Predsednik Košarkaškog saveza Srbije i Crne Gore Goran Knežević rekao je u sredu agenciji Beta da "nije imao obavezu" da učestvuje na kongresu FIBA u Japanu, pošto je Svetsko prvenstvo gledao kao gost kompanije Sinalko.

Knežević je izjavio da je generalni direktor KS SCG Predrag Bojić bio ovlašćeni delegat na kongresu, koji je održan tokom Svetskog prvenstva u Japanu.

Na kongresu je izabran novi predsednik FIBA, a u svetsku federaciju primljen je i crnogorski savez. To je, međutim, bio prvi put od osnivanja saveza da niko od predstavnika Srbije nije prisustvovao sastanku.

"Ja sam na tom prvenstvu bio samo gost i nisam imao obavezu učešća na tom kongresu", rekao je kratko Knežević.

Odustvo predstavnika Srbije na kongresu FIBA ocenjeno je u zemlji kao "skandalozno" i naišlo je na opšte osude javnosti, medija i košarkaških radnika.

Bojić je kasnije objasnio da nije išao na sastanak zbog zdravstvenih problema. Knežević se vratio iz Japana odmah pošto je reprezentacija SCG eliminisana u osmini finala od Španije

Izvor: B92-Sport

neverovatno ljudi bili u šopingu u Japanu. 

tako i treba kad nisu hteli da postave Borislava Stankovića za prvog čoveka, dobar je za FIBU al' ne i za nas, koja goveda.

Svetsko prvenstvo za košarkaše u Japanu
Gledamo samo ko će kome da podmetne
– kaže rezignirano Fibin počasni generalni sekretar Borislav Stanković o stanju u našoj košarci. – Savez mora da vodi glavnu reč a ne klubovi

Naš sport živi na razmiricama Zvezde i Partizana: Borislav Stanković


Od izveštača „Žurnala”

TOKIO, 29. avgusta – Borislav Stanković, počasni generalni sekretar Svetske košarkaške federacije (FIBA), na kongresu Međunarodne košarkaške organizacije verovatno se osećao kao roditelj koji nema nijedan argument da odbrani nevaljalo dete koje je po stoti put razbilo školski prozor.

Za „dete” o kome je reč, od pre dva dana Košarkaški savez Srbije (KSS), malo je reći da je nevaljalo. Adekvatnija reč je bezobrazno, čak i nevaspitano. Zahvaljujući autoritetu jednog od pionira naše košarke, često su nam greške opraštane, otvarane su nam prečice. Zato nema čoveka u Tokiju, vezanog na bilo koji način za košarku, koji nije začuđen zbog nedolaska delegacije našeg Saveza na kongres.

U pauzi između utakmica, pitali smo čoveka za koga se može reći da je najveći diplomata među našim košarkaškim radnicima šta misli o skandalu koji su napravili čelnici našeg Saveza.

– Nemam komentar – bile su prve reči Stankovića.

U glasu mu se osećalo razočarenje. Nije trebalo postavljati dodatno pitanje, reči su same nabujale:

– Mogu samo da kažem da je ovo prvi put od 1948, kada smo pravili prve korake na međunarodnom planu što se košarke tiče, da naša delegacija nije učestvovala na Fibinom kongresu. Ovo je velika greška naše organizacije. Učestvovalo je 105 ili 106 zemalja, bilo je 250 delegata, a među njima nije bilo nas. Nerazumljivo.

Da je dara prevršila meru, pokazala je i sledeća prekorna rečenica:

– Dobili smo pozivnicu za Svetsko prvenstvo, a kako smo uzvratili Fibi – time što smo poslali potpuno novi tim koji tek treba da se stvara...

Ljudi koji su davno prevazišli lokalne okvire nepoželjni su u našoj košarkaškoj organizaciji. Poslednji je na svojoj koži to osetio upravo Borislav Stanković.

– To je naša ćud. I zla kob. Umesto da skupimo sve snage, ljude koji mogu i imaju sposobnost i žele da rade, borimo se za neke položaje, mesta i gledamo ko će kome šta podmetnuti. Da ne govorimo o klubaštvu. Naš sport je počeo poslednjih godina da živi na razmiricama Zvezde i Partizana. Imamo divne centre – Suboticu, Zrenjanin, Novi Sad, da ne govorimo o Vršcu. Pored Beograda, tu su i Čačak, Kragujevac, Leskovac... Niš je veliki grad kome takođe treba pomoći da osnaži košarku. Ukratko rečeno – mislim da ne radimo dobro.

Posle svega, s pravom se možemo pitati, da li naša organizacija ima šanse da se vrati na pozicije koje je nekada imala.

– Mislim da ima. Ima ljudi koji bi mogli da rade, ali treba se potruditi i naći one koji bi imali želju da rade i uz to imali slobodno vreme da posvete košarci. Stalno pominjemo vreme kada sam i ja bio u Savezu. Svi smo tada radili, ali smo uporedo delali i u Savezu. Tada smo i izbacili parolu „Mi smo amateri, ali radimo kao profesionalci“. Upravo nam to treba. Imamo uslove za rad, Kuću košarke, timove koji se stvaraju. Za mene je divan primer Železnik, koji ima dve sale, sve što je potrebno za pripremu ekipe, čak i priznatu školu za igrače. Mladi dečaci mogu da žive tamo, završavaju školu i ujedno postaju visokokvalifikovani igrači. To nemaju ni Zvezda ni Partizan. Ako pogledamo igrače koji su bili u reprezentaciji, uglavnom su potekli iz Železnika.

Stanković je potom skicirao i plan za bolju budućnost.

– Prvo Savez mora da ponovo dobije autoritet i ponovo da vodi glavnu reč, a ne klubovi. Da je Savez jak nikada ne bi mogle da se dešavaju ovakve stvari kakve nam se događaju, niti da se igrači nećkaju da li će doći. A što najvažnije naše takmičenje mora da bude prioritet. Pola klubova igra u nekoj ligi sa slovenačkim, hrvatskim i bosanskim klubovima, a kod nas samo finalni deo. A najbitnije je da idu u Čačak, Kragujevac i ostale manje gradove, jer tako se gradi košarka. Ne može se stvarati košarka međunarodnim takmičenjem, već se prvo radi kod svoje kuće, tek onda na red dolazi sve ostalo.

Na red je došao i rezultat reprezentacije.

– Minimalni cilj bio je plasman, mislili smo da maksimalno možemo do četvrtfinala. Na neki način rezultatska očekivanja su ispunjena. Nisam puno gledao, ali sa onim što sam video bio sam prilično razočaran, jer nisu igrali onako kako bi mogli.

Upitan da li je u Japanu ispunjen cilj da se napravi osnova tima za takmičenja koja slede.

– Mislim da u tome nismo uspeli. Ima još igrača, može se tim popuniti i sa mlađim igračima, ali se za to nema vremena. Već iduće godine je Evropsko prvenstvo gde tim ima imperativ da bude među prva dva ili bar među šest da bismo kroz kvalifikacije mogli da se izborimo za Peking. Do Olimpijade možda bi ekipa i nekako mogla da se napravi. Ali, da li ćemo imati priliku da igramo na Olimpijskim igrama teško je reći – zaključio je Stanković.
P. Miljuš

Izvor: Politika