Ovaj... treba imati u obzir da nije kukavica onaj ko se ne umesa u trenutku, vec onaj ko nista ne ucini a moze... pa makar i naknadno... Znaj, nekad i ne valja biti direktno umesan... i indirektan poziv ovlascenim licima, starijima, iskusnijima, moze biti i te kako od pomoci, a ne cineci te kukavicom sto nisi licno resio problem... jer u neku ruku, ti tim pozivom/obracanjem, zapravo i jesi...

Da li bi ti jednostavno "uleteo" ne znajuci da li napadach ima neko oruzje, da li je pijan/lud/nadrogiran... Ako se tu "ukochish" ne znachi da si kukavica, vec znachi da nisi brzoplet i da si stao da se konsutujes sa samim sobom... Da li je vredno igrati se superheroja bez supermoci? Dobra procena i hladna galava ce ti u vecini slucajeva spasiti zivot...

Uzgred... kao trece lice, ne znash obe strane priche... Tako da tvoje meshanje nekad moze imati vishe koristi nego shtete... Demonstriracu to na primeru koji meni i dan danas deluje paradoxno:

Idesh ulicom i vidish kako ti u susret trci lik koga jure par likova... Tvoja reakcija ce biti:
a) Uhvaticesh ga
b) Neces preuzeti nishta

I obe ce imati neke posledice:

Ako ga uhvatish, moze se desiti da si uhvatio lopova ili nekog prestupnika, uglavnom, hvatanjem njega mozesh postati heroj (u nedostatku druge prizemnije reci), ali isto tako se moze desiti da si uhvatio lika koga ostali jure iz neke licne osvete, mrznje, bez razloga, samo radi maltretiranja, i koji ce time da ti budu zahvalni sto si ga zaustavio pa ne moraju da se umaraju jureci ga naokolo i svu tu preostalu energiju potrosice na njegovo "tabanje"...

Ako nista ne preduzmesh, opet ista stvar, ili ces pustiti lopova da ode, ili ces spasiti coveka uzasnih muka i maltretiranja...

a mozda ipak...samo malo...znachi da jesi.

....naknadno je chesto kasno.

Ja to, tu "ukochenost", posmatram na taj nachin da si josh svestan situacije... drugo je za koga bi kako postupio (ruka u vatru i te stvari)... Ali rizikovati zivot (ili napraviti sebi/drugima problem, da ne dramatizujem) samo zato sto si instiktivno "uleteo" za nekoga, kao posledica nesvakidasnjice koju ti definises "nepravednom situacijom" iliti "izvrshenja krivicnog dela u toku"... to je druga stvar... Ne treba ti zvanje "heroja" po toj ceni...

Ne kazem da ne treba "uleteti" (odnosi se i na pomoc bez "tabanja") i za druge, ali kazem da ne treba "uleteti" nepromisljeno kao shto se to cesto vidja na filmu... Ovo je stvaran zivot... Onog trenutka kada se umeshash, vishe nema nazad... Postajesh deo tog "problema" trudeci se da odigrash njegovo reshenje...

Teshko je objasniti ovako neshto bez konkretnih primera... ali kao shto sam spomenuo, osim shto u tom trenutku mozete izvuci deblji kraj, cak i da ne izvuchete, odakle znate da vas nece stici osveta "povredjene" strane... Da vas naknadno nadje... Vas ili nekog vama dragog... Sam ili uz pomoc svojih pajtosa... jer vi ste ipak pritrcali "protivnickoj" strani u pomoc...

Verujem da za svaki problem postoji resenje... i da za sve ima nacina... i da nije bas uvek kasno...
Ali tu si u pravu - naknadno je cesto kasno. Zasto? Zato sto ljudi takodje cesto ne znaju kako da odreaguju u takvim situacijama, pre svega kome da se obrate povodom toga...

Edit:

Ne treba zaboraviti i to da nas cak i malo straha cini jacim... ili bar na oprezu... 
Neustrasivi cesto precenjuju sebe... 

