Курир је пошао од чињенице за коју знају сви, да је нека обавештајна служба учествовала у томе , а остало ... само Бог зна детаље и да ли је то што они пишу истина, полуистина или лаж.

upravo što pričaš, isto kao što jei zvanična verzija "šuplja", "šuplja" je i priča da kurir zna nešto i da ima muda da objavi. Definitivno ne bi mogao da se pomirim sa tim da su nam premijera ubili neki kriminalci, koliko god da su bili jaki. Neko je morao to da dozvoli, orgnanizuje i da nam sad preko kurira pušta priče...

sloba,kostunica,krcko orascic,baba vanga,pera lozac...?

e to bi tek bilo tužno

Самим тим што курирова шупља прича говори о учешћу неке обавештајне службе је ближа истини.
А ако се сви сложимо да је званична прича шупља, шта друго остаје него да је неко други био налогодавац и да је нека обавештајна служба учествовала у томе.

od pocerka je sve bilo smesno i u isto vreme zalosno u vexzi sa Zemunskim klanom.
Surcinci su sve pomagali-kum je uvek kod Srbina najveci neprijatelj.
Samo jedna istinita prica ljudi koju su se nasli u tom trenutku sa nekim Zemuncima:
Sedi "Budala" _milisavljevic u kaficu sa drustvom i onda konobar pojaca TV.
na TV izvestaj o ubistvu Djindjica-slike odvozenja u bolnicu .....
Budala skace i kaze svojim - najebali smo ljudi-sada ce nas optuziti da smo ubili Djindjica.

I sta se desilo-stvarno Zemunci nastradali a Cumetu oprosteni svi gresi i sada reketira javno sve -kao Zasticeni svedok.
Toliko o providnosti slabostima siostema. Tadic je sedeo u sudnici a pored njega i ceda jer siu svojim prisustvom ustvari vrsili nevidjeni pritisak na sudije-koje nisu smele da sude stvarno.

A o ubistvu Djindjica odavno je govorio MArko Nicovic i maltene je pomenuo sluzbe -samo nije imena -negpo je rakpo-ne znam zasto se u Srbiji uvela  "Sablja" kada je ona samo obracun sa politickim neprijateljima a nem stvarnu svrhu-hapsenje Djindjicevih ubica -jer ovi koji su optuzeni su zrtvena jagnjad???
i onda je Nicovic dokazivao sta je sve suplje u ovome-pocev od ubistva Kuma i Siptara,,pa nadalje.....treci hitac i svedocenje Verupoviva.....
Kurir laze kre mi moje pokojen koju ni nemam

Е сад ми паде на памет. Нико, нигде, никад није споменуо Станишића или Симатовића да су умешани у атентат. Ђинђић је убијен у марту а оптужница против њих је подигнута 1-ог маја и убрзо су и отпутовали у Хаг и уз гаранције државе пуштени да се бране са слободе


4. decembar 2004. | 16:49 -> 18:07  | Izvor: B92
Simatović i Stanišić uhapšeni su u Srbiji tokom akcije Sablja, neposredno posle ubistva premijera Zorana Đinđića 12. marta 2003. Simatović je u Hag prebačen u maju, a Stanišić u junu iste godine. Švarm podseća da je na neki način i sam Tribunal bio iznenađen njihovim izručenjem, a glavni tužilac Karla Del Ponte više puta je javno rekla da je optužnice protiv Stanišića i Simatovića podigla pre nego što je nameravala, na zahtev tadašnjih vlasti Srbije. "Verujem da nema dovoljno dokaza protiv njih, odnosno verujem da ta optužnica koja je protiv njih pisana, nije posebno utemeljena upravo zbog načina njihovog izručenja i načina na koji su otpremljeni u Hag. Sa druge strane, uvek postoji mogućnost nekog dogovora, jer je teško verovati da je iko upućen u sve aktivnosti Slobodana Miloševića, zbog kojih mu se sada sudi, kao što je to Jovica Stanišić", kaže Švarm.
.
.
.
U slučaju nekih drugih građana Srbije nije, ni izbliza, ulagan toliki napor. Podsedtio bih da je ministar Stojković išao u Hag i čak se podrvgao vrlo neprijatnom postupku ispitivanja, da bi omogućio da se Stanišić i Simatović vrate. To nije učinjeno ni za Milutinovića ni za Ojdanića, ali ni za niz drugih ljudi. Iz tog razloga, izgleda da su Stanišić i Simatović poztrebni ovoj Vladi", kaže Anastasijević.

