom ciklusu menjaju oblik.  Proslavljeni Luj Paster, koji je od Bešama preuzeo mnoge ideje i prikazao ih kao svoje, ovome se žestoko suprotstavljao.  Tako je Paster kao veliki zagovornik vakcina (za koje sve više vlada mišljenje da su veoma opasne) postao svetski poznat, dok je ime Pierre Bechamp potpuno zaboravljeno.  Ipak, Paster nije bio u pravu.  
Za Rajfove nalaze zainteresovala se tada dr Virdžinija Livingston.  Ona se iz Nju Džerzija čak i preselila u San Dijego gde je bila Rajfova laboratorija koju je često posećivala.  Danas se otkriće virusa raka pripisuje upravo njoj, koja je svoja istraživanja obelodanila 1948.  Ona je ovaj virus preimenovala u "Progenitor Cryptocides", i nastavila grozničavo da sprovodi sopstvenu terapiju lečenja kancera baziranu upravo na Rajfovim otkrićima.  Rajfa u svojim radovima nikada nije ni pomenula.
Među lekarima i naučnicima nastala je tada, početkom tridesetih godina, rasprava o tome da li virus menja oblik ili ne.  Kako nisu svi bili u mogućnosti da otputuju daleko u San Dijego i sami se uvere u ovaj fenomen na Univerzalnom mikroskopu, tvrdili su da virus ne postoji.  Među onima koji su pobijali Rajfov nalaz bio je i dr Tomas Rivs, tada veoma uticajan član Američke medicinske asocijacije (AMA).
Sam Rajf nije se mnogo obazirao na raspravu.  Više mu je stalo da otkrije način kako da ovaj virus uništi.  Za to je upotrebio isti princip kao i da ga učini vidljivim - oscilaciju.  Znajući frekvenciju koju su prirodno imali ovi mikrobi, Rajf je pojačavao njihovu oscilaciju dok se nisu izobličili i raspali od strukturnog stresa.  Rajf je nazvao ovu frekvenciju "smrtonosna oscilujuća brzina" (Mortal Oscillatory Rate ili MOR).  Ona nije bila štetna za okolno tkivo.
      Ubijanje virusa

Postoje bukvalno trilioni različitih oscilacija i svaka vrsta i svaki molekul ima svoju karakterističnu (baš kao i svaki broj mobilnog telefona).
Rajfu je tako bilo potrebno mnogo godina i mnogo sati neprekidnog rada dok nije tačno definisao oscilacije koje su bile specifične za svaku bolest.  Tako je na istom principu mogao da razori viruse herpesa, paralize, meningitisa, tetanusa, influence i još mnogih drugih mikroorganizama.
Tako su 20.  novembra 1931. godine 44 najeminentnija lekara Sjedinjenih Država priredili banket za Rajfa i dali mu počasnu titulu doktora.  Banket je nazvan "Kraj svih bolesti".  Održan je na imanju doktora Milbenka Džonsona u Pasadeni, koji je bio glavni nadzornik i pokrovitelj svih medicinskih ispitivanja koje je Rajf sprovodio.  
Univerzitet Južna Kalifornija imenovao je 1934.  Specijalni medicinski istraživački komitet da nadgleda tretman koji je sprovodio Rajf.  Iz bolnice u Pasadeni dovedeno je u njegovu laboratoriju na tretman frekvencijama 16 pacijenata u završnom stadijumu karcinoma.  Ovaj komitet je bio sastavljen od lekara i patologa ovlašćenih da pregledaju pacijente ukoliko prežive tretman, posle 90.  Tako je nakon tri meseca Komitet zaključio da je 14 pacijenata bilo POTPUNO IZLEČENO.  
Tretman je onda podešen i za ostala dva i oni su nakon četiri nedelje takođe izlečeni.  Efekat lečenja od raka je tako bio 100 odsto.
Rajf je 1934.  zapisao: "Sa instrumentom za tretman frekvencijom nije dolazilo do oštećenja okolnog tkiva, tretman je bio bezbolan, nije bilo neprijatnog zvuka i nikakva senzacija kod pacijenta nije postojala.  Jedna cev osvetljava pacijenta i posle tri minuta tretman je završen.  Virus ili bakterija su uništeni i organizam se nakon toga sam oporavlja prirodno od toksičnih posledica nastalih delovanjem virusa ili bakterije.  Nekoliko bolesti se može lečiti istovremeno".
