Istorija masaže

Tragovi prvih masaža mogu se naći zapisani čak tri hiljade godina pre Hrista. Nazivala se Nei Jing i sadržala najranije kineske ideje o masaži. Indijska knjiga Ajur Veda, napisana 1800 godina pre Hrista, opisuje masažu kao trljanje i šamponiranje koje preporučuju za ozdravjenje tela. U mnogim egipatskim, persijskim i japanskim knjigama pominje se dobrobit i korisnost masaže. Rimljani i Grci su takođe čvrsto verovali u korisnost masaže. Homer, Sokrat i Platon, između ostalih, a Hipokrat je tvrdio da svi terapeuti moraju da se masiraju.
U Srednjem veku masaža nije bila popularna, jer je interesovanje za ljudsko telo i fizičko zdravlje izgubilo uporište u medicinskim krugovima. Srećom, sa pojavom Renesanse vratilo se interesovanje za ljudsko telo i njegovo zdravlje.
Kako je medicinska profesija ponovo dobila zasluženo mesto, tako se i potreba za masažom ponovo vratila.
Mnogi terapeuti su je uključili u svoj način lečenja. Metoda Ambroza Para bila je toliko uspešna da je on postao terapeut četvorici kraljeva Francuske.

Se. Terapeut Marije, kraljice Škotske uspešno je 1566.godine oporavio njeno telo, upotrebom svog metoda masaže. Smatralo se da je bila vrlo bolesna i očekivalo se sporo ozdravljenje. Per Henrik Ling, Šveđanin, putovao je u Kinu i vratio se u svoju zemlju sa novim tehnikama masaže što je kasnije postalo poznato pod imenom Švedski tretman pokreta ili Švedska masaža koju danas poznajemo.
Šezdesetih i sedamdesetih godina, masaža je postala snažan agens za ličnu promenu zdravstvenog stanja, zahvaljujući holističkoj i intuitivnoj tehnici masaže-povezivanje uma, tela i duha.