Laserskom tehnologijom do boljeg vida
Svetska zdravstvena organizacija uvrstila je ametropiju (medicinski izraz za dioptriju) u kategoriju invalidnosti

Operativni zahvat traje nekoliko minuta

Velika učestalost ametropije, odnosno nesavršenosti oka u vidu miopije (kratkovidosti), hipermetropije (dalekovidosti) i astigmatizma, u opštoj populaciji, individualne razlike kod pacijenata u pogledu njenog stepena, kao i potreba za odličnom oštrinom vida bez nošenja pomagala učinili su da se povećava broj osoba motivisanih za trajno rešenje ovog problema refraktivnom hirurgijom.

O ovoj grani medicine razgovaramo sa oftalmologom dr. sci. Mirkom Jankovim, šefom refraktivne hirurgije, na Miloš Klinici.

– O refraktivnoj mani ili dioptriji govorimo u slučaju nesrazmere između prelomnog aparata oka i dužine očne jabučice. Kod kratkovidosti (miopije), svetlosni zraci koji se prelamaju preko rožnjače i sočiva seku se ispred mrežnjače, dok se kod dalekovidosti (hipermetropije) seku u zamišljenoj tački iza mrežnjače. Astigmatizam je refraktivna mana koja potiče od različite zakrivljenosti rožnjače u različitim pravcima – objašnjava naš sagovornik koji je supspecijalizaciju iz refraktivne hirurgije završio u Cirihu, kod prof Zajlera 2001.

Primena laserske tehnologije u promeni zakrivljenosti rožnjače, i time u terapiji različitih oblika refraktivnih mana oka i njihova savremena dijagnostika postoji više od dve decenije i to je omogućilo brojnim pacijentima bolji kvalitet vida, nezavisan od korekcionih pomagala. O čemu je tačno reč i šta se dešava dok je pacijent na stolu, ispod lasera vođenog preciznom rukom lekara?

– Princip laserskog modifikovanja rožnjače je jednostavan: kratkovidom oku se zaravnjuje strmina rožnjače selektivno većim uklanjanjem tkiva strome rožnjače više iz centra nego sa periferije, dok se dalekovidom povećava strmina selektivnim uklanjanjem sa periferije više nego iz centra. Kod astigmatizma se vrši kombinacija između dva pristupa, u zavisnosti od refraktivne mane pacijenta.

Devedesete godine dvadesetog veka su donele još jednu revolucionarnu hiruršku metodu koju je razvio profesor doktor Palikaris sa Krita u Grčkoj. On je, motivisan relativno sporom vizuelnom rehabilitacijom, priličnim nekomforom pacijenata zbog bola u postoperativnom toku, ograničenja na relativno male refraktivne mane, te komplikacija u vidu nepravilnog zarastanja, izumeo metodu LASIK, a od tada se više od milion pacijenata godišnje u svetu podvrgava ovoj proceduri. Indikacija za LASIK postavljena je u oko 90 odsto slučajeva, naročito zbog izuzetno širokog dijapazona refraktivnih mana koje može korigovati: kratkovidost do oko 12 dioptrija, kao i dalekovidost i astigmatizam do šest dioptrija.

Operativni zahvat traje nekoliko minuta i izvodi se u topičnoj, kapljičnoj anesteziji. Najčešće se rade oba oka simultano. U prvih nekoliko sati moguće je grebanje i suzenje operisanog oka, a već na dan operacije postiže se skoro normalna vidna oštrina sa manjim ili većim varijacijama, dok se stabilan rezultat očekuje kroz četiri do šest nedelja. Pacijenti su sposobni za posao posle tri dana.

Ove operacije se u 98-99 odsto slučajeva odvijaju bez komplikacija. Čak i kad to nije slučaj, većina komplikacija ne utiče bitno na vid, samo eventualno blago smanjuje njegovu oštrinu. O ostalim mogućim i veoma retkim komplikacijama Mirko Jankov, od 2006. godine i doktor iz oblasti bioinženjeringa i fiziološke optike, kaže:

– Komplikacije su retke (oko 0,5%) i manifestuju se najčešće privremenim povećanim zablještenjem, stvaranjem haloa i smanjenjem kontrastne osetljivosti. Kod nekih pacijenata osećaj suvog oka može nastati posle operacije, što se efikasno rešava privremenim uvođenjem terapije veštačkih suza.

Napredovanjem tehnologije i razvojem modernih specijalnih biokompatibilnih materijala, ideja zamene prirodnog sočiva veštačkim, kao i mogućnost ugradnje veštačkog sočiva u skučeni prostor prednje ili zadnje komore uz očuvanje prirodnog sočiva, postala je moguća.

Kome se ova intervencija najpre preporučuje?

– Pacijenti koji već imaju problema sa staračkom dalekovidošću idealni su kandidati za ovu vrstu operacije – odgovara dr Jankov, objašnjavajući da im je akomodacija već poremećena, te mogu iskoristiti svu prednost korigovanja refraktivne mane zamenom sočiva. Dodatno se može odlučiti za tzv. monoviziju, odnosno planirati ugrađivanje sočiva različite prelomne moći, gde bi za dominantno oko bila planirana potpuna korekcija za daljinu sa minimalnom rezidualnom refrakcijom, što je već praksa u SAD i nekim drugim državama čime se sasvim izbegava potreba za nošenjem naočara.

Moderna refraktivna hirurgija raspolaže velikim arsenalom metoda za uspešno korigovanje refraktivnih anomalija oka do stepena i sa kvalitetom kao nikad do sada. To, s druge strane, donosi veću odgovornost refraktivnog hirurga da neprestano prati nova tehnološka dostignuća, ispravno primenjuje proces selekcije pacijenata i usavršava hirurške metode kojima barata. A, naravno, podrazumeva i medicinsku opravdanost da bi se intervecnija obavila u državnim bolnicama, ili određene finansijske izdatke ako su vaši razlozi isključivo estetske prirode.

--------------------------------------------------------------------------

Refraktivna hirurgija je grana oftalmologije koja se bavi operacionim korigovanjem refraktivnih anomalija oka putem njenog smanjivanja ili potpunog eliminisanja. Cilj refraktivne hirurgije je da se pacijentu omogući nesmetani i komforni život i rad bez stalne potrebe za vidnim pomagalima u obliku naočara ili kontaktnih sočiva.

Dušica Pavićević
[objavljeno: 02.12.2007.]

Izvor: Politika