Kusturica i Maradona zasenili Kan

PARIZ - Svaki Kanski festival nosi pečat vremena u kojem se održava. Tako i je na ovom, 58. po redu, koji je spojio altermondijalističke simbole i najveću raskoš na planeti, rokenrol, šampanjac, Če Gevaru, lepotice na jahtama u šanelovim kostimima, Maradonu i dvometarske limuzine.

Na čuvenom kanskom šetalištu Kroazeti, na kojoj vlada atmosfera samozadovoljnog uživanja i na kojoj svaka ovozemaljska briga iščezava pred mediteranskim suncem, u baru ispred ekskluzivnog hotela "Martinez", u kojem kafa košta četiri evra, razleže se tema iz pesme "Let the Sunshine in" iz "Kose" Miloša Formana, filma o pobuni mladih protiv establišmenta.

U "Martinezu" su smešteni i predsednik ovogodišnjeg festivalskog žirija Emir Kusturica i slavni argentinski fudbaler Maradona, dve istinske zvezde ovogodišnjeg Kanskog festivala.

Pred pojavom "kralja fudbala", koga u njegovoj rodnoj Argentini slave kao sveca, blede i najveće holivudske zvezde, poput Penelope Kruz.
Maradona je na Kanski festival došao na lični poziv Kusturice, čiji je najavljeni film o najslavnijem argentinskom fudbaleru glavna tema kanskih žurki iz visokog društva.
   
      

Rokenrol, fudbal i žene

PN: Slavni argentinski fudbaler izjavio specijalnom izveštaču Tanjuga da je srećan što Kusturica pravi film o njemu.
- Kusturici je uspelo što nije nikom drugom: da ostvari univerzalan san o spoju rokenrola, fudbala i najlepših žena. - Srpski sineasta dao je pečat festivalu ne samo zalaganjem za visoke estetske vrednosti već i svojom drugom najomiljenijom aktivnošću, muzikom.
      
      
      
   

O Maradoni se u ovom trenutku snimaju čak četiri filma širom sveta, ali se za ostale gotovo i zna.
Maradona je, tim povodom, izjavio specijalnom izveštaču Tanjuga u Kanu da je počastvovan što baš Kusturica snima film o njemu i da to niko bolje od srpskog reditelja ne bi mogao da uradi.

Kusturici je uspelo što nije nikom drugom na ovom festivalu - da ostvari univerzalan san o spoju rokenrola, fudbala i najlepših žena na svetu. Svoj pečat festivalu Kusturica je, pored zalaganja za visoke estetske kriterijume kad je reč o izboru ovogodišnjeg pobednika, dao i svojoj drugoj najomiljenijoj aktivnosti - muzici.

On je pred publikom, na jednoj od plaža na Kroazeti, održao koncert u majici sa likom Če Gevare, jednog od simbola kubanske revolucije i južnoameričkog otpora svetskom imperijalizmu. Jedan od simbola ovogodišnjeg festivala je i kubanska cigara koju ovde vrti u rukama svako ko drži do sebe u filmskom svetu i ko ne želi da, bar u tom pogledu, ne zaostane Kusturicom, Maradonom ili Vimom Vendersom.

Kubanski ritmovi razlegali su se sa koktela na plažama, gde je vrvelo od belosvetskih distributera i producenata i njihovih žena koje su očijukale s kubanskim muzičarima na sceni (za njih je, uzgred, ostala dilema da li su u Francuskoj legalno ili ne).
Pitanje koje postavlja kubansko-špansko-francuski film Benita Sambrana "Havana bluz" - treba li prodavati umetničke ideale ili ne, ustupiti autentičnost globalnom, široko razumljivom proizvodu ili ne - ovde je dobilo opipljivu važnost.

Odgovor na to pitanje sadrži i odgovor na pitanje vredi li se boriti se za kulturnu različitost, kao što to zahtevaju francuski intelektualci, baš kao i naš Kusturica, ili bi se, pak, trebalo predati anglosaksonskoj jednoličnosti, u kojoj baš nema mnogo mesta za filmsku umetnost.

Među znacima vremena su i posteri na festivalskoj palati francuske novinarke Florans Obena i njenog iračkog prevodioca, otetih u Iraku. Nož koji visi nad njihovom glavom jedini je znak da iznad kanskog sna postoji stvarni svet.
Ana Otašević