извор блеее 92

2003 за време ванредног стања против њих се диже оптужница они одлазе у Хаг, склањају се из Србије, Коштуније их враћа 2004. Мислим да су чак Французи и Американци пружили неке гаранције Хашком суду за ову двојицу.

Е ако неко зна нешто о том атентату то су ова двојица.

Finalni dogovor
Atentator Hil na sastanku uoči ubistva rekao prisutnima da će on doneti odluku u kom trenutku će pucati u premijera
 

BEOGRAD - Na sastanku u vili saradnika engleske obaveštajne službe „Marka“ dogovoren je i način kako će se atentator i njegovi pomagači izvući na bezbednu lokaciju posle završenog posla, kaže za Kurir izvor blizak obaveštajnim krugovima. Plan je bio da se posle atentata sve tri ekipe sa lokacija izvuku vozilima s rotacionim svetlima i upute u pravcu Novog Beograda.
Prema njegovim rečima, atentator je brifovan o svemu. Operativci i Monkton su ga obavestili o svim važnim parametrima neophodnim za planiranu akciju.

- Predočeni su mu dosijei svih članova Đinđićevog obezbeđenja, pa čak i samog premijera. U njima su bili i njihovi psihološki profili, analiza njihovog ponašanja... Predočeni su mu i svi podaci o meteorološkim prilikama, padavinama, vetru, vazdušnom pritisku. Pretpostavka njihovih stručnjaka bila je da će vreme biti idealno za akciju - tvrdi naš sagovornik.

Svi prisutni na ovom sastanku imali su veliko poverenje u čoveka koji je trebalo da bude izvršilac atentata.

- Monkton je u jednom trenutku rekao da sve od njega zavisi, da je upravo Hil taj koji određuje početak akcije i da sve mora biti sinhronizovano s njim - tvrde naši izvori.

Kad je pogledao sva dokumenta i neke snimke koje su mu bili pripremljeni, atentator je doneo odluku kako će postupiti.

- Hil je obavestio prisutne da će on odabrati trenutak kada će pucati i da će to biti onda kad srpski premijer bude bio najmanje pokretan, odnosno kad bude bio na vratima ulaza br. 5 u zgradu Vlade. Naglasio je da odmah posle njegovog hica simultano mora biti otvorena vatra i iz druga dva snajperska gnezda i da strelci moraju eliminisati prvog pratioca Zorana Đinđića, Milana Veruovića. Tako bi se stvorio opšti metež, obezbeđenje bi bilo obezglavljeno i verovatno je da bi izostala pravovremena reakcija - kaže naš sagovornik i dodaje da je tada Monkton saopštio da postoji čovek u zgradi Vlade, njihov operativac iz najužeg Đinđićevog obezbeđenja, koji će se u to vreme nalaziti baš na ulazu br. 5 i koji ima zadatak da po proceni situacije eventualno „završi posao“.
Naši izvori tvrde da je atentator Hil rekao da za to neće biti potrebe.

Izvor: Kurir

KAKO SE DEVEDESETIH GODINA U VAŠINGTONU, BRISELU I HAGU KROJILA SUDBINA SRBIJE I SRPSKOG NARODA
Đinđićev ubica zove se hil
Atentator Hil na sastanku uoči ubistva rekao je prisutnima da će on doneti odluku u kom trenutku će pucati u premijera

Na sastanku u vili saradnika engleske obaveštajne službe, Marka, dogovoren je i način kako će se atentator i njegovi pomagači izvući na bezbednu lokaciju posle završenog posla, kaže za Kurir, a Glas prenosi, izvor blizak obaveštajnim krugovima. Plan je bio da se posle atentata sve tri ekipe sa lokacija izvuku vozilima s rotacionim svetlima i upute u pravcu Novog Beograda.

Prema njegovim rečima, atentator je brifovan o svemu. Operativci i Monkton su ga obavestili o svim važnim parametrima neophodnim za planiranu akciju.

- Predočeni su mu dosijei svih članova Đinđićevog obezbeđenja, pa čak i samog premijera. U njima su bili i njihovi psihološki profili, analiza njihovog ponašanja... Predočeni su mu i svi podaci o meteorološkim prilikama, padavinama, vetru, vazdušnom pritisku. Pretpostavka njihovih stručnjaka bila je da će vreme biti idealno za akciju - tvrdi sagovornik Kurira, a Glas prenosi.

Svi prisutni na ovom sastanku imali su veliko poverenje u čoveka koji je trebalo da bude izvršilac atentata.

