''ЛДП-овци националисти''. Вероватно великој већини грађана Србије ово звучи невероватно. Национализам, милитаризам, антиевропејство... тако нешто изгледа неспојиво са овом странком. Неспојиво са ониме што они данас говоре њени лидери у својим јавним наступима или новинским чланцима. Међутим, многима није познато да су неки људи из врха ЛДП-а пре 10 -ак година били ватрени националисти. Зато је и потребно да се ти подаци изнесу на видело и да се покаже о каквим лицемерима и политичким ''голубовима прелетачима'' је реч. Све што данас пљују и против чега се (наводно) боре су, не тако давно, и сами били, али то вешто скривају.
Њихово разобличавање и показивање њиховог некадашњег деловања (и данашњег лицемерја) је основни циљ отварања ове теме у којој ћу изложити материјал који сам прикупио у свом аматерском ''истраживачком раду''.

Тешко је, на пример, доказати чињеницу да је Чедомир Јовановић, лидер ЛДП-а, средином '90-их заступао драстично другачије политичке ставове него данас, да је имао постер Ратка Младића у соби, да је са групом српских националиста протествовао када је пала Република Српска Крајина - свега око годину и по дана пре почетка уличних демонстрација из 1996. године када ће се он по први пут појавити на политичкој јавној сцени као један од (наводно нестраначких) студентских лидера, а одмах након њиховог завршетка и формално као члан Демократске странке. Тај ''прелет'' из националистичких у ''демократске'' воде је тешко доказати, јер пре протеста 1996. Чедомир Јовановић није био медијски експонирана личност.



Ипак, постоји у ЛДП-у и других политичких ''голубова прелетача'' који крију своју националистичку прошлост и активно учешће у ономе што данас жестоко (и лицемерно) нападају. Реч је о неколико страначких функционера партије Чедомира Јовановића о чијем националистичком деловању је остало писаног трага и то ћу презентирати у ових неколико постова. Један од њих је Драгослав Алексић, дугогодишњи функционер Mилошевићевог СПС-а, ратни добровољац који је са скупштинске говорнице позивао на стрељање дезертера и пацифиста, а други је историчар Никола Самарџић који је годинама писао чланке у националистичким новинама, заступајући идеје и користећи изразе као што су на пр.:

-По етничком праву у српску државу морале би улазити све оне територије које насељавају Срби;
- криптонацистички нови светски поредак;
- спискови Срба осумњичених за ратне злочине састављани су у Београду;
- десила су се бестијална зверства мухамеданског талога прикупљеног са азијских пустара и увезеног у Европу;
- хистерична дрека о претежно измишљеним српским злочинима;
- претећи лавеж Сотониног слуге Андреа Гликсмана;
- историја стварања ЕУ је прича о диктатури мултинационалне бирократије и њеном преузимању власти од институција националних држава;
- масонско зло ЕУ
- шефа посматрачке мисије ЕЗ Бернара Кушнера, који је учествовао у распиривању хистеричне антисрпске кампање, је требало привести, саслушати и церемонијално протерати; итд.

Све ово ћете овде моћи сами да прочитате, нема потребе да вам више цитирам неке од његових реченица.

Да ли они спадају у људе за које ЛДП тражи да буду лустрирани или у оне које ''независна'' новинарска удружења и лајаве НВО представнице траже да буду изопштени из јавног живота због ''контаминирања медијског простора'' или у оне интелектуалце које је практично немогуће видети скоро ни на једном медију због својих радикалних националиситичких поступака из блиске прошлости? Наравно да не. Они, лицемери, ''голубови прелетачи'' су само променили страну, кријући своју прошлост, и нападају оне који су радили и писали исто што и они, па чак и оне које су у тој националистичкој ''причи'' имали много мању улогу од њих, превртљивих , данашњих ''демократа''. Овде ћу представити само један део онога што сам сакупио о овим политичким лицемерима, јер представљање целокупног материјала ипак није погодно за интернет форум, као једну виртуелну причаоницу, а ни сам немам времена за то. Жао ми је што нисам могао да дођем до свих новина и бројева које сам тражио, али и ово је сасвим довољно. Поред сваког новинског чланка , навешћу где је и када то објављено, тако да све неверне Томе (ако буде таквих) могу сами да потраже ове новине и часописе код продаваца старе штампе или у библиотекама и да се увере да ово није нека превара. Пошто сам ово сам спремио, а нисам превелики зналац у погледу рада на рачунару, опростићете ми на томе што са техничке стране није све перфектно урађено.

