U "Kući čaja" razbijaju mit da se čaj pije samo pod visokom temperaturom

Čaj i kad si zdrav

- Neupućenima samo ime podrazumeva opštepoznati napitak iz kesice, a ne znaju da je čaj u stvari istoimeno drvo iz porodice kamelija
- Čajevi iz kesice nemaju veze s originalom. Reč je o prašini i otpadu, bez kvaliteta. To su, zapravo, voćne i biljne infuzije,
čije se arome mogu dodati u pravi čaj

Kada u Srbiji, umesto kafom i rakijom gosta ponudite šoljicom vrućeg čaja, verovatno će vas u prvi mah čudno pogledati, a zatim prokomentarisati nešto u stilu "šta će mi čaj, nisam bolestan". Naviku da se čaj pije samo kao lek, godinama pokušava da razbije "Kuća čaja", omalena gostionica u kojoj, čak i leti, možete popiti šoljicu okrepljujućeg napitka i kupiti kvalitetan čaj po želji. "Alibaba", sa blagim ukusom hibiskusa i ruže, "genmaiča", mešavina sa prženim pirinčem i kokicama ili "dablin krim", crni čaj sa prženom kafom i jasminom samo su neke od kombinacija koje će vas naterati da čaj pijete i kad vas ništa ne boli.

Na zidovima omalene čajdžinice, koju je 2003. u Beogradu, na Crvenom krstu, otvorio Davor Arsić, fotografije indijskih beračica i engleskih bakica koje, uz šoljicu, zadovoljno ćaskaju.

- Kod nas ne postoji kultura ispijanja čaja, pa čak ni predstava šta je on stvarno. Za većinu je to ono iz kesice, a ne znaju da je čaj u stvari istoimeno drvo iz porodice kamelija. Iz njega nastaju svi čajevi-zeleni, crni, ulong, žuti, beli... Razlikuju se samo u načinu obrade, jer se zeleni dobija sušenjem na pari, polufermentisani su ulong čajevi, dok su skroz fermentisani čajevi crni. Čajevi iz kesice nemaju veze s pravim čajem. Reč je o prašini i otpadu, bez ikakvog kvaliteta. To su zapravo voćne i biljne infuzije, čije se arome mogu dodati u pravi čaj - stručno objašnjava Aleksandar Mrkić, menadžer "Kuće čaja".
      

Ljubavnički napitak

Pri prvom ulasku u "Kuću čaja", ljudi se uglavnom odlučuju za vrste sa poznatim sastojcima - za "alibabu", "kibu" ili "čaj za ljubavnike". Ponuda kuće je mnogo veća. Ponosno ističu "darđeling" čajeve, iz istoimenog mesta u podnožju Himalaja, koje zovu šampanjcem među čajevima. Tu je još i "puer", tamni čaj koji čisti organizam od holesterola i masti i kako se veruje, odlaže starenje.
      
   
   

Kaže, ovi čajevi nisu ljudima bili dovoljni, pa su brzo počeli da eksperimentišu, dodajući im razne arome. Prve mešavine nastale su u Kini, kada je zeleni čaj sušen sa cvetom jasmina, a crni sa cvetom ruže.

- Čaj ima veliku ulogu za zdravlje, jer je najbolji antioksidans, ali je, pre svega, napitak za uživanje. Najbolji je čist, bez šećera, jer ni u vino niko ne sipa šećer. Zbog kofeina, ima efekat sličan kafi, ali zahvaljujući taninu, kofein lagano ulazi u organizam. Ne kao kod kafe, gde kofein ide direktno u srce. Preporučuje se da se pije tokom učenja i teškog mentalnog rada, jer okrepljuje, a ne razdražuje - objašnjavaju u čajdžinici.

Ritual pravljenja čaja je dug i mukotrpan. Teško je biljku sačuvati do berbe, beru se samo male količine, koje se zatim nose na plantažu na dalju obradu.

- Da bi čaj bio savršen, mora tačno da se zna koja se količina stavlja u vodu i koliko dugo mora da stoji - priča Aleksandar, a njegovu priču potvrđuje i tajmer, postavljen tik uz sveže potopljeni čaj. Dodaje zatim da i voda mora da bude kvalitetna, jer loša može da uništi i aromu najboljeg bilja. Čaj se ne sme piti iz metalne posude, niti šolje iz koje se inače piju kafa ili sok. Kad se na kraju uzme šolja tako spremljenog napitka, tvrdi Mikić, čovek mora da uživa u njemu.

- Upravo ta pažnja, koja mu se mora posvetiti tokom pripreme, jeste ono što smiruje - priča on. Ko god ušeta u "Kuću čaja" da popije šolju ili da ga kupi, dobija, na licu mesta pismenu i usmenu obuku o datoj vrsti. Kažu, da bi se neko vratio, mora ponešto i da zna o onome što pije.

- Uskoro će početi da radi i škola čaja. Ideja nam je da zainteresovanima obezbedimo kompletnu obuku, od toga gde je i kako čaj nastao do gotove šolje i degustacije - priča Mrkić i dodaje, posle samo nekoliko godina bavljenja čajem, već po ukusu, i zatvorenih očiju, ume da prepozna oko 40 različitih vrsta.

- U početku je možda mnogima bilo čudno što, umesto kafića, otvaramo čajdžinicu, ali su se mnogi i obradovali. Jer, koliko god da je život u jurnjavi i haosu, ljudi, ipak, traže malo mira i vremena za sebe. Mi smo u ovu priču ušli spremni, jer čovek mora da voli i poznaje čaj da bi se njime bavio-zaključuje Mikić.
      

U sekundi "ode" 15.000 šoljica

Kineska legenda o čaju kaže da je car Šen Nung šetajući zastao da se odmori ispod drveta i prokuva vodu za piće. Baš tada povetarac je protresao granje i nekoliko listova je upalo u vodu, dajući joj prijatnu boju i ukus. Biljka pod kojom je sedeo bila je divlje drvo čaja. Priča dalje govori o princu Darmi, koji se, na putu ka Kini, zarekao da neće spavati svih devet godina svog putovanja. Ali, pri kraju treće godine, umor ga je savladao i skoro je zaspao. Tada je slučajno ubrao nekoliko listića, počeo da ih žvaće i ubrzo se oporavio. U Evropu je čaj došao u 17. veku, a Tomas Garavej je 1657. godine otvorio prvu čajdžinicu u Londonu. Danas je čaj najpopularnije piće na svetu. Oko 15.000 šolja čaja popije se svakog sekunda, a rekord drži Irska sa oko 3,6 kilograma po stanovniku godišnje.
      
   
   


Izvor: Glas Javnosti \ Aleksandra Klarić-Žak