- Monkton je u jednom trenutku rekao da sve od njega zavisi, da je upravo Hil taj koji određuje početak akcije i da sve mora biti sinhronizovano s njim - tvrde izvori Kurira, a Glas prenosi.
Kad je pogledao sva dokumenta i neke snimke koji su mu bili pripremljeni, atentator je doneo odluku kako će postupiti.

- Hil je obavestio prisutne da će on odabrati trenutak kada će pucati i da će to biti onda kad srpski premijer bude bio najmanje pokretan, odnosno kad bude bio na vratima ulaza br. 5 u zgradu vlade. Naglasio je da odmah posle njegovog hica simultano mora biti otvorena vatra i iz druga dva snajperska gnezda i da strelci moraju eliminisati prvog pratioca Zorana Đinđića, Milana Veruovića.

Tako bi se stvorio opšti metež, obezbeđenje bi bilo obezglavljeno i verovatno je da bi izostala pravovremena reakcija - kaže sagovornik Kurira, a Glas prenosi i dodaje da je tada Monkton saopštio da postoji čovek u zgradi vlade, njihov operativac iz najužeg Đinđićevog obezbeđenja, koji će se u to vreme nalaziti baš na ulazu br. 5 i koji ima zadatak da po proceni situacije eventualno „završi posao“.

Izvori Kurira tvrde da je atentator Hil rekao da za to neće biti potrebe.   

Nastaviće se

Глас јавности

Hitac nije mogao da dođe iz Gepratove!

Trag krvi na žardinjeri levo od petog ulaza u vladu jasno ukazuje da je nešto u nju udarilo i sa sobom donelo krv - zato ima horizontalni pravac. Da je od kapanja iz tela koje se nosi, kao što tvrde veštaci Kunjadić i Dunjić, onda bi trag bio odozgo nadole - trag curenja. Ako je to zaista trag krvi iz tela Đinđića, onda on nikako nije mogao biti leđima oslonjen na ulazna vrata, već licem prema vratima, a to znači da je hitac došao iz pravca Nemanjine ulice, da nikako nije mogao doći iz Admirala Geprata

BEOGRAD - Posle Nemaca, na scenu stupaju naši veštaci Kunjadić i Dunjić koji je pridodat da stvari objasni i iz ugla sudske medicine. Moram da se zapitam - ako je tražena pomoć Nemaca, zašto onda nisu oni radili i deo koji se odnosi na sudsku medicinu, a u pogledu drastičnih razlika ulaznih rana kod Zorana Đinđića (3h2,5 cm) i Veruovića (6h7mm). Ako su naši bili nesposobni za balistiku, pa su morali da zovu Nemce, po čemu su onda bili sposobni za sudsku medicinu - za ulazne rane?
Bilo kako bilo, Kunjadić i Dunjić su se, po nalogu suda, latili posla i uradili svoj nalaz i mišljenje. Po potpisu verujem da je njihov, inače da toga nema - bio bih ubeđen da ga je pisao sam tužilac Jovan Prijić.

Krv na žardinjeri
Iz svog nalaza i mišljenja prvo izbacuju sve što im smeta, a to su pojedini tragovi obeleženi na licu mesta od strane policije tokom uviđaja 12. marta 2003. Uopšte ne izlaze na teren, konkretno u dvorište i samu zgradu vlade da neposredno opserviraju nađene tragove. Rade kabinetski, verovatno koristeći samo fotografije, ako su ih uopšte i koristili. A zatim, izbacuju iskaze svih svedoka koji su govorili da su čuli tri pucnja. Sve su to stvari koje tektonski remete temelj optužnice i dovode je u pitanje do samog njenog rušenja.

Tako nedostaju, a nisu ni želeli u usmenom kazivanju pred sudom da se bave sa nekoliko tragova. Pogledajte njihov nalaz i videćete da nema objašnjenja traga br. 4, a to je žardinjera levo od ulaza, s tragom krvi koji se horizontalno prostire. Zatim nema objašnjenja traga br. 14 - to je udar metka u stepenik u holu ulaza pet. Nema objašnjenja ni za PVC-deo štake premijera koja se nalazi na stepeniku ispred ulaza pet i to levo od ulaza.

