Lajmski Artritis

Kakva je bolest lajmski artritis?
Lajmski artritis (LA) je upala zglobova koju izaziva bakterija Borrelia burgdorferi. Uzrocnik bolesti se prenosi ujedom krpelja. Infekcija ovom bakterijom dovodi do pojave bolesti koja se naziva Lajmska bolest ili Lajmska borelioza. Bolest može da se manifestuje promenama na koži, srcu, ocima i drugim organima. Medutim, u najvecem broju slucajeva zglobovi su glavno mesto gde se ispoljavaju promene (Lajmski artritis). Promene na koži su karakteristicnog izgleda i nazivaju se eritema migrans. To je ospa u obliku crvenila koje se širi oko mesta ujeda. U retkim slucajevima, ako se lecenje ne zapocne na vreme, moguce su i komplikacije u centralnom nervnom sistemu.

Kolika je bolest cesta?
Od ukupnog broja dece koja imaju artritis, samo manji broj dece boluje od Lajmskog artritisa.
Sa druge strane pak, Lajmski artritis je najcešci oblik upale zglobova kod dece i adolescenata u Evropi, koji je izazvan bakterijskom infekcijom. Veoma je redak pre cetvrte godine, pa se smatra bolešcu dece školskog uzrasta.
Ova bolest je rasprostranjena u citavoj Evropi. Ipak, najrasprostranjenija je u centralnom delu Evrope i južnim delovima Skandinavskih zemalja oko Baltickog mora. Krpelji su aktivni u periodu od aprila do oktobra i ta aktivnost zavisi od temperature i vlažnosti vazduha. Bolest može da pocne u bilo koje doba godine, jer period od ujeda krpelja do pojave upale zglobova može da bude i duži.

Koji su uzroci bolesti?
Uzrocnik bolesti je bakterija Borelija Burgdorferi (Borrelia Burgdorferi) koju prenosi krpelj Iksodes ricinus (Ixodes ricinus). Najveci broj krpelja uopšte nije zarazan, te najveci broj ujeda nece dovesti do prenošenja infekcije. Takode ni najveci broj infekcija koji se manifestuje pojavom ospe (eritema migrans) ne napreduje dalje u lajmski artritis, narocito ako se lecenje zapocne u ranijoj fazi.
Lajmska borelioza u kožnoj formi- eritema migrans, se javlja kod 1 od 1000 dece godišnje, dok je pojava lajmskog artritisa, kao kasnije manifestacije bolesti, retka.

Da li je bolest nasledna?
Lajmski artritis je zarazna bolest, a ne nasledna. Mada se povezuje sa nekim naslednim ciniocima, jasna sklonost ka nastanku bolesti nije poznata.

Zašto se moje dete razbolelo? Da li ona može da se spreci?
U delovima Evrope koje nastanjuju krpelji, veoma je teško spreciti kontakt sa krpeljom. U najvecem broju slucajeva bakterija se ne prenese odmah nakon ujeda, vec je za to potrebno vreme od nekoliko sati do jednog ipo dana. Za to vreme bakterija stigne do pljuvacnih žlezda krpelja i biva izlucena putem pljuvacke u kožu na mesto ujeda.
Krpelj ostaje prikacen za kožu domacina 3 do 5 dana hraneci se njegovom krvlju. Tokom leta potrebno je svake veceri pregledati dete da bi se utvrdilo da li ima krpelja. Ukoliko se krpelji odmah uklone, mala je mogucnost da dode do prenošenja uzrocnika bolesti. Krpelja treba pažljivo odstraniti sa kože, vodeci racuna da se ukloni i rilica, kojom je prikacen za kožu. Ne preporucuje se davanje antibiotika odmah nakon ujeda krpelja.
Ako se pojave kožne promene - eritrema migrans, u terapiju treba ukljuciti antibiotike u dogovoru sa lekarom. Ova terapija ce spreciti širenje bakterije i pojavu Lajmskog artritisa. U Sjedinjenim Americkim Državama je proizvedena vakcina protiv jednog soja ove bakterije, ali je iz ekonomskih razloga povucena sa tržišta. Ova vakcina nije efikasna u Evropi, jer postoji drugaciji soj bakterije.

