Laproskopija za brz oporavak



Strah od smrti, bola, anestezije i ožiljaka uvek je opterećivao svakog ko je morao da se podvrgne hirurškoj intervenciji. I danas, pored napretka medicine „leći pod skalpel“ teška je odluka. Upravo zbog toga endoskopska hirurgija izaziva veliko interesovanje. Trauma je minimalna.

- Najjednostavnije rečeno, endoskopska hirurgija je metoda kojom se operacije vrše kroz minimalne rezove, dovoljne za kameru kojom se kontroliše operativno polje i nekoliko tankih instrumenata - objašnjava dr Zlatko Bokun, hirurg koji je usavršavao laparoskopiju u KBC „Zvezdara“ i u Italiji. - Najveći napredak na tom polju napravljen je u abdominalnoj hirurgiji, gde se operacije nazivaju laparoskopskim. Razlog je jednostavan, trbuh napunjen gasom pruža prostor za manipulaciju instrumentima.
Iako je kod nas tek poslednjih godina izazvala veliko interesovanje i počela da se češće primenjuje, laparoskopija nije nova metoda. Nju su ginekolozi koristili u dijagnostičke svrhe decenijama, ali se tek otkrićem digitalne kamere i optičkog kabla koji prenosi sliku na monitor, kao i usavršavanjem instrumenata razvila i kao operativna.

Šta se sve operiše
Ovom metodom se operišu žučna kesa i žučni putevi, jednjak, tanko i debelo crevo, pankreas, želudac, jetra, slepo crevo, kile, slezina, bubreg i nadbubrežne žlezde. Gotovo da ne postoji operacija u abdominalnoj hirurgiji, pa i urologiji i ginekologiji, koja nije urađena laparoskopski.
Razlika između klasične i laparoskopske operacije?
Suštinski ne postoji razlika u samom zahvatu na obolelom organu. Razlika je u pristupu, nema velikog reza već nekoliko minimalnih, operativno polje gledate dvodimenzionalno, kroz kameru, instrumenti su tanji, specijalno prilagođeni. Prava razlika je u postoperativnom toku. Oporavak je neuporedivo brži, lakši, pacijenti se pre vraćaju svakodnevnim aktivnostima, upotrebljavaju manje lekova, kraći je boravak u bolnici, manji su bolnički troškovi, pa su na Zapadu izračunali da je ova metoda na duži rok jeftinija i isplativija. Rizik od brojnih komplikacija otvorene operacije je smanjen. Ne treba zanemariti ni estetske rezultate. Za razliku od klasičnih velikih i ružnih ožiljaka, nakon laparoskopije ostaju jedva primetne tačkice koje brzo izblede.

Ograničenja i oporavak
Ovu metodu bolje podnose stariji jer je manje traumatična, kao i gojazni, kod kojih se koriste nešto duži instrumenti. Kod bolesne gojaznosti čak se laparoskopski rade zahvati na želucu i tankom crevu kojima se smanjuje kapacitet unesene hrane i time omogućava gubitak telesne mase. Oporavak posle laparoskopije je dva do tri puta brži nego posle otvorene hirurgije i zavisi od vrste zahvata. Kod kile ili žučne kese pacijent ide kući istog ili sledećeg dana po operaciji, dok veći zahvati zahtevaju nešto dužu hospitalizaciju.

Nedostaci zahvata
Zamerka laparoskopiji je nedostatak taktilnog osećaja. Ipak, i to se sve lakše kompenzuje modernim dijagnostičkim metodama i iskustvom.

Rizici
Ne postoji vrsta hirurgije bez rizika. U laparoskopiji su rizici isti kao i za bilo koju drugu vrstu operacija. Mnogo zavisi od stanja organizma, prethodnih oboljenja i operacija, pogotovo u trbuhu gde se mogu naći priraslice koje otežavaju laparoskopski pristup. Hirurg uvek ima mogućnost da laparoskopski zahvat konvertuje u otvoreni ako za to postoji potreba. Određen procenat komplikacija postoji i u najboljim svetskim centrima.

Nekad mora klasična operacija
U svetu se beleži povećanje broja laparoskopskih zahvata. Rezultati su čak i u hirurgiji malignih oboljenja gde su dugo postojale kontroverze jednako dobri kao i u otvorenoj hirurgiji. Razvoj tehnologije ide naruku minimalno invazivnim metodama. Naravno, i tu postoje ograničenja. Neretko se laparoskopski zahvat mora završiti klasično ili ga hirurg neće ni započeti laparoskopski ako proceni da je tako bezbednije i bolje po pacijenta. Nijedna metoda nije svemoćna i svaka ima svoje mesto. Neke operacije, npr. žučne kese i kile rutinski se rade u većim centrima, što, nažalost, nije slučaj i sa naprednim operacijama, delom zbog skupoće, nedovoljne informisanosti, delom i zbog nedostatka obučenog kadra.

Laproskopija kod nas
Nakon godina kaskanja za svetom gde se već 60 odsto operacija radi ovom metodom, situacija se i kod nas menja nabolje. Neke operacije, npr. žučne kese i kile rutinski se rade u većim centrima, što, nažalost, nije slučaj i sa naprednim operacijama, delom zbog skupoće, nedovoljne informisanosti, delom i zbog nedostatka obučenog kadra. Ali, ulaganjem u obrazovanje mlađih i davanjem zasluženog mesta ovoj metodi brzo ćemo uhvatiti korak sa svetom.

Izvor: Blic