Kalifornija donela zakon protiv "pecanja"


Zakonodavci u Kaliforniji izglasali su novi zakon na osnovu koga je, na teritoriji te američke države, "pecanje" proglašeno za krivično delo.

Zakon nosi naziv Anti-Phishing Act 2005 i predstavlja prvi takav zakon u SAD, koji tu vrstu aktivnosti na Internetu proglašava kriminalnom. Na osnovu odredbi zakona, žrtve "pecaroša" mogu zahtevati nadoknadu pretrpljene štete ili novčano obeštećenje u iznosu do 500.000 dolara. Državnim tužiocima se takođe dozvoljava da zahtevaju od prevaranaa novčanu nadoknadu u iznosu od 2500 dolara po jednom zabeleženom slučaju prevare.

Analitičari smatraju da je malo verovatno da će novi zakon smanjiti broj slučajeva "pecanja", ali se slažu da predstavlja prvi pozitivan znak u borbi protiv prevaranata na Mreži. "Svaki akt koji podiže opšte obrazovanje korisnika i razvija njihovu svest o opasnostima koje ih vrebaju na Mreži je dobrodošao", kaže Džordan Riter iz kompanije Cloudmark. Prema podacima istraživačke kompanija Gartner "pecaroški" napadi su u stalnom porastu. Samo u periodu od maja 2004. godine do maja 2005. godine, više od 73 miliona američkih korisnika Interneta primilio je bar jednu poruku elektronske pošte od neimenovanih "pecaroša" (porast od 28 posto u odnosu na isti period godinu dana rabije).

Inače, pod terminom "pecanje" (phishing) podrazumeva se vid prevare na Internetu koja se obično odvija tako što prevarant šalje drugim osobama poruku e-pošte predstavljajući se kao vlasnik firme (naravno, nepostojeće) ne bi li ih prevario i došao do njihovih podataka koji će mu poslužiti za kraðu identiteta. Prevaranti falsifikuju sadržaj polja "From" u poruci e-pošte, tako da se čini da ona stiže od poznate kompanije. U poruci se od primalaca zahteva da pritisnu hipervezu da bi zbog nekog hitnog razloga ažurirali podatke svog naloga - često zato što kompanija sumnja da je nalog "provaljen". Hiperveza vodi do Web stranice koja izgleda uobičajeno, a sve što korisnik treba da uradi je da unese svoje podatke i pritisne dugme Send.

Kada neoprezni primalac pošalje svoje podatke, prevarant dolazi u posed njegove adrese, broja socijalnog osiguranja (koji je u SAD izuzetno važan), broja bankovnog računa i kreditne kartice, kao i svih drugih informacija koje izmami, i - kreće u kupovinu. (G.B.)

Izvor: Mikro Vesti