Da li je bolest zarazna?
Iako je ovo zarazna bolest, ona se ne prenosi sa jednog coveka na drugog. Bakterija se prenosi iskljucivo ujedom krpelja.

Koji su glavni znaci bolesti?
Glavni znaci lajmskog artritisa su oticanje zglobova i ogranicena pokretljivost. Bol je minimalan ili odsutan, ali su obicno otoci izraženi. Najcešce je zahvaceno koleno, mada i drugi veliki, a nekad i mali zglobovi mogu biti zahvaceni upalom. Kod 2/3 bolesnika postoji monoartritis – to znaci da je zahvacen samo jedan zglob. Kod više od 95% bolesnika, artritis je lokalizovan na 4 ili manje zglobova (oligoartikularni oblik). U 2/3 slucajeva LA se pojavljuje u epizodama. To znaci da se upala pojavi i smiri nakon nekoliko dana do par nedelja, zatim sledi period u kome nema simptoma bolesti, a onda se ponovo javi na istim zglobovima.
Ucestalost i trajanje epizoda artritisa uglavnom se vremenom smanjuju, ali u nekim slucajevima naprotiv, artritis može da postane hronican. Sa druge strane postoje i veoma retki slucajevi kod kojih je artritis hronican od samoga pocetka i traje 3 meseca ili duže.

Da li je bolest ista kod svakog deteta?
Nije. Kod neke dece tok bolesti je akutan, kratkotrajan, kod drugih se pojavljuje u epizodama, dok je kod trecih hronicnog toka.

Da li se bolest kod dece razlikuje od bolesti kod odraslih?
Bolest je slicna i kod dece i kod odraslih. Ipak, kod dece je cešci artritis. Medutim, što je dete mlade, tok bolesti je burniji i vece su šanse da lecenje antibioticima bude uspešnije.

Kako se postavlja dijagnoza bolesti?
Kad god se artritis pojavi bez poznatog razloga u diferencijalnoj dijagnozi treba pomisliti i na Lajmski artritis. Sumnja na LA se potvrduje laboratorijskom analizom koja ukljucuje testove krvi, a u nekim slucajevima i pregled sinovijske tecnosti, koja se “izvlaci” (punktira) iz otecenog zgloba. U krvi mogu da se nadu antitela na Breliju burgdorferi. Ona predstavljaju reakciju imunog sistema organizma na prisustvo bakterije koja je dovela do bolesti. Ovaj test se zove enzimski imuni esej- elisa. Ukoliko je test pozitivan, sledi još jedan test cija je uloga da potvrdi ovaj nalaz i on se naziva imunoblot ili vesternblot.
Smatra se da je LA dijagnostikovan ukoliko su antitela otkrivena prvim testom, a zatim drugim testom i potvrdena. Dijagnoza može dodatno da se potvrdi analizom zglobne-sinovijske tecnosti, u kojoj se nekad otkrije deo bakterijske celije tehnikom koja se zove lancana reakcija polimeraze (PSR). Ova analiza se ne radi rutinski.
Dijagnoza LA bi trebalo da se postavi od strane pedijatra ili u decjoj bolnici. Ukoliko uspeh lecenja izostane, trebalo bi da se ukljuci i pedijatar-reumatolog.

Kolika je važnost testova?
Osim seroloških testova koji su prethodno spomenuti, obicno se radi i krvna slika. Pored toga u razmatranje treba uzeti i druge infektivne uzrocnike artritisa, koji se mogu dokazati ili iskljuciti odgovarajucim laboratorijskim analizama.
Kada je LA jednom potvrden laboratorijskim nalazima, ukljucujuci imunološke testove, ne treba ih ponavljati, s obzirom da oni ne mogu da pokažu kako organizam reaguje na lecenje antibioticima. Naprotiv, ovi testovi mogu godinama biti pozitivni na bakteriju, uprkos cinjenici da je lecenje uspešno!

Da li bolest može da se leci/ izleci?
Pošto je Lajmski artritis zarazna bolest leci se antibioticima. Više od 80% obolelih biva izleceno nakon jednog ili dva tretmana antibioticima. Kod preostalih 10-20% obolelih, antibiotici najcešce ne dovode do izlecenja, vec su potrebni i antireumatski lekovi.