Mnogo dobra razmisljanja respect momci  Samo bih dodao da se nisam ja usrao i da nisam 100% siguran u sve ovo posto sam ispricao sve onako kako je meni ortak toga trenutka preko telefona...

Nebitno je ko se tu "uneredio"  Ovo je tema iz svakodnevnog zivota i moglo je svakom da se desi... Kazem ti... pogledaj paradox u mom prvom postu na ovoj strani... Zar se ne bi svako zapitao sta da ucini? 

Nije hrabrost biti bez straha, ili biti nesvestan opasnosti i posledica, hrabrost je upravo biti svestan opasnosti i mogucih posledica i uprkoh strahu i oprezu uchiniti ono shto je potrebno.

Ako ti stanesh da razmislish... shta ako me nadje, pa njegovi ortaci, pa shta ako me povrede, mozda je bolje da pozovem policiju... ( koja ce doci za 4 sata kad odavno sve bude gotovo)...prosh'o voz.

Ja ne kazem da treba izigravati heroja i neumornog borca protiv nepravde, moze i da te boli q...i to je sasvim u redu, ali svoju neaktivnost u datoj situaciji  ( i pored zelje da neshto uradish ) ne mozesh da opravdash oprezom, mozesh samo da to nazovesh pravim imenom. A i to je u redu, ne mogu i ne trebaju svi da budu hrabri.

Kukavichluk je prilichno jaka rech, prejaka za moj ukus. U redu je ponekad nemati muda da uradish neshto shto bi mozda trebao ili shto bi mozda zeleo, ali nije u redu zavaravati sebe "oprezan sam..." vec reci onako kako jeste "nisam imao muda" i to je to.

Ovde bih samo izmenio umesto "uprkos strahu i oprezu" stavio bih "uprkos strahu i sa oprezom"

Za stajanje i razmisljanje ti je vecita polemika - "biti il' ne biti", jer sve ovo od navedenog (ortaci, povrede) zapravo i moze da se desi... e sad, mozda je bolje pozvati nekoga pa se umeshati dok se on/oni ne pojave, nego duplo vise rizikovati znajuci pri tom i da niko nece doci... stvar pojedinca sta ce uciniti u trenutku...

A sto se tice neaktivnosti u datoj situaciji... to vec ima pravo ime... a zove se realnost... i da, podrazumeva strah od posledica... realnu strah od realnih posledica... jer se sve svodi na rizik i mogucnost je pola-pola... ili ce biti kako si zamislio, ili nece...


Pa sad... zavisi i sa kog aspekta gledas... Ono, mozemo nazvati to i "Staviti sebe ispred drugih" pa ce opet neki to nazvati sebicnoscu, a drugi pak mudrom odlukom...

Ne osporavam to sto si ti rekao... ali mislim da ima razlike izmedju "nisam imao muda" i "jednostavno nisam hteo to da uradim zbog sebe"...

A da je kukavichluk prejaka rech za ovakvo stanje... to stoji...

Uvek moze svashta da se desi, ali nije ta odluka biti ili ne biti samo stvar pojedinca vec je upravo merilo hrabrosti.
Biti hrabar ne znachi ne biti svestan mogucih posledica, vec prihvatanje tih posledica koje ce se eventualno desiti.

Nisi u pravu, kada bi svi tako razmishljali ne bi postojalo nijedno rizichno zanimanje na svetu, nijedan rudar ne bi sishao u rudnik, nijedan padobranac ne bi skakao iz aviona, nijedan vatrogasac ne bi iz pozara izvukao nekoga, nijedan vojnik nikada ne bi krenuo u bitku, nijedan policajac ne bi jurio lopove, nijedan novinar raskrinkavao korumpirane politichare... Sve su to stvari koje nose rizik, i kada bi za svaku stvar vagao rizike i eventualne moguce posledice ne bi nikada nishta uradio.

