Lečenje simptoma menopauze

prof. dr Milka Drezgić, specijalista endokrinologije

Akutne simptome nedostatka hormona jajnika tokom prvih godinu dana po prestanku menstualnih ciklusa ima 75-85% žena. Oko 15-25% žena ove simptome ima do pet godine po nastanku menopauze, a oko 5% žena i duže.

Hormonska terapija je lek izbora za akutne simptome, jer je to jedina terapija koja nadoknađuje organizmu ono što nedostaje.

Sedamdesetih godina prošlog veka uvođenje hormonske terapije dovelo je do poboljšanja kvaliteta života mnogih žena. Međutim, pošto je ovom terapijom nadoknađivan samo jedan hormon jajnika, tj. estrogen, zapaženo je da žene koje su bile na terapiji imaju povećan rizik od karcinoma sluzokože materice (endometrijum).

Zbog toga je promenjena terapija, tako da je uveden i drugi hormon, progesteron, hormon koji takođe luče jajnici. Osnovni problem ranijeg stava pri lečenju akutnih simptoma bio je u tome što su mnogi lekari savetovali dugotrajnu primenu hormona, što znači i duže od 20 godina, te je rezultat bio rizik od karcinoma dojke.

Posle mnogobrojnih studija, današnji princip hormonske terapije jeste:

Poboljšati kvalitet života žene hormonskom terapijom u najmanjoj efikasnoj dozi.

Hormonsku terapiju ne davati bez jasnih indikacija, tj. uvida u to šta želimo postići.

Hormonsku terapiju ne davati pre urađenih osnovnih analiza i pregleda (biohemijske analize, pregled dojki, pregled uterusa i jajnika).

Redovne kontrole tokom terapije (najmanje jednom godišnje).

Ženama koje su operisane davati samo preparate koji imaju estrogen, a ne i progesteron, jer cilj davanja progesterona jeste zaštita sluzokože materice.

Hormonska terapija tokom prvih pet godina je bezbedna, a nastavlja se u dogovoru sa pacijentkinjom, na osnovu tegoba i faktora rizika koje žena ima u narednom periodu svog života.

Izbor preparata za terapiju zavisi isključivo od potreba organizma i udruženih bolesti koje žena ima u tom životnom periodu.

Hormonsku terapiju ne davati pet godina po nastanku menopauze, jer u tom slučaju ne lečimo akutne simptome, a žena ima već izražene degenerativne promene koje zahtevaju druge načine lečenja.

Hormonsku terapiju ne davati za lečenje već postojećih bolesti (ateroskleroza, osteoporoza, infarkt srca ili mozga).

Hormonsku terapiju davati za prevenciju akutnih simptoma i razvoja degenerativnih bolesti, posebno kod žena u kojih je menopauza nastala pre četrdesete godine života.

Doza i način primene moraju se individualizovati prema profilu pacijenta (tablete, flasteri, gelovi, injekcije, lokalno intravaginalno ili intrauterino).

Najčešće pitanje koje se postavlja pri uvođenju hormonske terapije jeste: da li ću dobiti karcinom dojke?

Karcinom dojke je multifaktornog porekla, a genetska predispozicija je izražena kod 20% žena (znači, postoji podatak da je majka, baba ili tetka imala karcinom), ali ni sve žene koje imaju podatak o bolesti u porodici neće dobiti karcinom. Daleko veći rizik za karcinom dojke imaju gojazne žene, žene koje konsumiraju veću količinu alkohola i kafe i žene pušači.

Karcinom dojke stoji pritajen dugi niz godina (10-15) pre perioda kada postane uočljiv, pa je zato neophodna kontrola dojki žena, bez obzira na to da li su na hormonskoj terapiji ili ne. Žene koje su na terapiji imaju prednost u tome što su na redovnim kontrolama i otkrivanje karcinoma je u ranoj fazi razvoja, što znači da je šansa za izlečenje veća.

Da li postoji alternativa - način ishrane, radi suzbijanja akutnih simptoma?

Na tržištu postoje mnoga sredstva koja u sebi sadrže soju i za koje postoji reklama da ublažavaju akutne simptome menopauze. Međutim, mnogobrojna ispitivanja pokazuju da je efekat ovih preparata na akutne simptome jednak efektu placeba (prazna tableta - tableta u kojoj nema aktivne supstance).

Stil života je veoma značajan za sve žene u periodu prestanka menstrualnih ciklusa. Savetuje se promena režima ishrane: manje crvenog mesa, više belog mesa i ribe, redukcija ugljenih hidrata (koncentrovanih slatkiša: čokolade, torte, sitni kolači), uvođenje u ishranu žitarica (ječam, heljda, žito, ovas) i redukcija masnoća (preporučuje se suncokretovo, maslinovo ulje), povrće - blanširano ili sveže.

Osim promene načina ishrane, savetuje se uvođenje fizičke aktivnosti (npr. ako nemate mogućnosti za aerobik, brzi hod najmanje tri puta nedeljno po 60 minuta). Uz to, savetuje se i prekid loših navika: konsumiranje cigareta, redukovanje unosa alkohola i kafe.

U praksi se koriste lekovi koji mogu imati povoljne efekte na akutne simptome. Ti lekovi imitiraju efekte hormona i primenjuju se samo kod onih pacijentkinja koje imaju apsolutnu kontraindikaciju za hormone (karcinom dojke, karcinom endometrijuma, infarkt srca ili mozga).

Izvor: Krstarica