Историчар Никола Самарџић, запослен на Филозофском факултету у Београду, функционер је и један од главних ''идеолога'' Либерално демократске партије Чедомира Јовановића.
На овогодишњим јануарским изборима био је један од посланичких кандидата коалиције окупљене око ЛДП-а.
Цитат:
201. проф. др НИКОЛА САМАРЏИЋ, 06.06.1961, професор универзитета, БЕОГРАД, Врачар, Крунска 7/9


Његови политички текстови се данас могу лако наћи на Интернету и они су сасвим у складу са ''идејама'' коју заступа странка којој припада: либерализам у скоро сваком погледу, критика српског национализма и жестоко инсистирање на лустрацији, неопходност уласка у ЕУ по сваку цену, добровољно одрицање од дела своје територије (Косово и Метохија) итд.

Међутим, током '90-их ,Самарџић је био у сасвим другој ''причи''. У периоду од 1991. до 1994. је био стални сарадник прочетничког, изразито националистичког часописа ''Погледи'' (сајт: www.pogledi.co.yu ) у коме је објавио десетине запажених чланака, заступајући националистичке, ЕУфобичне, а повремено и расистичке ставове. Оно што ће вероватно многе изненадити је да је повремено, у периоду 1991-1993 своје чланке у овом листу писала и Биљана Србљановић!

Да су Самарџић и Србљановићка (која је пре њега стигла, али и раније отишла из овог листа) писали за ''Погледе'' може се јасно видети из приложеног:



И овде јасно можете видети како се, током година, списак сталних сарадника овог српског патриотског листа делимично мењао, али ту су скоро увек наши ''јунаци'':

http://img526.imageshack.us/img526/2893/impresum1kd3.jpg

http://img69.imageshack.us/img69/9708/impresum2ta7.jpg

http://img69.imageshack.us/img69/3305/impresum3pb4.jpg

http://img69.imageshack.us/img69/3305/impresum3pb4.jpg

http://img526.imageshack.us/img526/8725/impresum5ad0.jpg

http://img526.imageshack.us/img526/8725/impresum5ad0.jpg

''Погледи'' су били веома тиражан часопис почетком и средином прошле деценије, који су од листа крагујевачких студената израсли у главни националистички часопис у Србији, док су данас прилично непознати и нискотиражни. Имали су и сукоба са партизанским удружењима због величања улоге четника (а у ранијем периоду часописа и љотићеваца), као и са тадашњим режимом, између осталог због подржавања националистичког дела опозиције, али и вођства прекодринских Срба са којим тадашње руководство Србије није било у сјајним односима ('94 и '95 су се на корицама ''Погледа'' у скоро сваком броју могле видети слике Шешеља, Караџића, Младића, вођа различитих српских добровољачких јединица итд.) па су повремено имали и различитих проблема. Већ од 1992. (када је активност Н. Самарџића у овом листу највећа) ''Погледи'' постају практично ратне новине: десетак страна сваког броја је посвећено извештајима са првих борбених линија (одакле често пишу неки од чланова редакције), разговорима са српским херојима и ратним и политичким командантима РСК и РС; читаоци су већ са првих страна листа позивани да шаљу помоћ српским борцима и угроженом српском становништву; често су објављивани постери српских ратних вођа итд. Ипак највећа снага овог листа су били они који су редовно писали и објављивали текстове и они чије мудре мисли су се могле читати из броја у број : уредник Милослав Самарџић, Драгош Калајић, Никола Самарџић, Коста Чавошки, Момчило Селић, Исидора Бјелица, Војислав Шешељ, Биљана Србљановић, Радован Караџић, Дејан Лучић и многи други.

Ево неколико заиста сјајних насловних страна, као и наслов једног уводника који је написао уредник Милослав Самарџић, чисто да се види цела ''атмосфера'' око овог листа и стекне јасан увид какав је то часопис био, у коме је Никола Самарџић писао своје веома добре текстове:






Ето, у таквом листу и са том екипом сарадника писали су Србљановићка (углавном о уметности) и Самарџић (политичке текстове) у првој половини '90-их. Да видимо сада најзад шта је то Самарџић писао...

bilo je ovo joco....svi su upoznati kakav je fasista nikola samardzic

I Šešelj se na početku karijere nudio Bushu kao dobrovoljac za Zalivski rat, Drašković je pretio muslimanima u Novom Pazaru, Đinđić okretao vola na Palama, Milošević ih prvo huškao pa im udario rampu na Drini, Čović od SPS kontramitinga do 5. oktobra...

Teško bi bilo naći nekog ko nije imao političke vratolomije 

Zamajavaju nas svi dok svaki od njih ima stan od 200 kvadrata, džip i par miliona na računu

Баш тако.Сви причају оно што је у том моменту исплативо...

Njima se bas isplatilo a nama - prosudi sam...

Да, али Шешељ је био исти националиста, он није променио идеологију.
Е сад што су западњаци окренули леђа Србији и уопште анти-фашизму, то је нека друга прича.

Ma Šeki je bezgrešan.

Kahm, kh, kh..........dakle, da parafraziram: Nisi valjda da si toliki mentol da se lozis na Sadama? Jebote koje emocije, rasplaka me u pola filma  Nego, jer to ono, svaki neprijatelj Amerike je nas prijatelj