Zbog čega se sekvence brojeva, poznate kao Fibonačijeva serija, mogu prepoznati i u spiralnim tvorevinama prirode

Da mnoge biljke slede spiralni rast matematičke preciznosti, posebno suncokret ili kaktusi, odavno je primećeno, ali do sada se nije znalo zašto. Izgleda da je sada problem rešen: ovakav spiralni rast smanjuje uticaj mehaničkog udarca na biljku.

Spirale je lako zapaziti. Kaktusova glava je, na primer, puna ispupčenja a svako ispupčenje ima vrh, čičak. Kod nekih kaktusa se može, polazeći od centra, nacrtati spirala koja povezuje vrh svakog ispupčenja sa sledećim. Tako se mogu dobiti različiti obrasci sa spiralama: sa tri, pet ili osam spirala.



"Pitanje je zašto ove spirale slede pravilo Fibonačijevog niza" - kaže dr Patrik Sipman, sa unverziteta Tuskon, u Arizoni.

Patrik Sipman se pitao da li to ima ikakve veze sa mehaničkim stresom pri rastu biljke. Vrh mladice je aktivni deo u rastu biljke. Pokriven je tankim slojem tkiva pod nazivom "tunika", koja je povezana sa masom mekših ćelija unutar biljke. Kako biljka raste tako " tunika" postaje sve čvršća i postaje zaštitnik od mehaničkog stresa u daljem rastu.

Sipman je sa svojim savetnikom, Alanom Njuelom, razradio matematički model po kome se " tunika" ponaša pod mehaničkim stresom. Kod kaktusa, na primer, "tunika" se pod stresom deformiše u niz brazda na površini.

Broj brazda u svakom delu sledi Fibonačijev niz, a to je potpuno isti matematički model kao i onaj koji su dobili ova dva istraživača, po kome bi "tunika" trebalo da utiče na umanjenje udara. Formiranje vrhova, bodlja i brazda takođe se odigrava u interakciji i po Fibonačijevom nizu.

  Izvor

Mnostvo procesa, desavanja i akata u prirodi se povezuju sa Fibonacijevim nizom, odnosno odnosom izmedju 2 stvari merofavno sa "fi" 

ovo je samo dokaz inteligentnog dizajna