Primer,  vidish da tri tipa pokushavaju da siluju neku ribu u parku i ti zelish to da sprechish ali okolo nema nikoga ko bi sem tebe mogao da priskochi u pomoc.
Shta cesh da uradish? Produzicesh dalje jer postoji realna opasnost da ce te prebiti ako se umeshash?  Ili su mozda naoruzani, mozda ce te sutra juriti da ti se osvete?
Nisi ti tu realan, kukavica si i tachka.
Uradi neshto, mozda ce se tipovi povuci, mozda cesh ih zamajavati dovoljno da ona pobegne, pa onda bezi i ti, a mozda ce te izgaziti  kao pichku. Pa shta? Isplati se.
Hrabrost je upravo to, prihvatiti i veliku mogucnost negativnh posledica po sebe zarad nechega.

Ljudi koji rizikuju svoj zivot zarad nechega su retko budale i retko su nesvesni mogucih posledica, pa ipak rizikuju.
To je hrabrost. Hrabrosti bez svesnog rizika nema.

Nisam ja ni rekao da ne treba rizikovati, ali treba izbegavati upustanje u rizik cije su posledice znatno vece od dobrobiti, ili (da ne ispadne da se sve svodi na licnu korist, a i ima onih koji zapravo rizikuju zivot baveci se svojim zanimanjem pa ne bi bilo fer reci da ima bilo sta vise da izgube osim svog zivota zapravo) koje jednostavno ne mogu doprineti dobrom, vec samo manjem ili vecem stepenu loseg (tipa "u najboljem slucaju to je najgore sto moze da mi se desi" - ali je to samo stepen "goreg", odnosno, sigurno loseg po tu osobu)

E sad, nekad se i to "gore" moze istrpeti bez problema i zarad viseg cilja, zarad necega... ali to je opet stvar pojedinca...

Poenta moje priche je bila samo izbeci osudjivanje po osnovu straha i kukavichluka, i izbegavanje dokazivanja suprotnog po svaku cenu, samo da se za osobu ne bi reklo da je kukavica... Nesto ne vidim da je toliko vredno dobiti zvanje heroja i izgubiti zivot... Ne zelim time da kazem da ceo zivot treba ziveti u strahu za isti... ali treba proceniti kada i da li se zaista moze pomoci nekome i da li je taj neko vredan te pomoci... (ovim ne kazem da ne treba pomoci strancu, vec samo prijateljima, jer moze cak da vazi i obrnuto, da vec poznajete nekoga i da znate u sta i zasto se uvalio, i kakav je on... i bas zasto mu ne treba pomoci)

Uglavnom se slazem sa tvojim shvatanjima, ali opet, takodje si naveo primer extrema...
Tako da cu morati extremom i da odgovorim:

Da li bi se bolje osecao da te ubiju zbog toga sto si hteo da pomognes dami u nevolji i time ne ispadnes kukavica?


U tome se slazem... mali je broj trenutaka i dogadjaja kada osoba moze jednostavno biti nemi posmatrac ceneci da tu "nema pomoci"... ali...
Ne mora se hrabrost meriti "direktnim" mesanjem... Zato i kazem da se moze biti hrabar i sa strane... Treba samo biti snalazljiv...

Nemam  potrebu za osudjivanjem nikoga, niti je meni bitno tudje mishljenje o mom ili nechijem tudjem ili o herojstvu uopshte.
Herojski chin ne vezujem za dobijanje priznanja od okoline za chinjenje istog, vec za chinjenje ispravne stvari i u tome lezi i jedina nagrada vredna pomena.
Ostalo se slazem, nisam pristalica izigravanja superheroja.

Ako me ubiju ne mogu da se osecam nikako  , ali bih se svakako osecao daleko bolje ako pomognem nego ako ne pomognem pa makar to imalo teshke posledice po mene.
Mozda serem, ali nekako ne verujem da bih ikada pomislio " ma bolje da sam se pravio lud i gledao svoja posla"

Dosta ljudi tokom istorije jesu svesno zrtvovali svoj zivot ili ga izlozili toliko velikom riziku da je bilo vrlo izvesno da ce ga i izgubiti , zarad nekih ciljeva, i istorija ih svakako pamti kao hrabre i velike  ljude.
Ja lichno nisam od takvih, nisam dovoljno hrabar niti dovoljno idealista za tako neshto.