Dešava se da nam neki dan krene potpuno baksuzno, i baksuzno se i nastavi; pitamo se: "Zašto ja?!" i "Šta je sledeće?", i ne želimo zaista da znamo odgovor. Ako u onome što se dešava ima i naše krivice, bilo bi dobro da to priznamo sebi, jer ćemo se tako osećati manje bespomoćno.

Na šta mislimo? Recimo, ne ustaje vam se iz kreveta, a morate zbog posla, pa se "samo još malo" izležavate. Onda shvatite da ćete zakasniti, pa brže-bolje ustanete, u žurbi samo što ne zatvorite vrata preko sopstvene šake, dok trčite za autobusom, slomi vam se štikla, na posao stignete nervozne, šef bude neprijatan prema vama, napravite nekoliko grešaka na poslu i to kod sasvim običnih stvari koje inače rutinski obavljate, čini se da vam tog dana ništa ne ide od ruke. Kao da su se nekakve zle sile urotile protiv vas, pa se maler niže na maler.

U navedenom primeru, vaša je bila odluka da se još malo izležavate u krevetu. I sva žurba u kojoj ste nakon te odluke bile je proistekla zbog toga. A u žurbi je mnogo veća verovatnoća da vam se dese razne gluposti i da nešto zabrljate, prosto jer ne uspevate da se koncentrišete na ono što radite. Neprijatan šef? Nakon što ste zakasnile na posao i bile nervozne, možda ste i same bile neprijatne prema svima oko sebe. Ukratko, nema tu nikakvih zlih sila na delu, ono što vam se desilo posledica je vaše sopstvene žurbe i nervoze. Da ste na vreme ustale, ne biste bile u žurbi i nervozne; ili, da ste mirno prihvatile to što ćete zakasniti nakon izležavanja koje vam je baš prijalo, umesto da pustite da vas izjeda osećaj krivice, ni tada ne bi bilo žurbe ni nervoze - kao ni zlih sila koje su se urotile da vam upropaste dan.

Kad prihvatite odgovornost za sopstvene postupke, umesto da krivite nekakve nepoznate sile koje su se od toliko ljudi na planeti baš na vas okomile, moguće je da ćete osetiti izvesnu krivicu, ali ćete izbeći osećaj bespomoćnosti i kao da ništa nije pod vašom kontrolom, kao da vam se stvari jednostavno dešavaju, a vi tu ništa ne možete da preduzmete niti da se zaštitite. Jeste nekad lakše ako sebe proglasite bespomoćnom, tako ne morate ni oko čega da se potrudite jer ionako nije do vas, ali na duže staze to nimalo ne prija i čini vas nesrećnom. Mnogo je zdravije, i čini da se bolje osećate, prihvatiti da je, mada se baksuzluci dešavaju, ipak dosta toga u vašim rukama i da, ako se potrudite, ne mora da vas tera baksuzluk za baksuzlukom, već naprotiv da posmatrano sa strane, izgleda kao da ste rođene pod srećnom zvezdom.



Izvor: Krstarica

koliko vidim u ovom textu je opisana ljudska osobina prisutna kod vecine zvana minut do 12....bar je ja tako zovem i nije nista cudno sto kad se nesto zbrza dodje go greske ili tzv malera.....