Iste godine (1934) počela je sa radom uspešna klinika za kancer na Univerzitetu Južna Kalifornija.  
Dr Rajf je sarađivao sa tada vrhunskim naučnicima i lekarima koji su podržavali njegovo otkriće.  
Njegov način lečenja raka opisan je 1931.  godine u "Science Magazine".  O uspešnoj klinici raspravljano je narednih deset godina na mnogim medicinskim seminarima, a oprezno je informisana javnost u udarnim medijima.  Tehnički detalji lečenja dati su u godišnjem izveštaju Smitsonian Instituta.
Zaključak stručnjaka koji su primenjivali ovaj tretman bio je sledeći: uzročnik kancera je bio mikroorganizam, mikroorganizam se bezbolno uništava i kod pacijenata kod kojih je metastaza u završnom stadijumu, a posledice bolesti mogu biti potpuno zalečene. Farmakobiznis umešao prste

Moris Fišbejn, koji se do 1934.  godine dočepao skoro čitavog kapitala Američke medicinske asocijacije (AMA), poslao je Rajfu svog advokata sa "ponudom koja se nije mogla odbiti".  Radilo sa svakako o kupovini prava na korišćenje Rajfove frekventne mašine.  Ali, Rajf je ponudu odbio.  Detalji ponuđenog posla nisu poznati.  (Fišbejn je 1949.  izbačen iz AMA zbog krađe fondova i više raznih prevara. )
Prvi incident sa kojim se nakon toga Rajf suočio bila je krađa komponenti iz njegove laboratorije, fotografija, filmova i pisanih beleški.  Teško je oštećen njegov Univerzalni mikroskop i mnogi delovi su pokradeni.  Podmetnut je i požar kako bi se prikrili tragovi.  Krivac nikada nije otkriven.
Podmetnut je i požar u laboratoriju "Burnett" u Nju Džerziju, sa kojom je Rajf blisko sarađivao.  Njena vrednost je tada bila današnjih nekoliko miliona dolara.  
Autor članka koji je objavljen u godišnjaku Smitsonian Instituta ubijen je u svojim kolima.
Dr Nemes koji je imao neke duplikate Rajfovih radova i sarađivao sa Rajfom, smrtno je stradao u vatri u svojoj laboratoriji u kojoj je izgorela i dokumentacija.  
Već 1939.  skoro svi istaknuti doktori i naučnici u SAD poricali su da su ikada sreli dr Rajfa.  Ovaj potpuni preokret bio je nesumnjivo rezultat pritiska farmaceutskih kompanija.
Tako je Artur Kendall, direktor Northwestern School of Medicine, koji je radio sa Rajfom na virusu kancera, prihvatio donaciju od skoro četvrt miliona dolara da prekine lekarsku praksu.  Penzionisao se i otišao u Meksiko.  To se dogodilo u vreme Velike depresije kada su ljudi već masovno ostajali bez posla.
Onda, 1939.  agenti "porodice koja je kontrolisala farmaceutsku industriju" (verovatno se misli na Rokfelere) "pomogli su" Filipu Hojlendu (Philip Hoyland) da povede sudski spor protiv "Beam Ray Corporation", koja je bila upravo njegov najveći poslovni partner.  To je bila jedina kompanija koja je proizvodila Rajfove frekventne instrumente.  Hojlend je izgubio spor, ali je i kompanija bankrotirala plaćajući advokate, što i jeste bio cilj "pomoći".  U vreme Velike depresije proizvodnja Rajfovih frekventnih instrumenata je potpuno prestala. Otkrića već otkrivenog

Podmukli udarci koje je lečenju raka zadavao moćni farmakobiznis nisu prestali dokle god je postojala opasnost da neko na Rajfovom tretmanu razvije uspešnu kliniku.
Baš kada je bilo planirano održavanje pres-konferencije 1944.  na kojoj bi se čitavom medicinskom svetu do tančina obrazložili rezultati studije iz 1934.  u vezi s Rajfovom uspešnom terapijom u lečenju kancera, uporni doktor Milbenk Džonson (bivši predsednik AMA) smrtno je otrovan, a njegovi papiri sa beleškama i izveštajem su "nestali".
