Катанци љубави почели су да се појављују на мостовима много пре 2008. године када су први окачени на париским мостовима, објашњава аутор текста у „Њујорк тајмсу“, наводећи да је традиција потекла од љубавне приче из Врњачке Бање за време Првог светског рата.

И они који никада нису крочили у Врњачку Бању чули су за Мост љубави, један од 32 моста, колико их Бања има, на Врњачкој и Липовачкој реци, о чију ограду заљубљени каче катанце као залог нераскидиве везе.



Њујорк тајмс је у тексту „Звекет љубави на мостовима у Паризу“, поменуо Врњачку Бању и Мост љубави који има најдужу традицију.

„Иако су катанци љубави почели да се појављују на париским мостовима од 2008. године, њихова историја стара је најмање 100 година. Постоји српска прича о меланхолији Првог светског рата, која препричава љубав младе учитељице у Врњачкој Бањи и војника који треба да иде на фронт. Када је Србија пала, војник се оженио другом женом, у Грчкој, где се борио, и никада се није вратио у Врњачку Бању“, пише у тексту Њујорк тајмса.



Мост је некад давно био омиљено састајалиште учитељице Наде и војника Реље. На том месту су их виђали и дивили се њиховој љубави. Са доласком нових ратова и нових страдања, легенда је заборављена, све док Десанка Максимовић није чула за ту причу од мештана Бање.

Инспирисана тужном причом, написала је једну од својих најлепших љубавних песама Молитва за љубав, и тако сачувала легенду од заборава.

Данас на Мосту љубави у Врњачкој Бањи, заљубљени парови са жељом да сачувају своју љубав, на катанцу исписују своја имена, закључавају катанац за ограду моста и кључ бацају у реку, у нади да ће њихова љубав вечно трајати.

Извор:РТС