FOTOGRAFIJA KAO DOKAZ

Fotografija broj 26 jasno pokazuje oštećenje na stepeniku u unutrašnjosti hola ulaza pet. Kako se ono nalazi levo, gledano od desnih otvorenih vrata, i zaklonjeno je zatvorenim levim krilom ulaznih vrata, postavlja se pitanje od čijeg metka je nastalo to oštećenje. Ono, po svom položaju, a što i vidi na fotografiji, nikako nije moglo da nastane od bilo kog hica iz pravca ulice Admirala Geprata. I ovim se dovodi u pitanje čitava teza tužilaštva, pa veštaci Dunjić i Kunjadić, iako nisu ni bili na licu mesta, niti uopšte neposredno pogledali ovaj trag koji je policija obeležila, jednostavno u potpunosti izbacuju iz svog nalaza. Uopšte se na njega ne osvrću niti ga obrazlažu. Samo lakonski odgovaraju da oni smatraju da to nije trag koji bi trebalo uzimati u obzir - dakle to nije nikakav trag!

NEMA OBJAŠNJENJA O METKU

Dalje nema ni objašnjenja oštećenja leve štake iz koga se vidi i može proceniti kalibar jer je oštećenje kružnog oblika u svojoj osnovi. Na kraju, nema ni objašnjenja ni odgovora čiji je metak, i to ceo, pronađen na samom ulazu u hol ulaza pet. Kome on pripada i odakle on tamo - ostaje nepoznato.
Da ne bih prešao granicu i postao subjektivan, poštovane sudije prosudite sami na osnovu ovih fotografija koje slede.

Na fotografiji 7 i 13 prikazana je žardinjera o kojoj je u prethodnom stavu bilo reči, one su inače sastavni deo fotodokumentacije sa uviđaja od 12. marta 2003. Ovde se može videti položaj žardinjere, levo od ulaza, kao i jasan trag krvi na njoj.

Okrenut vratima
Zato pogledajmo fotografiju br.13. Na njoj se jasno vidi da se trag krvi prostire horizontalno. Međutim objašnjenje veštaka Dunjića dato na glavnom pretresu bilo je - da ono nije uzeto u obzir jer je nastalo usled kapanja krvi iz tela pok. Đinđića kada su ga nosili u kola da bi ga prebacili u Urgentni centar. Da li je to tako? Trag krvi je jasan i ukazuje da je nešto udarilo u žardinjeru i sa sobom donelo krv - zato ima horizontalni pravac. Da je od kapanja iz tela koje se nosi onda bi trag bio odozgo na dole - trag curenja.
Ako je trag iz tela Đinđića, onda on nikako nije mogao biti leđima oslonjen na ulazna vrata, već licem prema vratima jer mu je izlazna rana desnoj strani, a to znači da hitac dolazi iz pravca Nemanjine ulice, a nikako ne može iz Admirala Geprata. Upravo je to hteo da izbegne veštak Dunjić.
Veštaci Kunjadić i Dunjić nisu tu da bi utvrdili istinu, pa makar optužnica i pala. Zato i imamo tako nedorečen i manjkav nalaz, bez logičnih, a da ne kažem apsolutno i do konačnosti stručnog mišljenja.

Sve je upodobljeno optužnici, ona se mora potvrditi nalazom po svaku cenu, pa makar cela zemlja izgorela.

Na gornjoj fotografiji broj 35. vidimo da je komad PVC plastike, štake pok. premijera nađen levo od ulaza, na pravcu prostiranja i traga krvi na žardinjeri.
Pucano iz Nemanjine

I po ovom tragu očigledno je da je premijer u trenutku pogotka bio okrenut licem prema ulaznim vratima, a ne naslonjen leđima na vrata, kako to tvrdi veštak Dunjić. I po ovom tragu, smrtonosni hitac dolazi iz pravca Nemanjine, po izlasku iz tela pogađa i otkida deo štake i ovaj deo, normalno pada levo od ulaza, na prvom stepeniku (o tome se detaljno izjašnjavao svedok Simić, vozač Gaše Kneževića, koji je direktni očevidac ubistva).
Kako ni ovo ne odgovara nečijoj teoriji da je premijer ubijen iz Gepratove ulice, dakle sa suprotne strane, veštak Dunjić se ‘dosetio’ i objasnio da je to parče plastike neko najverovatnije šutnuo nogom i tako je dospelo na ovu poziciju. Da čovek ne poveruje, ali je tako objasnio. Ako već ne zna odakle se tu našlo to parče plastike, bolje je bilo da iskreno kaže ‘ne znam’ nego da konstruiše. Ja ga razumem. Da je rekao da ne može da objasni, to bi srušilo njegovu tezu o naslanjanju leđima premijera na ulazna vrata - dakle potpuno bi propala teza o pravcu ubistva iz Admirala Geprata.

Глас јавности