Ipak, najteži i konačni udar na "lek za sve bolesti" je bio kada je policija nezakonito zaplenila ostatke Rajfovih pedesetogodišnjih istraživanja.  
Rad i život dr Rojala Rajfa bio je definitivno uništen.  Potpuno slomljen, predao se alkoholu.  Umro je (ili je ubijen) 1970.  "slučajnom" smrtonosnom dozom valijuma i alkohola u bolnici "Grossmont".  
Ogroman novac je potrošen da bi oni lekari koji su videli ovu terapiju, sve sto su videli i saznali - što pre zaboravili.  Medicinski časopisi koje sponzorišu velike farmaceutske kompanije odbili su da publikuju bilo šta u vezi s Rajfovom terapijom.  Tako mnogi studenti medicine nikada nisu ni čuli za Rajfova istraživanja i rezultate.
Kasne 1950.  godine neki nezavisni istraživači, ne znajući ništa o Rajfovom radu, izneli su dokaze da je rak infektivna virusna bolest i da se kancer "ne sastoji samo od tumornog tkiva" već je prisutan i neki mikroorganizam.  Opisali su rak kao bolest koju uzrokuje "izvesni mikroorganizam u krvi".  Po tim istraživanjima ispalo je da svi ljudi nose taj virus u krvi, ali da on uzrokuje razvoj tumora samo ukoliko nastupi određena toksikacija.
Dr Irene Corey Diller sa Instituta za istraživanja raka u Filadelfiji te godine je, ne znajući za rad Rajfa, uspešno izolovala gljivični agens iz maligne izrasline.  Sazvala je simpozijum u Njujorku kako bi obelodanila svoje otkriće.  Ali, direktor centra za istraživanja kancera Sloan Ketering, Cornelius P.  Rhoads, navodno je to sprečio.  
U laboratorijama instituta Sloan- Ketering je ponovo 1985.  nepobitno utvrđeno da se virus (identičan onom koji je opisao Rajf) nalazio u svim kulturama krvi kanceroznih pacijenata.  Svi ovi nalazi su morali da budu uništeni, a zvanično tumačenje koje je izdao Institut zasnivalo se na tvrdnji da je virus ipak došao spolja.
Biofizičari su ipak dokazali da postoji krucijalna prirodna interakcija između žive materije i protona.  Ovaj proces je merljiv na ćelijskom (bakterijskom) nivou.  Druga istraživanja su pokazala da su svi živi sistemi izuzetno osetljivi na elektromagnetne talase ekstremno niske frekvencije.  Danas se zna da svaka vrsta ćelije ili mikroorganizam imaju specifičnu frekvenciju u interakciji sa elektromagnetnim spektrom.  Ova otkrića se, naravno, i te kako koriste za potrebe neokortikalnog rata.  Ali, ne i za lečenje raka.
Nijedna američka fondacija za rak nikada nije finansirala nijedno Rajfovo istraživanje.  Nijedna autoritativna bolnica nikada više nije pristupila istraživanjima kojima bi Rajfov metod lečenja raka potvrdila ili opovrgla.
Šta bi bilo sa farmaceutskom industrijom, zaboga, ako bi se lečenje frekvencijama pokazalo efikasnim? Šta bi bilo sa prestižnim i skupim medicinskim centrima, sa farmaceutskim fabrikama, apotekama, lekarima, hirurzima, anesteziolozima, radiolozima, onkolozima… najzad, kako bi se obavljali prikriveni vivo medicinski eksperimenti za potrebe vojske?
Danas jedan tretman pacijenta obolelog od raka u proseku košta oko 300. 000 USD.  Lečenje raka je veliki biznis.
Samo godinu dana nakon Rajfove smrti, 1971, američki predsednik Ričard Nikson gromoglasno je najavio novu američku borbu protiv opake bolesti - kancera.  Nazvao je to bombastično u tipičnom američkom stilu: "Rat kanceru".  Tako je iz državnog budžeta SAD izdvojeno 1,6 milijardi dolara koje su date privatnim klinikama i istraživačkim centrima za rak da nastave rad u "otkrivanju" uzročnika ove opake bolesti.  Do 1990.  potrošeno je na ovaj program oko 50 milijardi.