Kako se bolest leci?
Lajmski artritis može da se leci kapsulama antibiotika u trajanju od cetiri nedelje ili venskim injekcijama u trajanju od najmanje dve nedelje. Ukoliko lekar sumnja da ce bolesnik dosledno sprovoditi lecenje antibiticima u obliku kapsula (amoksicilin ili doksiciklin), mnogo je pouzdanije bolesniku dati antibiotike venskim putem (ceftriakson ili cefotaksim).

Koji su neželjeni efekti lekova?
Ako se lek pije mogu da se jave neželjeni efekti kao što je dijareja (proliv), ili alergijske reakcije na koži. Ipak vecina ovih efekata je retka i blaga.

Koliko dugo treba da traje lecenje?
Nakon antibiotskog lecenja najbolje je sacekati 6 nedelja, ukoliko i dalje postoji artritis, može se zakljuciti da terapija nije bila efikasna. U tom slucaju lecenje može da se nastavi novim antibioticima. Ukoliko se artritis održava i nakon primene ove druge terapije, treba primeniti antireumatike.

Da li postoje alternativni ili dopunski vidovi lecenja?
Kada se terapija antibioticima pokaže kao neuspešna, postoji mogucnost da se roditelji opredele za nekonvencionalni vid lecenja, kako je to inace slucaj i sa ostalim reumatskim bolestima. Ne postoje dokazi da ova vrsta lecenja pomaže.

Koja vrsta periodicnih pregleda je potrebna?
Jedini pregled od koga može biti koristi je pregled zglobova. Što je duži period u kome nema atritisa, to je manja mogucnost da ce se bolest povratiti.

Koliko ce bolest dugo da traje?
U više od 80% slucajeva bolest se smiri posle jedne ili dve terapije antibioticima. U preostalim slucajevima artritis se povuce u periodu od nekoliko meseci do nekoliko godina. Konacno u jednom trenutku ce doci do potpunog izlecenja.

Kakva je dugorocna prognoza bolesti?
Nakon lecenja antibioticima, kod najveceg broja bolesnika ce doci do izlecenja bez ikakvih posledica. U nekim slucajevima može doci do trajnog oštecenja zglobova, koje ukljucuje ogranicenje pokreta zglobova i prerani nastanak degenerativnih promena.

Da li je moguc potpuni oporavak?
Da. Više od 95% obolelih potpuno ozdravi.

Kako ova bolest može da utice na dete i svakodnevni život porodice?
Usled bolova i ogranicenih pokreta, detetu ce možda biti teže da ucestvuje u sportskim aktivnostima, na primer nece moci da trci brzo kao što je moglo ranije. Kod najveceg broja dece bolest je blaga i vecina problema je manjeg obima i prolazna.

Da li dete može da ide u školu?
U jednom ogranicenom vremenskom periodu dete treba da bude oslobodeno nastave fiskulture. Medutim, dete samo treba da donese odluku u kojim ce aktivnostima na casu ucestvovati.

Da li dete može da se bavi sportom?
O ovome dete ili adolescent treba sami da donesu odluku. Ukoliko trenira u nekom sportskom klubu, bilo bi poželjno da se smanje zahtevi ovog programa ili da se prilagode potrebama bolesnika.

Kakva se ishrana preporucuje?
Ishrana treba da bude uravnotežena i da sadrži dovoljno belancevina, kalcijuma i vitamina koji su detetu potrebni za rast. Posebna vrsta ishrane nece imati uticaja na tok bolesti.

Da li klima utice na tok bolesti?
Za razmnožavanje krpelja je pogodna topla i vlažna klima. Medutim kada je vec došlo do infekcije i kada se razvio artritis, klima i njene promene ne uticu na dalji tok bolesti.

Da li dete može da se vakciniše?
Nema ogranicenja što se tice vakcinacije. Tok bolesti i lecenje antibioticima ne utice na uspeh vakcinacije. Takode nema neželjenih posledica koje bi pratile vakcinaciju, bilo usled bolesti ili njenog lecenja. Za sada nema vakcine protiv lajmske borelioze.